Разговор:Рушевине манастира Град

Завичајни музеј Коцељева већ 10 година интезивно истражује неинвазивним археолошким методама археолошки локалитет "Град у Гају" у селу Градојевић - општина Коцељева. Резултати тих истраживања треба да резултују једном монографијом о овом локалитету за коју се очекује да ће бити штампана током 2018. или 2019. године. На основу досадашњих деценијских стручних истраживања Завичајног музеја Коцељева и ранијих повремених истраживања Народног музеја Шабац, утврђено је да је на археолошком локалитетеу "Град у Гају" у селу Градојевић - општина Коцељева, постоје остаци касно-средњовековне цркве из времена српске деспотовине XIV-XV век. Црква на локалитету "град у Гају" срушена је пре коначних турских освајања овог дела Србије 1521. године. Да је то тако - јасно је из чињенице да ову цркву Турци нису пописали у свом Попису из 1528. године, за разлику од суседних цркава у Шабачкој Каменици и Каони, које су те 1528. године педантно пописане. Ни у једном каснијем документу (нити, турском, аустријском или српском), не помиње се постојање било какве цркве у селу Градојевић. Све то недвосмиослено указује на чињеницу да је црква у Градојевићу уништена пре доласка Турака у ове крајеве. На основу облика своје основе, начина зидања и пронађених покретних археолошких налаза, утврђено је да је црква на локалитету "Град у Гају" подигнута у временском периоду од друге половине XIV до краја XV и да је веома кратко трајала - не дуже од 50 година. За локалитет "Град у Гају" постоји народно предање које рушевине ове касно-средњовековне цркве назива манастиром, што није тачно с обзиром да за тако нешто нису пронађени, никакви - нити материјални - нити историјски докази. Сходно стручним резултатима наведених истраживања, молимо Вас да у одредници "Рушевине манастира Град" у дигиталној енциклопедији Википедији измените следеће наведене чињенице:

Цитат пасуса "Рушевине манастира Град" из Википедије: Рушевине манастира Град "Рушевине манастира Град се налазе на потезу Гај у Градојевићу, насељеном месту на територији општине Коцељева. Претпоставка је да само име села Градојевић изведено управо од назива манастира „Град”. У Годишњаку број 22, Међуопштинског историјског архива од 1988. године, у Топографско-историјском речнику Подриња, аутора Светланке Милутиновић и Миливоја Васиљевића, на страни 118, наводи се: „Градојевић – село општине Коцељева. Први пут записано у турским тефтерима 1528. године, под именом Градовић – у оквиру Нахије Шабац. У селу је била црква ГРАД – из доба пре доласка Турака.”

Исправак горе наведеног пасуса: Рушевине касно-средњовековне цркве "Град у Гају" - у селу Градојевић Рушевине касно-средњовековне цркве "Град у Гају", у селу Градојевић, насељеном месту на територији општине Коцељева. Претпоставља се да је само име села Градојевић изведено из назива касно-средњовековне вркве „Град у Гају”. Село Градојевић у турским пописима становништва из 1528. године спомиње се као село Градовић, и то као малено влашко село са 6 кућа. Једна од тих 6 кућа била је удовичка, док је још једна кућа била ратајска са једним пратећим чланом породице. На тих шест кућа долазила су још 4 мушкарца задругара. Власи су те 1528. године били у селу Градојевићу једино становништво. У турским пописима становништва из 1533. године у Градојевићу је било само 5 кућа, у којима је било 3 неожењена члана. Градојевић је тада плаћао порез од 402 турске акче у корист тимара зворничких посада. До 1548. године, број становника у Градојевићу порастао је на 10 кућа са 3 неожењена члана који су тимару шабачког диздара Дурсун-аге плаћали порез од 800 акчи. Овом шабачком тимару, тј. његовој посади шабачке тврђаве ишао је и порез који је убиран од ,,млађарине“ – намета за венчања. У турским пописима становништва из 1570. године Градојевић је плаћао порез од 400 акчи, док је, већ, 1585. године плаћао порез од равно 1000 акчи, да би 1600. године плаћао само 500 акчи. Из ових података се може закључити да је број становника у Градојевићу, током ХVI века, доста варирао. И на почетку XVII века, тј. у турском попису из 1623. године, број кућа у Градојевићу је био готово исти као и у претходном веку и износио је 11 домова. од ових 11 кућа једна је била на баштини(1). У Годишњаку број 22, Међуопштинског историјског архива од 1988. године, у Топографско-историјском речнику Подриња, аутора Светланке Милутиновић и Миливоја Васиљевића, на страни 118, наводи се: „Градојевић – село општине Коцељева. Први пут записано у турским тефтерима 1528. године, под именом Градовић – у оквиру Нахије Шабац. У селу је била црква ГРАД – из доба пре доласка Турака.

