Разговор:Родноверје/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први коментари

јер представља истинску веру од искона времена, дакле веру словенског рода. - ко каже да је истинска. И да не разумем се много у ово, али зар не треба спојити са чланком Словенска митологија и Стара словенска вера који су много опширнији --Јованвб 14:59, 22. јун 2006. (CEST)

Ма чланак је прилично ретардиран. Уклонио сам највећи део ПОВ-а, али неке ствари нисам могао. Ради са њим шта хоћеш. ;) --Филип ツ 15:04, 22. јун 2006. (CEST)

Сачекаћу још мало док се не појави још неко ко се разуме у тему, али мислим да је и сам назив неадекватан. Индијци веровато родном вером не називају исто ово, тако да сматрам да је најбоље спојити са Стара словенска вера --Јованвб 15:10, 22. јун 2006. (CEST)

Родноверци су, како да кажем, секта/струја/групација унутар/око православља и овај текст је вероватно написао неко од њих ради ПР-а. Бошко 15:51, 22. јун 2006. (CEST)

---

Уф,мајку му...Треба(ја сам то требао да урадим још пре шес` месеци,ал` `ајд`) спојити Словенску митологију и ССВ у један чланак,а ово претворити у преусмерење.

Као неко к`о се делимично разуме у тематику,ово је једна од неопаганских варијација на тему.Исто тако има и оних да се ССВ(Религија Старих Словена) звала Православље.Има тога пун...

Нек` стоји `вако,док се не споје она два(мада мо`ш и да се брише,мислим није да је речено бог зна шта). Црни Бомбардер!!! (†) 00:39, 23. јун 2006. (CEST)

---

Порука за администраторе

Дакле, неопагани су се окомили и претварају овај чланак у свој проглас („вера наших очева“ и сличне небулозе). Гледајте да чланак (п)остане енциклопедијски, не дозволите неенциклопедијске конструкције у њему. --Бране Јовановић <~> 10:45, 18. јул 2006. (CEST)

Уклоните заштиту

Дакле, особа која мења ову страну је почела да комуницира и изнела у чему је проблем (увредљивост термина паган и неопаган, што је разумна примедба). Дао сам јој упутства око чланка, па се надам да ће у складу са тим чланак и да мења. У сваком случају, молио бих вас да оставите на мени да тражим или не поновно закључавање стране. --Милош Ранчић (разговор) 05:18, 25. јул 2006. (CEST)

Спајање?

Мислим да дефинитивно треба спојити овај чланак са Стара словенска вера. И не знам да ли је ово како ја видим чланак само тренутни вандализам, или је чланак стварно овако јадно изгледао све ово вријеме... И још нешто: О ВЈЕРИ СТАРИХ СЛОВЈЕНА - ко још говори Словјени, за име бога?! --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 03:11, 27. јул 2006. (CEST)

---

ОК,ја сам сад као глуп,па нека ми неко појасни који су то Родноверни Словени чиме се они баве и када су се они издвојили од осталих Словена,којим језиком говоре итд исл и наравно КОЈА ТО НАУЧНА ИНСТИТУЦИЈА ИЛИ БИЛО ШТА ШТО ИМА ВЕЗЕ СА НАУКОМ КОРИСТИ ТЕРМИН РОДНОВЕРНИ СЛОВЕНИ?

Друга ствар,Родноверје(или како год) за стару веру Словена као назив користи само та уска група неопагана(и ја бих Мађаре називао Турцима јер сматрам то правилним,али се овде користимо устаљеном терминологијом,па је тако термин паганини/многобожац(дакле онај који верује у више богова) односно неопаганин једини легитиман и разумљив нормалном свету),па је прва реченица у тренутном стању неодржива(за оне који су се погубили,само та мала група секташа ССВ назива Родномвером,други је пак(as I said) називају Православљем). Црни Бомбардер!!! (†) 08:40, 1. август 2006. (CEST)

• Елем,враћам у текст термин неопагани,јер је то стандардан термин за то.То да ли то неког приватно вређа то није наш проблем,јер ми пишемо енциклопедију,дакле нешто што је објективно и неутрално,а самим тим и ослобођено приватних утисака и погледа.

• Да се разумемо и мене многе ствари вређају,па сам (за сад) решио да не тупим око тога.Нпр. коришћење термина Истанбул наместо Цариград,Риген уместо Рујан или рецимо Словен уместо Србин.

И даље очекујем неко појашњење поводом онога што стоји у чланку. --Црни Бомбардер!!! (†) 00:21, 3. август 2006. (CEST)

Пар речи...

