Разговор:Филиокве

Потоње послање?

Ако се неко разуме у тему, нека потврди је ли исправно написано: превечно исхођење Светог Духа од Оца, и потоње [мој болд] послање Светог Духа од Сина?

Питам јер ако Свети Дух вечно исходи од Оца како је касније (употребљена је реч потоње) послат од Сина, ако вечно (имплицира се већ) исходи како и зашто би био слат, или не исходи у целости и/или савршенству него на крају кад буде исходио у целости и/или савршенству! то се тада сматра (коначним) послањем које је потоње у односу на исхођење? По мом резону Дух Свети једино би на почетку света могао бити послат од Сина (који већ и увек исходи од Оца), па да онда од тог момента тај послати Дух Свети вечно исходи од Оца до момента* краја света и момента* рестарта (**за некога исти момент, за некога можда! и не), па да опет буде послат од Сина итд. (то би дакле било послање на почетку а не на крају, а можда се гледало мало унапред у тој реченици па је речено потоње послање, потоње али у рестарту, а да би био вечан или барем скоро вечан [минус време трајања потребно да се послање деси] Свети Дух мора бити и послат на почетку па онда почети исходити из неког ентитета, или нон-стоп исходи, али зашто онда послање...). Ово су само две рационализације, а ево према званичном стању: Да би и Дух Свети био савршен а према православљу јесте јер је као део Свете Тројице и Дух Свети Бог, онда не може послање бити потоње нити уопште одвојено од исхођења, морало би коегзистирати са исхођењем, и то вечно и оно (да буде превечно исхођење и превечно послање; зато католици можда кажу да Свети Дух исходи и од Сина, јер вечно исхођење и вечно послање једно су те исто у том случају, с тим да сама реч послање то логички оповргава и коси се с тим резоном јер послање је нешто што се деси а не што траје па да буде вечно, настала је од свршеног глагола послати; иначе би било слање/исхођење, а код католика реч послање се и користи за нешто друго: hr:Sveopće poslanje, позив Исуса да се шири Еванђеље). --5.43.82.5 (разговор) 04:42, 13. март 2020. (CET)

Након читања Бог Син#Исус Христос, конкретно Смрт је посљедњи непријатељ којег је Христос побиједио својим васкрсењем. Њега као Сина Бог Отац је подигао Духом Светим из мртвих., претпостављам да се мисли да након исхођења Духа Светог до краја (пошто ако се исходи, глагол је несвршен, онда му се нешто мења, по интуицији повећава), тај савршени Дух, Отац искористи за поновно рођење савршеног Сина, потом Син у истом моменту као зачетник савршеног Духа изврши поновно послање Духа (јер Духа није било ако постоји послање Духа, зашто га слати ако постоји, а не постоји јер употребљен је да се сам савршени Син пошаље, да је делом употребљен не би било добољно енергије да Син буде рођен савршен, с тим да пошто је Син савршен може све па и створити још нешто савршено, нпр. послати Дух), све ово док "савршени вечни" "Бог" "Отац" не постоји у том моменту (јер да би Син био савршен мора енергија бити бесконачна, сва енергија употребљена, не постоје две бесконачне или три бесконачне енергије, онда би постојала и правабесконачнаенергија=3×оветри), па онда савршени Син настави живети и борити се као човек (али и даље Бог јер је савршен) као и увек до смрти, док Отац чије је послање једино могао извршити Син или Дух [настави] да вечно исходи Дух ма шта то значило (ваљда разоткривање нечега преко тог Духа свима осим Сину и Оцу који су Бог па све знају, а и њима ако хоће јер као Бог сваки све могу, мада ако све могу како не могу победити један другог, ко је онда јачи, онда нису Бог и нема Бога него су равноправни моћници свако за себе и евентуално мешане интеракције нпр. договарањем), све радње у истом моменту. С тим да се поставља питање зашто је Син морао да умре и како су и Отац и Дух и Син били нестали/непостојећи у једном моменту (онда нису савршени и нису Бог сваки, него постоји једна бесконачна енергија која их је све троје створила у оном моменту кад нису постојали и за коју и не знамо шта све може, Алах, исламско гледиште, или су пак једноставно настали у том моменту следом догађаја, нема Бога, атеистичко гледиште)? Бог Отац по православљу заиста мора да буде бог (сви атрибути му се приписују, и позитивни и негативни, јер има све особине и свесост у себи, ради шта хоће итд., у противном ако нема све или не ради шта хоће онда и није Бог; исто тако, он је чим се наводи као први ентитет од Свете Тројице онда некако главнији од друга два, у противном би у чланку Бог Отац у уводу било речено само да је један од Тројице или један ентитет Тројства, али то што се можда и грешком наводи као први не значи да је Главни, главни од свега што постоји и не постоји, јер већ смо закључили да није постојао у моменту трошења свег Духа на рођење Сина, а што би био приморан на то ако је Бог, Бог, прави бог, није приморан ни на шта осим када сам жели да сам буде приморан на то нешто). Што се тиче првог питања, ваљда је онда сам Син хтео или Бог Отац хтео или на крају крајева немогућност даљег исхођења Духа условила смрт; али зашто онда Отац исходи Дух уопште ако не може до краја или бесконачно временски у будућност? Вероватно зато што му је прави бог, Бог Један Алах то прописао судбином. С тим да постоји и опција да је неистина горња констатација да Духа када је извршено послање није било (више или икако); можда бесконачни Бог, Алах, из неког разлога жели да се врши послање Духа и ово све (укључујући стварање "Бога Оца") само да буде занимљивије, не зато што мора тако; и у том случају Бог Отац није прави бог, Бог, само је Отац.

И за оне који би и даље да оспоре Бога, аргументом да онај момент када се Дух употреби и Син роди итд. постоји као такав да траје (да је употреба Духа била у једном моменту а након тога, неког t=d_(T) дериватива свег времена, објашњење је дато у закључку погрешног аргументовања: да ако тај момент не постоји онда се ништа на свету не би ни створило (не би било момента стварања, ништа се не би створило, а ако се не створи како онда постоји? само по себи? једино се прави бог, Бог, створио сам по себи, постоји одувек и заувек, па онда родио и рађа све осим себе; а како је време стварања 0, "други прави бог, Бог" осим свега што постоји сад и што је постојало и тад није ни имао времена [а ни простора] да постоји; дакле Бог је материја, све што постоји, видљиво и невидљиво али опипљиво и масено, а као највиши ниво материје животиње [укључујући људе] свака су део тог Бога и искључиво су оне а не Алах нити икакав Бог који ради шта жели одговорни понаособ шта се дешава са нижим нивоима материје од себе [предметима] а тиме и њима самима ако злоупотребе предмете да повреде једно друго, нпр. борба у степи или Рат у Сирији). Да ли осећаји пријатности (јело; мокрење, свршавање итд.) у поређењу са повредом предметом изазивају другој страни мало или много лошије стање, то је питање...; решење је да сви умерено раде све заједничке радње и распореде све подједнако колико се може, опште добро (комонс). --5.43.82.5 (разговор) 08:06, 13. март 2020. (CET)