Цитат пасуса "Историјат" из Википедије: "Према подацима манастир је подигнут у периоду између 6. и 8. века, што значи, да према званичној историји манастир је постојао много пре доласка Срба на ове просторе. Најездом Монгола на Балкан манастир је уништен. Обновљен је тек за време владавине Немањића у 13. веку. Светињу која датира од пре Средњег века, обновио је краљ Драгутин, кад је престоница Србије била у Дебрцу. Током ослободилачких ратова против Турака, Првог и Другог светског рата манастир је коришћен као болница. Последњи пут је обновљен 1813. године, после Другог српског устанка. Постоји могућност да је манастирска црква страдала када су Турци морали да се повуку 1869. године. По причи, Турци су гађали манастир топом са оближњег брда, преко реке Тамнаве, што као потврду говоре топовска ђулат нађене у рушевини. Године 1943. Бранко Илић из Доњег Црниљева, потоњи монах Висарион, почео је да зида нову цркву од ћерпича, поред остатака темеља старе цркве. Данас је видљива часна трпеза на којој је уклесан текст на постаменту часне трпезе, Висарионове цркве из времена Другог светског рата гласи: „1813 + 1950 – Прилог М(анасти)ру СВ. Јован Н(аправи) Т(у)д(ом) (својим) Милутин Бошковић, постоље Великим Трудом и С корвљу Обнови Висарион И(лић)”. Тај храм је постојао до шездетих година, када је његов једини монах оболео, умро и сахрањен у манастиру Каона."

Исправак горе наведеног пасуса: На основу резултата стручних истраживања које су до сада спровели Народни музеј Шабац и Завичајни музеј Коцељева, утврђено је да на археолошком локалитетеу "Град у Гају" у селу Градојевић - општина Коцељева, постоје остаци касно-средњовековне цркве из времена српске деспотовине XIV-XV век. Црква на локалитету "Град у Гају" срушена је пре коначних турских освајања овог дела Србије 1521. године. Да је то тако - јасно је из чињенице да ову цркву Турци нису пописали у свом Попису из 1528. године, за разлику од суседних цркава у Шабачкој Каменици и Каони, које су те 1528. године педантно пописане. Ни у једном каснијем документу (нити, турском, аустријском или српском), не помиње се постојање било какве цркве у селу Градојевић. Све то недвосмиослено указује на чињеницу да је црква у Градојевићу уништена пре доласка Турака у ове крајеве. На основу облика своје основе, начина зидања и пронађених покретних археолошких налаза, утврђено је да је црква на локалитету "Град у Гају" подигнута у временском периоду од друге половине XIV до краја XV и да је веома кратко трајала - не дуже од 50 година. Исто тако, црква у Градојевићу не помиње се ни у једном старијем српском документу, као ни у Житију краља Драгутина у којем су описане све цркве које је овај српски краљ подигао(2). За цркву "Град у Гају" везано је народно предање које рушевине ове касно-средњовековне цркве назива манастиром, што није тачно с обзиром да за тако нешто нису пронађени, никакви - нити материјални - нити историјски егзактни докази. Народно предање говори и о томе да су Турци топовима гађали манастир у Гају, што такође није тачно с обзиром да је црква већ била порушена пре турских коначних освајања Србије 1521. г. Године 1943. Бранко Илић из Доњег Црниљева (1900-1970), потоњи самозвани јеромонах Висарион, почео је да зида нову цркву од ћерпича поред остатака темеља касно-средњовековне цркве коју је завршио 1945. године. За градњу своје цркве, Висарион је употребљавао и камен из касно-средњовековне цркве. Ту своју нову цркву Висарион је посветио Светом Јовану и по угледу на народно предање назвао је манастиром. Висариона црква је после његове смрти 1970. године запустела и сама се од себе обрушила и зарасла. Висарион је сахрањен у дворишту манастира Каона. Године 2017., остатке Висарионове цркве из 1945. године, поједини мештани села Градојевић и околних цела заувек су (без стручног надзора), уконили како би на њеном месту подигли нову цркву. Од Висарионове цркве остала је само часна трпеза на свом првобитном месату, на чијем постаменту стоји уклесан следећи натпис: „1813 + 1950 – Прилог Манастиру СВ. Јован Часна Трпеза Милутин Бошковић, (.......) постоље Великим Трудом и С корвљу Обнови Висарион Илић Јеромонах”(3).