Прво, она Ливија очигледно не зна за стране за разговор. Треба је упутити у то. Друго, ако инсистира(ју) да је "(нео)паган" увредљив израз, онда то треба поштовати, као што се поштује жеља Рома да не буду звани Циганима (макар оних образованијих). --Милош Ранчић (разговор) 05:39, 3. август 2006. (CEST)

Треће, мислим да је постала конструктивна. --Милош Ранчић (разговор) 05:40, 3. август 2006. (CEST)

Ово је један од најкраћих и најтупљих чланака на српској википедији, мада је количина времена потрошена на њега енормна. --Јакша 06:12, 3. август 2006. (CEST)

• Обрати пажњу на Егејску Македонију.Ово је мала маца за то чудо тамо. Црни Бомбардер!!! (†) 01:45, 4. август 2006. (CEST)

:) --Милош Ранчић (разговор) 20:18, 3. август 2006. (CEST)

---

Па ако је већ неупућена,што је ти онда не би упутио у чари свега овога(пошто си већ успео да успоставиш контакт са њом и изведеш је на пут,по теби,конструктивног доприноса овом пројекту).

`оћеш/`оћете поштовати моју увређеност неким стварима?Шалу на страну,који је то НЕУВРЕДЉИВ термин који данашња западна цивилизација(којој,ето и ми припадамо) користи да назове тупаџије који се враћају паганским(многобожачким) религијама?Неомногобошци?Новомногобошци?Тупаџије?

`ајде одговорите ми,баш ме занима.Успут,паралела са Ромима није адекватна.

• Ти мислиш да јесте,ја не примећујем разлику. Црни Бомбардер!!! (†) 01:45, 4. август 2006. (CEST)

---

Кад неко сматра да је нешто увредљив термин по њега/њу, онда је логично да се тај термин не користи. У контексту сматрам да сви ти Ливијини имају проблем са термином неопаган или паган. Што се тиче веза, исти је тип као Циганин, јеховини сведоци (за њих је то увредљив термин; в. енглеску Википедију), Абориџин (аустралијски домороци сматрају то увредљивим и очекују да буду звани по народу ком припадају, а има их доста) и сл. То што је тај погрдни термин довољно дуго присутан (од покрштавања) не значи да је сјајан и да ваља. Што се тиче конкретне групе, ако се називају родноверцима, онда их тако и треба звати. У конкретном контексту сматрам да треба написати нешто у смислу "... којим припадници политеистичке групе засноване на словенској митологији (увредљив назив "неопагани") ...". --Милош Ранчић (разговор) 02:28, 4. август 2006. (CEST)

• Па довољно је добар за википедију на енглеском и све остале,судећи по међувикију,за стручну литературу.Ја,ПОНАВЉАМ ТО ЈОШ ЈЕДАНПУТ,не улазим у корен значења термина,већ инсистирам на њему као устаљеној норми.Као што сам тупио око исте ствари код Пјастовића и осталих тупим и сада јер сам у праву.Па мајку му јер ово енциклопедија или коло српских сестара па да се бавимо тиме кога смо све увредили терминологијом која је устаљена. Црни Бомбардер!!! (†) 03:23, 4. август 2006. (CEST)

Што се тиче контакта, мене ова тематика не занима превише (пре десетак година ме је занимала). Видим да тебе то занима, па сам само предложио да ступиш у контакт са њом као са сарадницом. Ако се вас двоје-троје занимате за ову тему, онда је логично да вас двоје-троје комуницирате. А ти си поприлично искусан Википедијанац. --Милош Ранчић (разговор) 02:28, 4. август 2006. (CEST)

• Ја сам увек за сарадњу(правила ове енциклопедије ми то налажу),али са неким ко је за тако нешто и расположен.Њене измене(које се односе искључиво на овај чланак),јасно ми говоре да она нема претерану жељу да допринесе целом пројекту(или би до сад урадила барем нешто око старе вере Словена која и даље не личи ни на шта) и ја на основу њих ми је јасно да не желим да трошим своје време на њу.Када се својевремено појавио неко и направио чланак Велесова књига,ја сам му се одмах обратио са предлогом сарадње,као искусан википедијанац. Црни Бомбардер!!! (†) 03:23, 4. август 2006. (CEST)

Неопаганизам!?

Неопаганизам је ипак увредљив термин. Користи се да неког означи у негативном контексту. Као такав није за енциклопедију. Заиста сам изненађен колико се појединци труде да да залепе негативну етикету својим неистомишљеницима. Немам намеру да учесњтвујем у мењању чланка јер мислим да је он потпуни промашај, али то ипак не оправдава вређање и етикетирање.--  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 01:56, 4. август 2006. (CEST)

• `ајмо,још једном.КОЈИ ЈЕ ТО ТЕРМИН КОЈИ ДОТИЧНЕ ОЗНАЧАВА У АФИРМАТИВНОМ ИЛИ НЕУТРАЛНОМ СМИСЛУ? Црни Бомбардер!!! (†) 02:27, 4. август 2006. (CEST)
  • Ево да побројим: политеисти, родноверци (они хоће тако да се зову), многобошци и сл. --Милош Ранчић (разговор) 02:32, 4. август 2006. (CEST)

Политеисти и многобошци нису термини еквивалентни термину пагани. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:48, 4. август 2006. (CEST)

Па, нису. Многобожац дословно значи "онај који верује у више богова", као што ће се хришћанство дефинисати као монотеистичка религија. Паган значи и неук и поган (у хрватском стандарду се и каже поган). --Милош Ранчић (разговор) 03:13, 4. август 2006. (CEST)

But I still haven`t found what I`m looking for.

