Разговор:Споменик Стефану Немањи у Београду

Критике

Нетачно и скандалозно је наводити да су све критике биле искључиво критике опозиције, што би ваљда требало да их дисквалификује? — Милош (разговор) 00:56, 3. фебруар 2021. (CET)

Милош: Лошми, да се разумемо, сви ови попут Марковића, Бакића, Панчића, Видојковића и других су из дела тренутне опозиције. Дакле, није нетачно. Али свакако може се уклонити и оставити само наслов критике.— Soundwaweserb (разговор) 01:15, 3. фебруар 2021. (CET)

Чак и да јесу сви одреда лидери опозиције то је непотребно наводити. Ипак, не бих рекао да је Друштво конзерватора Србије икако повезано са опозицијом. И у време постављања Победника је било критика, а у чланку о истом у поднаслову стоји "Критике јавности". — Милош (разговор) 01:33, 3. фебруар 2021. (CET)

Милош: Да, капирам твоју поенту. Али овде нема играња „политике” са Немањићима и спрдања разноразних назови стручњака такозваних новинара који износе свој лични став. Споменик је народ прихватио. У сваком случају, ја сам променио на неутрално, те поставио наслов Критике јавности, а поднаслов Критике опозиције јер су оно све од реда присталице крила тренутне опозиције.— Soundwaweserb (разговор) 01:38, 3. фебруар 2021. (CET)

Ako hoćete ozbiljno da uređujete ovaj članak onda ga uredite. Ako ste pratili debatu videli ste da je trenutna politička opozicija ili bila neutralna ili bila saglasna sa podizanjem spomenika (osim Ne davimo BGD koji su rekli da bi ga pomerili na drugo mesto). Stručna javnost (istoričari umetnosti, arhitekti) su mahom (osim par izuzetaka) bili protiv i ocenili spomenik kao potpuni promašaj. Druge javne ličnosti koje su se oglasile su bile đene-đene (bile za spomenik Nemanji (skup ispred FF), osim dela koji nije, ali su svi osudili da je estetska katastrofa). Internet je pun izvora, a mislim da ima i u bibliotekama. Tako da slobodno. — ANTI_PRO (разговор) 01:58, 3. фебруар 2021. (CET)

Нећу да улазим у то какав наслов треба да буде, али рећи да је цела стручна јавност осим пар изузетака оценила споменик као потпуни промашај није истина. Сваки празилук је данас доктор за корону и велики познавалац споменика. Исти празилук са дипломом хвали или куди споменик како би сместио своју позадину у што већу фотељу, тако да водите рачуна кога цитирате. Моје скромно мишљење да је споменик сјајан, као и чланак али пошто нисам празилук цитат нека остане овде. — MareBG (разговор) 02:22, 3. фебруар 2021. (CET)

Ako si pratio debatu video si da su najveća imena i najpozvaniji ljudi rekli da je spomenik treš. Moje skromno mišljenje je isto tako i prilično sam siguran da će javna percepcija u sledećih 15 godina, kad se nadživi trenutni momenat (”dići Nemanji spomenik”) doći do istog zaključka, kad sagleda sve aspekte priče. — ANTI_PRO (разговор) 02:42, 3. фебруар 2021. (CET)

Soundwaweserb Шта, забога, значи присталице опозиције у овом контексту? За почетак, за такву тврдњу би требало да приложиш извор који сваког од цитираних недвосмислено повезује са одређеном опозиционом опцијом. Међутим, ни то не би било довољно да их се сврста у одељак оваквог поднаслова. Нису сви ставови неке личности одређени њеним политичким позицијама. Већина цитираних примедби на споменик се чак ни не дотиче дневно-политичке динамике. Ја заиста не знам да ли си ти свестан шта си овде написао. Чуј, архитекту Бакића ћемо да етикетирамо само као неко опозиционо закерало...