Цитат пасуса "Локалитет манастира данас" из Википедије: "У послератном периоду уништен је сваки траг о постојању овог манастира. Данас од манастира су остали само темељи и остаци потоње цркве који сведоче о постојању ове светиње. Није било приступног пута, сама локација је била зарасла шумом, а и имовинско-правни односи нису били решени. Током времена на локалитету нису вршена истраживања од стране релеватних установа. По предању, манастирска црква је посвећена Светом Јовану Крститељу, тако да свештеник из оближњег Доњег Црниљева, по обичају сваке године држи службу на Ивањдан. На иницијативу људи који су родом из Градојевића окупљених око Удружења грађана Цар Константин, уз благослов Српске православне цркве идеја о обнови манастира је поново заживела."

Исправак горе наведеног пасуса: Данас су од касно-средњовековне цркве на локалитету "Град у Гају" остали само темељи. до 2017. године није било ни приступног пута, сама локација је била зарасла шумом, а и имовинско-правни односи нису били решени. У времену после Другог светског рата, сукцесивно су вршена археолошка истраживања (без ископавања) која је радио Народни музеј Шабац, а од 2006. године овај археолошки локалитет интезивно, из године у годину, истражује неинвазивним методама Завичајни музеј Коцељева. Резултати истраживања биће публиковани у посебној монографији посвећеној овом археолошком локалитету у селу Градојевић. По угледу на чињеницу да је самозвани јеромонах Висарион своју цркву из времена Другог светског рата на локалитету "Град у Гају" посветио Светом Јовану Крститељу, тако и свештеник из оближњег Доњег Црниљева, по обичају, сваке године држи службу на Ивањдан. На иницијативу људи који су родом из Градојевића а уз благослов Епархије шабачке - идеја о обнови цркве на месту Висарионове цркве на локалитеу "Град у Гају" - поново је заживела. Напомене: (Ово су напомене за онога ко буде радио корекције текста у Википедији, али, није потребно уопште да ове напомене буду саставни део коригованог текста). - Није познато којем је свецу била посвећена касно-средњовековна црква на локалитету "Град у Гају". По предању (које је крајње нерелевантно), самозвани јеромонах Висарион (није га за јеромонаха поставио надлежни владика, већ је Бранко Илић из Доњег Црниљева сам себе прогласио јеромохаом), први је посветио своју цркву 1945. године Светом Јовану Крститељу; - Не постоји, нити је икада постојало, то јест било регистровано Удружење грађана Цар Константин из Градојевића или из околних места, што се јасно може видети провером у регистру Агенције за привредне регистре на линку: http://pretraga2.apr.gov.rs/ObjedinjenePretrage/Search/Search дакле, то је измишљено удружење које није легално нити легитимно; - Благослов за обнову "Манастира Град" у селу Градојевић није дала Српска православна црква, већ владила Лаврентије, и то посебном Одлуком Епархијског одбора Православне Епархије шабачке бр. 469 - од 28. марта 2017. године, што се може веома лако проверити у Епархији шабачкој.