Црни Бомбардер!!! (†) 03:23, 4. август 2006. (CEST)

Чланак има више библиографије и спољашњих референци него ”главног садржаја”... Јел се ово може проширити или нема шта више да се каже...? --Славен Косановић {разговор} 06:55, 4. август 2006. (CEST)

Најгоре је то што би сваки чланак требало да има овакав однос референци и садржаја... Али, нећемо сад о томе :) --Милош Ранчић (разговор) 06:51, 5. август 2006. (CEST)

Политеисти и многобошци нису термини еквивалентни термину пагани

Pa pagan, nije bas adekvatan termin, ali jeste opste prihvacen. Ako stavis da se radi o politeističkoj sekti, bice napada da se ljudi opet etiketiraju. Mislim moglo bi možda da se kaže da je politeistička verska zajednica. Kako se na kraju krajeva karakterišu Jehovisti i slične zajednice? --Nikola Milošević (разговор) 21:33, 18. јун 2010. (CEST)

Не може се родноверје карактерисати као секта, јер се не уклапа у дефиницију секте. Perunova straža (разговор) 14:59, 12. јануар 2012. (CET)

Стари чланак

Чланак који је постојао пре претварања у преусмерење и мог премештања а који је писала Livia ns:

Родоверје је облик назива за Родну веру.

Родном вером данас називамо древну веру старих Словена.

Називамо је родном јер представља истинску веру наших пра отаца од искона врмена, дакле веру нашег рода словенског (српског).

Словенима сматрамо сва древна српска племена која су говорила (словила) једним језиком (потеклим из аријског Санскрита)

Највеће родноверне заједнице налазе се у Русији и Украјни.

Сајтови посвећени древним словенским богвима, култури и наслеђу:

* http://www.gromovi-iskona.co.nr/

• http://www.svevlad.org.rs/
• http://alatyr.org.ua/
• http://www.dazh.org/
• http://www.rodnovery.ru/
• http://www.rodnoverije.com/

Никола 09:28, 18. октобар 2007. (CEST)

Коментари II

Sad gledam ovo... i ništa mi nije jasno. Jel ovde treba da se desi neko preusmerenje? Ili mogu da proširujem? I definitivno mi nije jasno zašto stranica za razgovor ima 20x više teksta od samog članka?? Ne bih da pišem nešto, ako će članak da se briše. A inače treba da postoji članak o rodoverju, jer znam da dosta često ljudi umeju to da traže. A ovo što piše nije adekvatno, ima tu nekoliko pravaca, od vedizma do svega i svačega, opštine ne postoje samo u Rusiji, već gotovo po svim slovenskim državama, doduše ne postoji u Srbiji, ali postoji u Hrvatskoj (nisam ni ja neki stručnjak, ali u nekom kontaktu sa ljudima koji se izjašnjavaju kao rodoverni sam bio :))...

I moram da kazem da sam protiv bilo kakvog spajanja članka sa Starom verom Slovena, jer je Rodoverje iako se zasniva na toj staroj slovenskoj duhovnosti, nastalo je pre otprilike 20-30 godina i ima mnogo domišljanja i izmišljanja mitova. --Nikola Milošević (разговор) 20:28, 18. јун 2010. (CEST)

Назив родноверје је настао почетком осамдесетих година XX века, али сама словенска религија потиче од пре бронзаног доба. То што неки праве тзв. [fakelore] је појава која је присутна у родноверју, али и у свакој другој религији света, али није доминантна. Чланци посвећени Словенима и веровањима Словена на Википедији имају тенденцију да се баве само опскурним и маргиналним детаљима, претварајући Викидеју у енциклопедијску верзију "Скандала" Perunova straža (разговор) 15:08, 12. јануар 2012. (CET)

Преименовање чланка: Родноверје

Како је у свим словенским земљама термин који је у употреби родноверје или родна вера (Украјина и Пољска), а исти термин је у употреби и у другим чланцима на Википедији, требало би преименовати чланак у Родноверје. Perunova straža (разговор) 11:01, 15. јануар 2012. (CET)

Чланак треба преименовати у словенски неопаганизам.--В и к и в и н дР 14:33, 15. јануар 2012. (CET)

Назив словенски неопаганизам не одговара родноверју, јер није реч о неопаганизму, с обзиром да се тек поједини правци у родноверју могу сврстати у неопаганизам, док је само родноверје паганска, а не неопаганска религија. Чланак на енглеској Википедији је више него ужасан и представља самопрововисање хипотеза једног човека, које немају скоро никакве везе са родноверјем. Уосталом, од када је тачно Википедија на енглеском језику стандард коме се треба приклањати?! На другим словенским Википедијама (нпр. руској и бугарској) стоји Родноверие и Родноверие као наслов чланка. Ваљда ми Словени знамо боље шта је родноверје од Американаца и Енглеза. Perunova straža (разговор) 18:26, 15. јануар 2012. (CET)

Колико видим, чланцима на бугарском, руском и српском је једино заједничко наслов. Дефиниције су потпуно различите. Цитирам бг вики:

Родноверието (още Родоверие, Родна вяра, Стара вяра, Rodzima wiara, Rodna vira, Рідна віра) е съвременно религиозно течение в някои славяноезични държави, което се основава на вярата, че възстановява древната славянска религия

Цитирам ру вики:

Роднове́рие (Родная Вера, Родоверие, Родолюбие, Родобожие, Родянство) — новое религиозное движение неоязыческого толка, ставящее целью возродить славянские дохристианские обряды и верования. Родноверы признают священными «знания древних славян», соблюдают реконструированные обряды дохристианских времён и некоторые проходят обряды «очищения» и «имянаречения», в результате которых получают новое славянское имя

Дакле, јасно је да се ради о савременом покрету који се залаже за оживљавање старе словенске вере. Руска википедија га, чини ми се, дефинише као неопагански.

Што се тиче наслова, он се може промијенити, али се мора мијењати и дефиниција.--В и к и в и н дР 19:02, 15. јануар 2012. (CET)

У сваком случају чланак Slavic Neopaganism има најмање везе са родноверјем и не треба га узимати као референцу. Нико не спори да је реч о модерном покрету, то уосталом и пише и у дефиницији у српском чланку. Оно што је спорно је категорија неопаганизам. Не може се комплетно родноверје третирати као неопаганизам само зато што постоје поједине неопаганске верске заједнице засноване на родноверју (нпр. Рунвира у Украјини). Постојећа дефиниција у српском чланку најпрецизније описује појам. Perunova straža (разговор) 19:08, 15. јануар 2012. (CET)

Neopaganizam i Rodnovjere

Rodnovjerje nije 'vjera starih Slovena' iz razloga sto 'stari Sloveni' vise ne postoje, da bi u nju vjerovali. Rodnovjerje je REKONSTRUKCIJA obicaja na osnovi 'vjere starih Slovena' i po tome spada u definiciju NEO(novo) - paganizma.

Vjera starih Slovena je zamrla kao doktrina u Srba sa knezom Mutimirom Vlastimirovicem. Jedino sto je ostalo od nje je narodna tradicija i obicaj koji se do danas odrzao kod Srba. Ti narodni obicaji i tradicije ne spadaju pod Rodnovjerje jer nisu rekonstrukcija, vec tradicionalna sustina srpskog nacionalnog bica. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.191.58.254 (разговор • доприноси) | 22:29, 21. фебруар 2012.

Prvo se izvinjavam zbog možda slabog pričanja u srbskom jeziku. Reč PAGANIZAM je latinska reč i znači "PRIMITIVNO, RURALNO" i nema ništa zajedničko sa verom, religijom, zbog toga je to "žao reč" (a mockery). Stara reč za Rodnoverje u Sloveniji (država) je bila "Stara vera" i ljudi koji su verovali u Staru veru su bili Staroverci ili Ajdi, Kačarji,... Neznam kako su ljudi nazivali Staroverce u Srbiji, zbog toga je najbolja reč za "pagane" Rodnoverci, jer su došli od "rodne vere". Hriščanstvo, Islam i Judoizam nisu RODNE vere starih slavena. A tradicija, folklora Rodnoverstva je ostala sve do danas utkana u hrščansku, islamsku veroizpoved (religiju) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.210.246.74 (разговор • доприноси) | 19:07, 9. новембар 2013.

Neke napomene

Jutub ne može biti referenca. Molim da se izbaci iz referenci, pogotovu što sam videla da vodi na piratske sadržaje. Drugo, nema potrebe stavljati deset referenci na jednu tvrdnju. Izabrati najobjektinvije i najverodostojnije a ostale ukloniti. U suprotnom, to se može smatrati i reklamom ili spamovanjem. Takođe, spoljašnje veze treba da budu objašnjene, a ne da stoji samo go link. --Јагода испеци па реци 15:35, 1. март 2012. (CET)

Јутјуб се на енглеској википедији користи као референца у хиљадама чланака. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:37, 1. март 2012. (CET)

Мора да ми је некако промакло. Можеш ли ми показати који линк води до пиратског садржаја? Perunova straža (разговор) 15:38, 1. март 2012. (CET)

Сви они снимци телевизијских емисија су пиратски садржаји, јер их на Јутјуб нису окачиле те станице, него појединци. Дакле, Јутјуб не може да се користи као референца јер крши правило о АП. Што се тиче веродостојности Јутјуба као референце, то што се користи на енгл. википедији, апсолутно нас не занима.--Јагода испеци па реци 15:55, 1. март 2012. (CET)

Осим тога, верујем да ти се при сачувавању измена појавило упозорење, које си вероватно пропустио да прочиташ. --Јагода испеци па реци 15:56, 1. март 2012. (CET)

У реду, онда нема проблема, пошто су снимке окачиле саме медијске куће. И нисам пропустио да прочитам упозорење, већ сам се уверио да нема кршења ауторских права. Хвала на интересовању и сугестијама. Perunova straža (разговор) 15:58, 1. март 2012. (CET)