Али овде нема играња „политике” са Немањићима и спрдања разноразних назови стручњака такозваних новинара који износе свој лични став. Споменик је народ прихватио. — Прву реченицу не знам ни како да коментаришем. Што се друге тиче, Википедија није власна да устврди да ли је народ нешто прихватио. Не може ово овако да стоји, срамота је. Тај поднаслов мора да се преформулише. Поднаслов Критике опозиције тамо где је критика ишла као званичан став политичких опција које нису на власти, а све остало пребацити под Критике дела јавности. — DJ0302 (разговор) 02:36, 3. фебруар 2021. (CET)

DJ0302 Као прво, ова расправа иде у неком тотално нежељеном смеру, јер нема суштине да се изрази противљење па се наводе некакви немушти разлози. Ништа се у животу не мора, осим једне ствари а то је да се умре, шта значи мора се променити поднаслов? Ко си ти да намећеш? Колико видимо, много више народа иде тамо да прави селфије и слика се породично, него рецимо да праве масовне демонстрације против споменика и његовог дизајна! У том смислу сам и прокоментарисао да га је народ прихватио. Да би се изнела нека стварна процена и оцена споменика, потребно је да прође неко одређено време, тек је око недељу дана како је отворен. Било је огромних критика на рачун Победника на Калемегдану и чак критике споменику Кнезу Михајлу на Тргу Републике, па су то данас симболи Београда. Нема потребе ти мени да објашњаваш о поднасловима, а то да ми наводимо сваку шушу и такозваног новинара па да убацујемо у чланак њихове критике је крајње неозбиљно и бесмислено. Осим овог Бакића који је архитекта, остали немају шта да траже и може се комотно скратити тај одељак, већина њих су отворене присталице опозиције и критизери тренутног режима.— Soundwaweserb (разговор) 02:51, 3. фебруар 2021. (CET)

Какве би тек критике биле да је постављен на улазу у Кнез Михајлову и да је висок 60 м као овај Колумбу у Барселони. :) У Латиснкој Америци новокомповани прогре квази интелектуалци тај споменик сматрају „споменик геноциду над домородачким становништвом Јужне и Сјеверне Америке”… Да пређем на тему. Лично не разумијем чиме чланку доприносе ове несувисле критике тзв опозиције, које као да су писали неписмени људи из чисте злобе и мржње. Мислим, сваки споменик може да има критике, али да би оне имале енцикл. вриједност требају да буду засноване на неким аргументтима, поређењима, естетске, историјске и сл. засноване анализе које имају смисла, и по могућности да нису са твитера или Курира. Ове што стоје сада у чланку су сасвим промашена тема. Нису за енциклопедију, па чак да су сви ти ликови доктори естетике и умјетности, што свакако нису. Славен Косановић {разговор} 03:05, 3. фебруар 2021. (CET)

te kritike su enciklopedijski materijal jer govore o odnosu dela javnosti i javnih ličnosti prema događaju. Dakle pitanje relevantnosti se ne dovodi u pitanje. Samo je pitanje ekonomije članka, kako to organizovati. Ja bih lično podelio na podnaslove: kritika stručne javnosti, stavovi političkih organizacija i civilnog društva i kritika javnih ličnosti. A mogu tu i stavovi običnih građana da se ubace, sobzirom da su se pravile ankete. — ANTI_PRO (разговор) 03:10, 3. фебруар 2021. (CET)

Uglavnom nema ovde šta da se briše. Ali je i sa tim ovo veoma loše napisan članak. Mišljenja glavnih faca srpske kulture kao Miodraga Živkovića (na žalost u međuvremenu preminulog) i Ješe Denegrija potpuno odsustvuju. — ANTI_PRO (разговор) 03:12, 3. фебруар 2021. (CET)

Па на крају и одјељак гдје ми Википедијанци износимо своје мишљење о споменику, јер и ми смо дио јавности. Свакако релевантнији од ових бараба које су сада у чланку. Ја макар себе сматрам најпаметнијим Србином на свијету. :) Дакле, ја сам да се све то брише и то није никакв енц. материјал. Навео сам примјер о споменику о Колумбу, гдје нема каквих критика није писано о њему у штампи у Јужној Америци, па такве будалаштине нико не узима озбиљно, још мање да се уносе у енциклопедије. Ви драга дјецо не разликујете критику од смећа. Критике треба да пишу људи који се озбиљно баве ликовном критиком, односно они који умију да читају умјетничка дјела, а не некакве барабе са улице. Славен Косановић {разговор} 03:23, 3. фебруар 2021. (CET)