Цитат пасуса "Галерија" из Википедије: "Ruševine manastira Grad (Gradojević)"

Исправак горе наведеног пасуса: У целој Галерији треба избрисати текст "Ruševine manastira Grad (Gradojević)" и поставити следећи текст: Рушевине касно-средњовековне цркве "Град у Гају" (Градојевић). Наслов централне (главне) фотографије треба да гласи: Рушевине касно-средњовековне цркве "Град у Гају". Објашњење испод централне (главне) фотографије (уместо: "Постављен крст на месту манастирске цркве, новијег датума"), треба да буде следеће: Постављен гвоздени крст са Визарионове цркве из 1945. године у олтарском делу касно-средњовековне цркве. у Општим информацијама испод централне (главне) фотографије, треба брисати текст: Време настанка - подигнут 6—8. век, обновљен 13. век и написати следећи текст: Време настанка - 14-15 век, срушена пре турских освајања 1521. године. Напомене: (Ово су напомене за онога ко буде радио корекције текста у Википедији, али, није потребно уопште да ове напомене буду саставни део коригованог текста). - Фотографију гвозденог топовског ђулета избацити из галерије зато што то ђуле нема никакве историјске везе са археолошким локалитетом "Град у Гају". Наиме, то ђуле је пронашао пре једног века неки Весић из суседног села Голочело, али, није га пронашао на локалитету "Град у Гају" већ скроз на брду, око 1 километар изнад локалитета, где је оно могло доспети на 101 начин. Дакле, то ђуле нема свој поуздан археолошки контекст и као доказ о турском топовском бомбардовањи цркве на локалитет "Град у Гају" потпуно је ирелевантно. У овој причи је злоупотребљено у циљу доказивања тврдње да је црква на локалитету "Град у Гају" страдала пре Првог Српског устанка од стране Турака тако што су је Турци срушили топовима. Из историјских извора познато је да на овом археолошком локлитету (ни у његовој непосредној близини) - није била ни једна битка са Турцима. Заправо, никаквих ратних сукоба није било у близини пре Првог српског устанка. Да јесте - било би то забележено у историјским изворима.

Цитат пасуса "Извори" из Википедије:

"1. „Покренута иницијатива за обнову манастира Град на локалитету Гај у Коцељеви”. Глас Подриња. Приступљено 31. 12. 2017.
 2. „Иницијатива за обнову манастира “Град” у Градојевићу”. Pokazivač. Приступљено 31. 12. 2017."

Исправак горе наведеног пасуса: Извор под ставком 1. треба пребацити у пасус "Спољашње везе". Извор под ставком 2. треба избрисати зато што је тотална ненаучна будалаштина коју је написао неки средњошколац (гимназијалац) Игор Павловић из Шапца. Његово лупетање у том интернет чланку нема везе са историјским истинама, нити чињеничним стањем у вези касно-средњовековне цркве на локалитету "Град у Гају". Једно тотално непознавање историје, као и научне методологије. Дете треба да настави да пише афоризме (како је то наведено у његовој биографској цртици испод чланка), а не да научне истраживачке истине поистовећије са писменим задацима из српског језика. Дакле, није етички ни законски обмањивати јавност ненаучним глупостима, а мислим (и сигуран сам), да то није циљ ни Википедији. Уместо извора под 1. и 2. треба ставити следеће изворе које одговарају исправљеном тексту који сам написао за горе наведене исправљене пасусе: (1) Адем Ханџић, Шабац и његова околина у XVI веку, У: Шабац у прошлости, Том I, Историјски архив Шабац, Шабац, 1970., с. 226-227. (видети линк) http://bibliotekasabac.org.rs/www/digitalna.php?d=69 (2) Зоран А. Живановић, Систематизација археолошких локалитета општине Коцељева, (Хабилитациони рад), Народни музеј у Београду, 2011., Београд, с. 113-115. (видети линк) https://www.academia.edu/5953826/Зоран_А._Живановић_Систематизација_археолошких_локалитета_општине_Коцељева_Хабилитациони_рад_Народни_музеј_у_Београду_Београд_2011 (3) Из будуће монографије локалитета "Град у Гају".