Јутјуб се може користити као референца и користи се у хиљадама чланака на другим језичким пројектима. Велика гомила садржаја на Јутјубу није заштићена ауторским правима. Сам Јутјуб не крши правило о АП, ако ако поједини снимци крше то правило, то нема везе са Јутјубом, него са појединцима који су те снимке поставили на Јутјуб. пс Порука која се појављује приликом уношења Јутјуб веза говори о томе да постоји могућност да је садржај заштићен ауторским правима, а не да је заштићен. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:13, 1. март 2012. (CET)

Ако се већ позивате на ен, прочитајте en:Wikipedia:Video links и en:Wikipedia:External_links/Perennial_websites#YouTube. Такође, наша је одговорност да провјеримо да ли садржај крши ауторска права или не.--В и к и в и н д 16:19, 1. март 2012. (CET)

Trebalo bi prevesti ta dva teksta na srpski. --Јагода испеци па реци 14:40, 2. март 2012. (CET)

Брисање

Ово није потребно да се обрише. Само замени садржај целе странице са "#Преусмери [[Родоверје]]" и то је то. --ノワック・ウォッチメン 16:22, 1. март 2012. (CET)

Родоверје мора да се преусмјери овде.--В и к и в и н д 16:25, 1. март 2012. (CET)

Сад сте ме тотално збунили. Ја сам хтео само да поставим преусмерење на страници Родоверје и готова ствар, али испаде да постоји неко правило по коме треба да се тражи преименовање. Perunova straža (разговор) 16:34, 1. март 2012. (CET)

Нема никакве забуне. Ти желиш да преименујеш чланак Родоверје у Родноверје. Због тога морамо обрисати ову страницу како би се направило мјесто за преусмјерење.--В и к и в и н д 16:45, 1. март 2012. (CET)

Reference

Gde su moji komentari? I otkud sad ovoliko komentara, kad sam ja pisala malopre, nije bilo nijednog. Nema veze, imam opet zamerke. Ref. 9, 13, 14 su linkovi ka Vikipedijinom članku. Vikipedija ne može biti sama sebi referenca, dakle to treba ukloniti. Ako su reference ta dela, a ne Vikipedijin članak, treba navesti pevanje, stranicu, ili na neki drugi način detaljnije navesti deo tog dela kojim se referencira određena tvdnja. Ovako kako stoji, ne može da ostane jer je nepotpuno. Sledeće reference, 10, 11, 12, takođe, nepotpune su, treba navesti tačnije i određenije mesto u delu kojim se referencira tvrdnja. Takođe 16 -20, i još, vidim da uglavnom se ne navode brojevi strana, nego cela bibl. odrednica. To nije dobro, jer ne može čovek čitati celu knjigu da bi našao deo kojim se referenciraju tvrdnje. Dalje, kad se navode knjige, prvo se navodi pisac, pa onda ime knjige, izdavać, mesto izdanja i godina izdanja. I naravno, takođe, br. stranice. Jutjub je ok, jer mi je ukazano da je sama TV stanica postavila te klipove. Međutim, treba navesti tačnu minutažu gde se nalazi deo kojim se referencira određena tvrdnja. Ref 84 je ruska vikipedija. Kao što rekosmo, to ne može, to mora da se ukloni. Ref 102 link je pokvaren. To bi bilo to, za sada. --Јагода испеци па реци 17:46, 1. март 2012. (CET)

Разговор:Родноверје. --ノワック・ウォッチメン 21:25, 1. март 2012. (CET)

• референце 9, 13, 14 су хронике и један еп о коме постоје чланци на српској Википедији, па сам мислио да не би било згорег да додам википовезницу
• додавање страна и поглавља која су од значаја се може урадити само за неке од хроника у којима места од интереса нису бројна, но није могуће урадити за све наведене хронике, јер би то одвећ оптеретило референцу - урадићу то за пар хроника, па ћемо да видимо како изгледа
• 102 је уклоњена
• 84 - хвала за ово, то ми је био подсетник да додам адекватну референцу, али сам заборавио да променим када сам убацивао у чланак
• минутажа ТВ емисија - реч је врло кратким снимцима од свега пар минута у којима се на више места појављује материјал од интереса; мислим да означавање минутаже не би било сврсисходно и да би умањило прегледност.

Хвала на интересовању и сугестијама, које су ми од велике помоћи. Perunova straža (разговор) 07:41, 2. март 2012. (CET)