Soundwaweserb У праву си, ништа не мора. Може Википедија и да изабере да личне политичке (или споменичке) симпатије и антипатије постави за норму уређивања. У складу са тим ће се и процењивати њена поузданост и релевантност. Да ли из тог одељка треба нешто уклонити је друго питање (треба нешто уклонити, али доста тога и додати). Међутим, за споменик једној историјској личности, његов уметнички дојам, као и позицију у простору стручан је читав спектар занимања — од историчара општих, преко историчара уметности, уметника, архитеката, урбаниста... Ту су и заводи, удружења и институције којима се струка укршта са тим темама... То што неки од тих људи имају одређене политичке ставове (ваљда сви имамо некакве?) не може дисквалификовати оцене које су изнели потписани својим занимањима и, још битније, непотписани политичком припадношћу.

Ми имамо и ситуацију да је један члан жирија за споменик поднео оставку и изразио јавно неслагање са изгласаним решењем. Имамо у овом тренутку и даље непознату цену споменика. Све су то релевантне теме за осветљавање друштвеног контекста у ком је споменик настајао и самим тим драгоцени материјал за будућност. Узгред, народ масовно слика селфије и са јутјуберима, па то није довољно да их ми оберучке прихватимо на пројекту. Пре свега, глас народа је популистичка категорија. Можемо да наведемо (врло опрезно) неку јавну анкету где су се грађани изјаснили, евентуални референдум за нека крупнија питања, али не можемо овако одокативно. Мислим, да се вратим на почетак, можемо, али то везе нема са принципима на којима почива Википедија. — DJ0302 (разговор) 03:31, 3. фебруар 2021. (CET)

Славен Косановић: У праву си Славене, али ајде ти објасни овим „паметњаковићима” попут овог што нема ни 50 измена од 2018. године на Википедији, или овом што прави само категорије по Википедији крштени чланак није написао, или овом Ивану који само чека да започне неке километарске расправе. За све они имају мишљење и они су стручњаци за споменике, фудбал, свемир, биологију итд. То се увукла нека малограђанштина у народ или не знам шта, само чекају да оставе коментар да би били као битни. Не знам како другачије објаснити њихова лупетања овде.— Soundwaweserb (разговор) 03:35, 3. фебруар 2021. (CET)

Па вјероватнно је због тога и добро што је споменик подигнут. Многи ти ликови ће се стидјети својих изјава за неко вријеме, ако већ себе не укоравају што су пожурили на твитер да коментаришу. Мислим, живимо у том неком „постмодернистичком” друштву које охрабрује свакога да буде „стручњак за све и свашта”, ево ту је и Википедија, која омогућава сваком да се прогласи „енциклопедистом”, али то може да покаже и колике су рупе у неким главама. Све у свему, жалосно је што нико у Србији није написао једну озбиљну „ликовну критику” за сво ово вријеме откад је познат изглед споменика и мјесто гдје је на крају постављен. То мени само показује да и они које би могли назвати стручним, не поседују оно што је потребно да се критика напише. Ја сам испратио те неке програме српских ТВ-а који су окачени на Јутјуб, али нисам примјетио да има „визуелно писмених” ни међу онима који себе проглашавају стручним. Друга ствар, скулптура није нешто нарочито практикована нити промовисанна на нашим просторима, иако има тих неких ликовних колонија за које шира јавност ни не зна да постоје. Давно су прошла времена када је социјалистичка Југославија подизала споменике у духу модерне умјетности, из разлога што је апстрактнија и према томе неутралнија, али то овде није био циљ. Ако се подиже споменик „оцу нације” онда он не може бити неутралан и апстрактан. Не може се поставити геометријски „кубус” и рећи „ево га народе споменик Стефану Немањи”. — Славен Косановић {разговор} 04:05, 3. фебруар 2021. (CET)

recepcija umetničkog dela počinje tek kad se ono stvori. Dakle ne može biti kritika pre dela. Drugo, cela Srbija raspravlja o ovom spomeniku i ima tona izvora o tome. Vodila se i u stručnim časopisima. Tako da to žaljenje koje ispoljavaš ću pre pripisati tvojoj neobaveštenosti. Nisi zalazio na prava mesta. — ANTI_PRO (разговор) 04:37, 3. фебруар 2021. (CET)

a pošto si se na kraju svog komentara osvrnuo na jedan aspekt kritike, da bilo je puno reči i o tome. Pa je Nemanja poređen sa apstraktnim spomenikom Despotu Stefanu (Споменик деспоту Стефану Лазаревићу на Београдској тврђави). Vrlo temeljno se vodila debata u stručnoj javnosti, samo niko neće tamo da zailazi. — ANTI_PRO (разговор) 04:43, 3. фебруар 2021. (CET)