И, то би било све! Више посла за исправљање него за писање самог Википедиа чланка. Жао ми је због тога, али, мислим да је свима нама научна истина далеко важнија него ненаучна неистина. Хвала унапред за будуће урађене горе наведене исправке! археолог Зоран А. Живановић, виши кустос Завичајни музеј Коцељева

Ценећи са уважавањем образовање и звање Зорана А. Живановића, верујем да постоје грешке које су унете на страницу и зато сам поставио одговарајући шаблон да су подаци оспорени. Пошто при састављању текста нисам имао увид у његов рад „Систематизација археолошких локалитета општине Коцељева, (Хабилитациони рад)”, у даљем уређивању у сваком случају ћу као податке и извор узети изнешено у тексту под насловом Манастирине, црквине, мистишта и аништа и под поднасловом: Градојевић - Манастир у Гају. Поднаслов је насловљен на МАНАСТИР и по томе наслов странице не одступа, по садашљим тврдњама Живановића, да је била црква. Сама грађевина је непобитно била црква, а да ли је била богослужбени објекат манастира, потребно је да дају валидна истраживања на терену. По димензијама, када се узме у обзир време настанка, по информацији одређеног Живановићевог колеге археолога, у сваком случају није била обична парохијска црква. Исто тако, наведено је да је црква (грађевина) засигурно старија од времена доласка Турака. Колико(?), исто без озбиљних истраживања, итд, итд...

Постоји још једно питање када је локалитет „Манастир у Гају” преименован у археолошки локалитет „Град у Гају”, на чему се сада инсистира. Нисам стручан да даље и дубље полемишем, али да постоје нелогичности и амузитет између актера рада на обнови и актера струке, то је сигурно, тако да је најбоље да неко трећи уради озбиљније испитивање. Мој предлог је да се мало сачека. --Ванилица (разговор) 17:56, 25. јануар 2018. (CET)

Bratstvo Car Konstantin nije udruzenje gradjana,nas pun naziv je Gradjevinski odbor za obnovu Manastira "Grad" bratstvo Car Konstantin,osnovani smo od strane Srpske Pravoslavne Crkve i sa blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa sabackog Lavrentija,svi nasi ziro-racuni glase na Pravoslavna Crkvena opstina Donje Crniljevo.Svi izneti podaci vezano za Manastir "Grad" su dobijeni od arheologa Nebojse Djokica i arheologa iz Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture Valjevo cija misljenja treba da potkrepe iskopavanja koja treba da pocnu u 2018 god.Sto se tice 10-o godisnjih istrazivanja "viseg kustosa"Zorana Zivanovica svrsenog veterinarskog tehnicara i kasnijeg "viseg kustosa" i arheologa citiracu pasus iz njegove zadnje brosure vezano za Manastir "Grad",citiram:"Zabelezena je i prica o tri sestre Gajevki,Krivajki i Kaonki,od kojih je svaka imala svoj Manastir:Gajevka u Gaju sela Gradojevic,Krivajka u selu Krivaji i kaonka u selu Kaoni".kraj citata,jedan fin naucni rad jednog srsenog veterinarskog tehnicara i arheologa "viseg kustosa " Zavicajnog Muzeja iz Koceljeve.Jedna lepa prica i zavestanje predaka su poceli da se sprovode u delo,ali uvek se nadje neko ko iz svojih licnih i uskih interesa nadje sebi za pravo da se stavlja ispred interesa za opste dobro,ali ja uvek kazem:"Kako radili tako nam Bog pomogao"Milan Mihailovic1 (разговор) 12:25, 5. фебруар 2018. (CET)Milan Mihailovic clan Gradjevinskog odbora za obnovu Manastira "Grad"-Bratstvo Car Konstantin.