OK je dodati poveznicu na Viki clanak ako ga imamo, naravno, ali bas zbog toga, da se ne bi pomislilo da je Viki clanak referenca, bilo bi dobro dodati jos neki podatak koji blize ukazuje na mesto u tom delu na koje se ukazuje. Npr. kod antickih pisaca, obicno dodajemo broj poglavlja, pevanja, pasusa, sve zavisi kako su dela podeljena. Mislim da Letopis Popa Dukljanina ima takodje neku podelu (mrzi me sad da trazim i gledam) tako da bi zaista trebalo dodati i te podatke. Napomena: pominjes "mesta od interesa". Nisam sigurna sta mislis time da kazes. Ako nisi koristio ta dela kao reference, nego su samo "dela od interesa" ne treba ih onda uvrstavati u reference, nego u preporucenu literaturu. Referenca podrzava izjavu koju stavis u clanak, i njome se kaze "ovo nisam ja smislio, ovo je vec negde ranije receno." Tako da ako npr. tvrdis da pop Dukljanin kaze da je npr. cvece lekovito, onda stavis referencu na popa Dukljanina i pevanje, deo, pasus sta vec, gde to pop kaze. Referencu mozes ponoviti vise puta, i u tekstu a i u referencama, ako se radi o razlicitim pevanjima tj. mestima u samom delu. Sto se minutaze tice, ok, kasnije sam i javidela da su snimci od po 2-3 minuta. Ali imaj na umu da ako budes koristio neku dokumentarnu emisiju, od 10 ili vise minuta (na Jutjubu mi se cini da ne moze snimak biti duzi od 10 min, tj. vrlo tesko), onda treba staviti minutazu izjave, dela emisije koji je referenca za odredjenu tvrdnju. --Јагода испеци па реци 08:56, 2. март 2012. (CET)

Потпуно разумем на шта циљаш и слажем се са тиме, само у овом тренутку немам задовољавајуће решење. Реч је о томе да када бих референцирао сва места у словенским хроникама која се баве словенском религијом референца би заузела пола екрана (карикирам, али сигуран сам да разумеш на шта мислим). Нарочито је проблематично што за поједине хронике као што је Несторова на пример имамо три различита кодекса (Лаврентијевски, Ипатијевски и Радзивиловски), који имају по више превода, па референцирање места од интереса у делу постаје ноћна мора. Део проблема је што и у стручној литератури изостају назнаке за књигу, поглавље и одељак. Што се тиче германских хроника урадио сам како си предложила и слажем се са тобом да сада делује много боље. Perunova straža (разговор) 09:45, 2. март 2012. (CET)

П.С. Само да напоменем да проблем са гомилањем референци нисмо имали са ромејским изворима, јер су они уредно груписани у ВИИНЈ, док тај луксуз нажалост немамо за арапске, германске и словенске изворе. То је разлог нагомилавања референци. Друго решење је било да све те референце потрпам у текст, али ми је деловало да би онда текст био исувише непрегледан. Perunova straža (разговор) 10:20, 2. март 2012. (CET)

Ne razumem kako bi ti referenca zauzela pola ekrana. Da napomenem, ne referenciras ti mesta u slovenskim hronikama, nego tekst tim mestima. Drugo, valjda si imao pri ruci tekstove tih hronika kad si pisao clanak, dakle, koju si verziju koristio, tu navedi. Npr. Nestorova hronika (lavrentijevski kodeks, prevod taj i taj, deo/pasus/poglavlje taj i taj. Jer, ako napamet pises, to nije dobro. Svaka referenca mora da bude tacno navedena, a ne otprilike. Znam da ima dosta clanaka u kojima to nije tako, ali to tamo ne valja, i ne bi trebalo da ti clanci budu opravdanje da se i dalje drzimo te aljkave prakse. Sto se gomilanja referenci tice, mozda bi mogao sve odrednice da stavis u jednu referencu, tako da u clanku onda stoji samo jedan broj, a kad se ode na tu referencu, u njoj da stoji vise komada literature. Ne rayumem kako to mislis da reference potrpas u tekst. --Јагода испеци па реци 14:36, 2. март 2012. (CET)

На пример, у Несторовој хроници се на бар десет различитих места могу наћи подаци о словенској религији, а у осталим хроникама и више, да не помињем да је негде реч о реченици, негде о пасусу, негде о читавој глави. Проблем је што сам користио електронске верзије хроника или скениране или интерактивне, пошто се те хронике не могу наћи на српском језику (сем очајног превода Нестора, који има фундаменталне грешке на више места).

„Трпање у текст“ би у овом случају значило да иза „словенски извори“ иду две тачке и онда набрајање словенских писаних извора, а да онда рефенецирам сваки од тих извора са одговарајућим издањем, при чему бих пописао сва места од интереса. То би био и најпрецизнији начин, али то је већ научни рад сам по себи.

Ја бих заиста волео да могу да референцирам по шаблону журнала и подржавам што инсистираш на држању високих стандарда, само имајући у виду да ми је познато колики је то посао у овом случају нисам сигуран колико је то сврсисходно. Мислим да ипак треба узети у обзир да се ради о средњевековним текстовима који нису писани са Википедијом на уму. Perunova straža (разговор) 15:08, 2. март 2012. (CET)