О Пикасовој Герници се писало док је још била у атељеу, и у процесу сликања. Њен коначни изглед се није подударао са неким од тих критика, јер је Пикасо више пута мијењао изглед фигура док није дошао до коначног рјешења. Процес је фотографисала Дора Мар. Дакле, може се написати критика ако имаш приступ чак и идејном изгледу. А овде је стручној јавности било познато мноштво детаља, свакако далеко више него је то био случај са Герником у њено вријеме. Овдје је проблем друге природе. Све те такозванне критике споменика које помињеш су мотивисане некаквим идеолошким сукобима, понекад и у самој личности „критичара” а нема ниједне која се бави умјетничко-историјском димензијом пројекта. На примјер, нико се није искрено питао због чега сад споменик Стефану Немањи, а и ако јесте, одговор који је себи и другима дао, своди се на покушај мирења властитог идеолошког сукоба са нечим што уопште не разумије. Другим ријечима, ликови који мрзе историју своје нације и личности које је представљају, не могу да разумију да је она битна онима који се поносе својом поријеклом, културом, и њеним историјским наслијеђем. Ниједна нација није безгрешна, али бити аутошовиниста је патологија, дакле за клиничко лијечење. Не може сваки споменик бити „апстрактан” и по мјери само једних (већ их има доста апстрактних и полупастрактних), они су настајали у једном другом добу Социјалистичке Југославије, када се оно национално потискивало и бранило његово истицање. Данас се то национално поново вратило у жижу и највећи дио Србије жели да осјећа ту припадност нацији. А тај феномен није само у Србији, већ се јавља у читавом свијету посљедњих пар деценија, посебно као супротност глобализму и неолибералном капитализму. — Славен Косановић {разговор} 05:16, 3. фебруар 2021. (CET)

@Kosanović Vidi se da se nikad nisi ozbiljno bavio javnom skulpturom. Da jesi, znao bi da su od pamtiveka u njenoj izgradnji po definiciji uključena 3 činioca (investitor/država, skulptor i javnost (laička i stručna). Evo ti čitaj uvod jedne disertacije koja se time bavi, gde se načinje problemski okvir spomenika NOB u Hrvatskoj, tj. tretira pitanje kako se načinje problem izgradnje javnih skulptura:

• Horvatinčić, Sanja (2017). Spomenici iz razdoblja socijalizma u Hrvatskoj — prijedlog tipologije (doktorski rad). Zadar: Poslijediplomski sveučilišni studij Humanističke znanosti Sveučilišta u Zadru. 

Drugo, i da i nisi čitao ove stvari, znao bi da ovo sve prolazi po vikipedijinom pragu značaja. Imaš pravila vikipedije pa čitaj. Evo recimo na sr.wiki je jedan moj članak izabran za sjajan u koji sam ja baš uneo mišljenje tih omraženih novinara. — ANTI_PRO (разговор) 03:37, 3. фебруар 2021. (CET)

На Западу, гдје ја живим, шира јавност се никада не пита за споменике. На крају свако има своје мишљење, али оно није у енциклопедијама нити у књигама умјетности. Нису се ни за вријеме Социјалистичке Југославије питале бабе по селима како треба да изгледа споменик на Козари. Једно су ти неки папири да се испуни форма, а друго, шта је права реалност. Славен Косановић {разговор} 04:05, 3. фебруар 2021. (CET)

Pitaju se i ljudi na Zapadu oko toga. evo recimo u Americi. Fakat da je (danas) na Zapadu stručnost uspela da se nametne kao dominantni arbitar u podizanju spomenika, kao recimo od 60ih do 80ih u Jugoslaviji, ne znači da laička javnost ne postoji. To govori pre svega o društvenom kontekstu tog društva u kom ti tamo živiš. Što ne znači da se i tamo može desiti nešto, sa tog aspekta, kao i u Jugoslaviji, da stručnost izgubi svoju poziciju moći. Evo dao sam ti gore primer Amerike. Treće, u nauci je primećena ta manjkavost da je ona ispustila iz vida viđenje nekog spomenika prosečnog čoveka, pa već poodavno izlaze i radovi koji tretiraju i to šta su mislile babe po selima o spomenicima koje im je država i skulptor sagradila u avliji. Evo recimo ovde:

• Бергхолц, Макс (2007). „Међу родољубима, купусом свињама и варварима : споменици и гробови НОР 1947-1965. године” (PDF). Годишњак за друштвену историју. 1—3: 61—82.  COBISS.SR 153485324

Ovde se tretira šta je između ostalog mislilo obično stanovništvo o Spomeniku na Iriškom vencu. I u krš disertacija koje sam čitao na temu javnih spomenika imaš i ove osvrte. Dakle to je standard kako se pišu te stvari. — ANTI_PRO (разговор) 04:37, 3. фебруар 2021. (CET)

То су бре обични вандали. Имаш и познату петицију за уклањање свих Реноарових дјела из Америчких музеја, које је покренуо један лудак који мрзи наготу у умјетнности. Група која се око њега окупила је потписала петицију да се тако и поступи. Наравно, она је одбијена. Затим, у Америци, јавни простор није „јавни”, концепт је сасвим другачији од онога који се среће у Европи. Славен Косановић {разговор} 05:16, 3. фебруар 2021. (CET)

Soundwaweserb Оно што ти овде радиш је срамно. Прво си полемику увео у воде паушалних дисквалфикација и језик страначких саопштења (који су ево још неки прихватили), затим си флејмерски поткачио остале саговорнике, а сада вероватно планираш да као кербер бдиш над чланком и уклањаш сваку измену која ремети вертикалу у коју си силом угурао наратив о споменику. Ако ти заиста не разумеш зашто сав тај текст не може да иде под поднаслов Критике опозиције, онда се основано може поставити питање да ли си довољно квалификован за дужност коју обављаш на овом пројекту, будући да она подразумева способност да се разуме прочитано и свест о проверљивости прочитаних навода. Ја свакако нећу улазити у рат изменама с тобом, првенствено зато што знам како ће се завршити. — DJ0302 (разговор) 13:28, 3. фебруар 2021. (CET)

DJ0302: Заправо твоје понашање је довело до овога. Замена теза на делу. На Википедији се пишу чињенице. Цео тај одељак је контроверзан, треба га уклонити. Али опет, ако се не уклања онда се поднаслови не могу мењати по нечијој вољи или самовољи. Критике опозиције су чињеница. Све остало је обмањивање.— Soundwaweserb (разговор) 13:33, 3. фебруар 2021. (CET)

SoundwaweserbКао што рекох, само способност да се чита, не треба ништа више. Ја сам се у полемику укључио као пети дискутант, а прву и једину измену у чланку сам начинио данас у 12:59 (и то након што сам разлог за њу образложио на страници за разговор). То су, замисли, чињенице. Као што је чињеница да си ти дневно-политички наратив о злонамерним критизерима увео пре него што сам се ја овде запљунуо. Остало нећу да понављам по десети пут. Такав поднаслов је јасна обмана читалаца и стављање навода у неодговарајући контекст. Уколико Википедија као заједница жели на себе да преузме одговорност за такву формулацију... па, ја је свакако у томе не могу спречити. — DJ0302 (разговор) 13:55, 3. фебруар 2021. (CET)

Свакако да цијели поднаслов са текстом треба уклонити. Прво то што стоји у том одјељку нису критике већ чисте вулгарне дисквалификације на рачун споменика, онога коме је подигнут и оних који су га подилгли. Дакле, критика је нешто сасвим друго. Разлози једне аргуметноване критике могу имају смисла за енциклопедију. Код ових то није случај. Па чак и кад је политички мотивисана критика ипак треба да има неки увод, контекст, смисао. Ово што сад стоји у чланку су обичне уличне псовке мотивисане неком појединачном фрустрацијом. Затим, ти људи не могу никако да буду „укупна јавност” како се претендује стављајући их у одјељак „критике јавности”, већ само „појединци” који износе свој став тако како га износе, језиком уличних бараба. Како год, вулгаризми непримјерени једној енциклопедији. Ево горе смо расправљали о томе да неки мисле да је споменик требао бити урађен језиком модерне умјетности, апстрактан или полуапстрактан, други да је споменик закаснио читав вијек, итд. То су опет нека мишљења о којима се може говорити у енциклопедији. Славен Косановић {разговор} 14:02, 3. фебруар 2021. (CET)