Meni se čini da ti ne razumeš kako treba referencirati. Ne treba da navodiš svako božje mesto u Nestorovoj hronici koje pominje slovensku veru, nego samo ona mesta koja kažu isto što i ti u tvojoj tvdnji koju referenciraš. I ja sam više puta koristila latinske, grčke i druge izvore kojih ima na netu i uvek su isti bili podeljeni onako kako su podeljeni u papirnoj verziji, po glavama, pasusima ili kako je već to urađeno u papirnatom izdanju. Takođe sam koristila i skenirane knjige, i sa tavima je vrlo lako navesti i broj strane i izdanje, jer ako je cela knjiga skenirana, onda su uključeni i ti podaci. Slovenski izvori mogu ići pod naslov Slovenski izvori, i onda ih popiši sve, a nemoj da ih trpaš ni u tekst ni u reference. I da, treba da slediš naučni metod, jer ovo je enciklopedija i treba da bude referencirana na isti način kako se reeferenciraju naučni radovi. Poslednju rečenicu ću da se napravim da nisam videla, jer smatram da je bezobrazna i nepotrebna. Srednjovekovni tekstovi nisu pisani s vikipedijom na umu, ali ako već određeni standardi mogu da se primenjuju u naučnim radovima, onda mogu i na Vikipediji, jer Vikpedija pretenduje da bude berem isto toliko relevantna kao i neki naučni rad, i ne vidim zašto bi je naša lenjost sprečila u tome. Zaista ne vidim šta je tu toliko teško, ako si se već dao u dataljno pisanje ovolikog teksta, ako si informacije vadio direktno iz tih izvora, da usput osim naslova napišeš i ostale podatke, koje je lako navesti ako već imaš otvorenu knjigu/veb stranicu/PED skena knjige i sl. ispred sebe (ako si dakle zaista koristio te izvore a ne pisao napamet). U protivnom, moraćemo da posegnemo za određenim nalepnicama koje bi čitaoca upozorile da reference nisu najtačnije i najpreciznije navedene. --Јагода испеци па реци 21:16, 2. март 2012. (CET)

PS:Šta ti je to sad "šablon žurnala"?--Јагода испеци па реци 21:17, 2. март 2012. (CET)

Стварно ми није било ни на крај памети да будем безобразан, само сам указивао на очигледну чињеницу, без икаквог сарказма. Што се тиче извора који су референцирани, ја сам написао да се та дела користе као извори за словенску религију, ништа више, тј. никакве додатне тврдње нисам износио. Претпостављам да си имала на уму нешто налик следећем случају: после изношења тврдње „у Ретри се налазило капиште са кумиром бога Радгоста“, следи референца Adamus Bremensis, „Gesta Hammaburgensis eclesiae pontificum“, Liber II, XVIII ? У том случају бих наравно навео тачно место у извору који наводим као референцу, то се подразумева. Оно што сам ја схватио да ти тражиш јесте да у свакој наведеној референци означим свако место које се односи на словенску религију. Надам се да се слажемо да је то посао који ипак одузима времена.

Шаблон журнала - различити стручни журнала користе различите шаблоне за писање чланка и за референцирање. Знаш оно када пошаљеш рад у један журнал стављаш референце по шаблону тог журнала, а када шаљеш у неки други журнал стављаш референце по шаблону другог журнала.

Надам се да смо се сада споразумели. Хвала на сугестијама. Perunova straža (разговор) 21:54, 2. март 2012. (CET)

Не побогу, не, таман посла да сад код сваке референце наводиш сва места где се помиње тема чланка! Бого мој, па зар толико нејасно пишем? Да, баш сам на то мислила тако како си написао пример. Ништа више. ОК, журнал је за мене часопис (журнал ми је некако старомодно, па зато нисам одмах укапирала, сори), разумемо се потпуно шта си хтео рећи. Овде се могу користити различити системи, али углавном се користе харвардски начин или стил Ванкувер. Битно је да се наведу сви потребни подаци, а сад који ћеш стил користити, свеједно је. --Јагода испеци па реци 22:02, 2. март 2012. (CET)

Важно је да смо се споразумели на крају. Perunova straža (разговор) 22:32, 2. март 2012. (CET)

Неутралнос`

Дакле,уколико се пише о неопаганској секти,онда то треба врло јасно да се нагласи у првој реченици која дефинише тему чланка,а не да се праве неке формулације округло,па на ћоше,да се Власи (јер ово сад политичким коректна формулација или није) не сете.Ваљда је ово (још увек) нормална енциклопедија. Црни Бомбардер!!! (†) 20:23, 1. март 2012. (CET)

Потпуно се слажем. У тексту је јасно наведено (бар сам ја био под утиском да је јасно наведено) где је реч о неопаганској секти, а где није, што је поткрепљено и одговарајућим референцама. Perunova straža (разговор) 07:42, 2. март 2012. (CET)

Циљао сам на уводну реченицу,остатак чланка нисам гледао,пошто су радови у току,па ћу сачекати да буду окончани и онда дати предлоге или сугестије,уколико их будем имао. Црни Бомбардер!!! (†) 19:59, 2. март 2012. (CET)

Не разумем. Шта није у реду са уводном реченицом? Дата је врло прецизна дефиниција. Perunova straža (разговор) 21:54, 2. март 2012. (CET)

Не,дато је нешто што личи на дефиницију и то је формулисано из једног специфичног угла,који је све,осим неутралан. Црни Бомбардер!!! (†) 04:32, 3. март 2012. (CET)