DJ0302: Који си ти фактор да оцењујеш шта је одговорност заједнице? Јел то неки виц? Или си сам себи доделио то право? Овде се наводе чињенице, шта ту није јасно. Нема сврхе даље полемисати јер очигледно имаш неке острашћене ставове поводом овога. Сви сте ви стручњаци за споменике па знате шта треба. Не знам шта вам смета овај споменик, очигледно је то нешто изван ове теме. Нећу се више оглашавати, пошто очигледно глас разума код појединих не постоји.— Soundwaweserb (разговор) 14:10, 3. фебруар 2021. (CET)

Господо, ваш проблем је у томе што сте себе уверили да је свако ко изнесе критику аутошовинисита и мрзитељ српске историје, што потврђује и овај цитат:Другим ријечима, ликови који мрзе историју своје нације и личности које је представљају, не могу да разумију да је она битна онима који се поносе својом поријеклом, културом, и њеним историјским наслијеђем. Ниједна нација није безгрешна, али бити аутошовиниста је патологија, дакле за клиничко лијечење. Онакво етикетирање корсника, постављање питања "Ко си ти да..?", бројање измена и коментарисање доприноса овом пројекту од стране корисника Soundwaweserb не знам како да коментаришем. Чињеница је да тренутно решење у коме су Друштво конзерватора и универзитетски професори заведени под опозицију није добро, а ви видите па наставите да поништавате измене. — Милош (разговор) 14:20, 3. фебруар 2021. (CET)

Чекај, како се критиком може сматрати „лав са мафијашке виле” или „свиња у свињцу”? Пропутовао сам свијета и живио у различитим државама, нигдје нисам чуо сличне дисквалификације за споменик некој знаменитој личности. Шта је то друго до „аутошовинизам”? Вјероватно једина критика која ту стоји јесте та од Друштва конзерватора, али би требали да је објасне широм аргументацијом, неким поређењима, контекстом, због чега мисле да је ријеч о академизму, да ли само због тога што је фигуративна представа, или има и других разлога, а не реченицом која личи на обични рекламни памфлет. Друго, величина споменика је такође релативна ствар и није да постоје стандарди „величине”. И она може да има неку поруку. И то се може анализирати на један пристојан начин. Ставити споменик од 1,5 м, а који се „обраћа” свом парњаку, Храму Светог Саве, је онако, више него бесмислено. Критичари би можда прво требали да оду до споменика, погледају, ставе се у контекст оних који су га пројектовали и онда на крају критикују. — Славен Косановић {разговор} 14:45, 3. фебруар 2021. (CET)

Mене не брине толико поднаслов, колико критике твитераша, где се споменик назива цитирам : дивовски чир, ђавољи споменик, украсни додатак на оградама мафијашких вила, надгробни споменик модерној Србији, фигура на жиру као симбол СНС свињца и свињске хунте. Такође ту су захтеви да се споменик сруши до темеља или измести. Ти људи нису стручни и припадници су различитих политичких партија. Мора се одељак средити да буде неутралан, а ове неозбиљности избацити. Значи критике и похвале подједнако. И око овога што сам написао не сме да буде полемике, јер је то једно од правила Википедије. На томе треба радити. — MareBG (разговор) 14:55, 3. фебруар 2021. (CET)

MareBG ОК, ово је став са којим већ може да се полемише. За почетак хвала за упристојен поднаслов. Нису све уклоњене критике биле твитерашке. Неке од њих су биле објављене у реномираним штампаним медијима. Нпр. ја мислим да смо могли без оваквих ставова Драгојевића и Видојковића и никада их не бих ставио у овај текст. С друге стране, захтев да се споменик измести је потпуно легитиман. Лично, немам превише симпатија за Петричићев стил (често је пренаглашено баналан), али и третман споменика у савременој карикатури је такође легитимна тема. Карикатуриста се изражава карикатуром, није његово да пише ликовне рецензије на десет густо куцаних страна. Петричић свакако није неки анонимус. С треће стране, ни сви чланови жирија не врцају баш од стручности за ликовну уметност. Атанацковић је рецимо стручнији од њих. То што је његов став такав какав је... па, не можемо да комесаришемо каква мишљења су дозвољена, а каква не. Ставови колумниста генерално јесу нешто што боји јавну слику о неком догађају и требало би наћи неки модус да то некако опстане у тексту, било да је њихов однос према споменику похвалан или критички. Можда рецимо таксативно набројати ко се од њих изјаснио овако или онако, без цитата и наравно уз извор према релевантном медију у коме је став изнет. Начин на који је став изнет је такође одраз друштвене климе у којој је споменик настајао. Нпр. ми смо имали неку полемику о овом споменику, али се она одвијала на маргини, а не у медијима чија је обавеза да понуде простор за дијалог. То је такође утицало на начин на који ће се о споменику говорити и креирало друштвени контекст у коме је он настајао. А тај контекст је врло битан, што је уосталом и Анти Про покушао да подвуче пар пута. С четврте стране, оставка једног врло стручног члана жирија и ограђивање од изабраног решења је потпуно прећутана у тексту, а то би морала да буде прва линија критике. Нема ни речи о контроверзама везаним за цену споменика. Но хајде, ово последње може неко и мени да замери и каже — па што ниси написао. И буде у праву. — DJ0302 (разговор) 17:59, 3. фебруар 2021. (CET)

Nije ništa trebalo da se briše, jer su kritike laičke javnosti takođe enciklopedijski materijal. Dao sam gore naučni rad koji se baš bavi laičkom javnošću pri podizanju javnih spomenika. Glavni problem ovde je što niko neće ozbiljno da zasuče rukave i napiše ozbiljan članak. Nego svi premeravaju ovakav mršav i loš članak i u njemu nalaze nekakvu „neizbalansiranost“. Pa nije deco problem što je odeok o mišljenju laičke javnosti bolje pokriven od stručne kritike, nego što niko nije uzeo da piše o stručnoj kritici spomenika. — ANTI_PRO (разговор) 18:43, 3. фебруар 2021. (CET)

На енциклопедији се не раде оригинална истраживања, већ се преносе иннформације из секундардних, а не примарних извора. Примарни извори могу послужити као извор података, али не као основа за даље анализе које би овде вршили корисници Википедије по својим критеријумима. За то служе секударни извори. Медији и новине свакако спадају у примарне изворе, према томе њих треба пажљиво користити у сваком чланку. То су правила Википедије, али и сваке друге енциклопедије. Тих секундарних извора о овом споменику још увијек нема, логично, тек је постављен, нити има анализа о политичком, друштвеном, економском, умјетничком, исл. контексту „садашњег времена”. Сама чињеница да постоје различите перцепције стварности садашњице, не значи да су све оне вриједне за енциклопедију. Свако од нас има неку своју перцепцију, али то не мора да значи да ће она постати предмеет аналазе у некој друштвеној науци. У супротном, од сваког чланка на Википедији, а који се бави неким садашњим или скоријим догађајем, би се могла направити једна веома ружна карикатура. О споменицима из социјалистичке Југославије се писало и пише већ више од 60 година, било је неких изложби и у међунарондним музејима о тој умјетности, па ту може да буде разноразнних занимљивих анализа и критика, политичке, социјалне, историјске, умјетничке и ове и оне природе из секундарних извора, о којима се може надуго и нашироко, али овдје они нису предмет. Према томе за сада, чланак не може да буде нарочито обиман и детаљан. Славен Косановић {разговор} 21:05, 3. фебруар 2021. (CET)

Као аутор чланка, морам рећи да сам у изворној верзији написао само "критике", а јуче сам видео да је промењено у "критике опозиције". Замисао тог дела чланка јесте да се допишу не само негативне, већ и позитивне критике. Дакле, критика као таква, без вредносног одређења. Због тога мислим да није ни поднаслов "критике јавности" најсрећнији избор, али свакако јесте примеренији од "критике опозиције". Поставићу шаблон за уређивање, па ћу се потрудити да у наредним данима доведем у ред ово спорно питање. — Dekriarh (разговор) 21:15, 3. фебруар 2021. (CET)