Слажем се око специфичног угла, јер је дата дефиниција формулисана на основу оних радова који словенско родноверје разматрају као религију, а не као друштвени покрет или и као и једно и као друго, при чему чине осврт на проблем дефиницања. Стога је и чланак означен одговарајућом категоријом. Није ми јасан приговор на неутралност. Perunova straža (разговор) 07:11, 3. март 2012. (CET)

Референце 2

Овако. Избрисала сам цео пасус који се односи на издавачке куће и сајтове у Србији, јер Википедија није бесплатна огласна табла. Линкови ка сајтовима могу да се ставе у спољашње везе, али не треба претеривати. Друго, тврдња да је Шешељ нашао идеолошку потврду у словенском родноверју не може бити његова књига, него нека друга књига у којој пише "Шешељ је налазио идеолошку потврду у словенском родноверју.". Овако како стоји не може јер је то оригинално истраживање, пошто ти, као писац овог чланка, износиш своје закључке до којих си дошао читајући Шешељеве књиге. Ако си још негде референцирао на такав начин, треба да то уклониш, јер то једноставно не може на Википедији. Ми овде не износимо наше закључке, него САМО и ИСКЉУЧИВО преносимо оно што је неко други већ написао и објавио. --Јагода испеци па реци 22:14, 2. март 2012. (CET)

То бих могао да преформулишем. Perunova straža (разговор) 22:42, 2. март 2012. (CET)

Такође оснивање друштва у Горњем Милановцу, као и она петиција, сумњиви су по питању значаја. Мислим да петиција са 574 потписника не заслужује никакву пажњу, поготову не да има линк на википедијји, јер је и то заправо, реклама за ту петицију. Ја ћу то да уклоним. --Јагода испеци па реци 22:22, 2. март 2012. (CET)

Хтео сам да верно пренесем тренутну ситуацију, но добро. Perunova straža (разговор) 22:42, 2. март 2012. (CET)

Перуне, ово није у реду. Прво, у текст се не додају директни линкови, друго, ово је директна реклама том блогу. То не може. Не треба да рекламираш удружења и издавачке куће које шире родноверје, него да пишеш енциклопедијски чланак о том појму. --Јагода испеци па реци 22:31, 2. март 2012. (CET)

Хм, онда да додам све линкове у „Спољашње везе“? Биће их јако много... Што се тиче издавачких кућа, схватам шта желиш да кажеш, али та делатност показује текућу ситуацију, па или да и те линкове пребацимо у „Спољашње везе“ или да на неки други начин објаснимо да постоји издавачка делатност која се бави словенским родноверјем. Perunova straža (разговор) 22:42, 2. март 2012. (CET)

Не, као што рекох, не претеруј, јер се то може сматрати рекламом. И помињање сваког имена је питање, а камоли линковање ка сваком божјем сајту. Што се издавачких кућа тиче, може се поменути да је издаваштво активно, али без именовања издавачких кућа, а поготову не линковања ка њима. Свако ко прегледа референце добиће јасну слику која је издавачка кућа у питању. О издавачкој делатности опет, не можеш ти да дајеш своје судове, него мораш негде наћи да је о томе већ писано, па о издаваштву написати на основу тог текста и оно што напишеш, рефењренцираш тим текстом. Увек имај на уму да не пишеш ти текст на основу својих утисака, него само преносиш оно што је неко други већ написао и објавио.

Што се тиче директног линковања, оно се не ради НИГДЕ у тексту осим у самим референцама и у одељку спољашње везе, с тим што у референцама треба да се линкује на страницу где се налази твдња која референцира текст, а не главна страна сајта (дакле, у референци не можеш име сајта да претвориш у линк ка главној странци сајта. Само линкујеш на одређену страну сајта на којој се налази текст који референцира твоју тврдњу. --Јагода испеци па реци 22:53, 2. март 2012. (CET)

Узгред, стварно нисам имао жељу да рекламирам било шта, већ да пренесем што више информација у што мањем простору. Изгледа да сам се мало занео. Perunova straža (разговор) 22:47, 2. март 2012. (CET)

Верујем да ниси, зато ти и указујем на грешке и драго ми је што видим да уважаваш моје примедбе. --Јагода испеци па реци 22:53, 2. март 2012. (CET)

Реч је о појму који није претерано познат општој популацији, па сам ликове ка удружењима стављао као неку врсту референце, доказа да не измишљам удружења и њихове активности... и очигледно сам претерао. Mea culpaPerunova straža (разговор) 22:56, 2. март 2012. (CET)

Чивилук

Овај чланак има све одлике чивилука, или што би браћа Енглези рекли, у питању је класични COATRACK.

Овај чланак може бити о:

• Савременом називу за стару словенску вјеру (што произилази из дефиниције). Ако је ово случај, онда је ово за викиречник, јер википедија није речник.

• Покрету, вјерској заједници, новој религији (зовите је како хоћете), која своје коријене проналази у Старој словенској вери. У том случају би требало мијењати дефиницију и избацити све оно што је везано за стару словенску веру, а не за ову савремену религију. Ту, између осталог, мислим на цијели одјељак "умјетност", који има врло мало везе са родноверјем.

• Овај чланак може бити о старој словенској вери. Ако је ово случај, чланак нам не треба, јер већ имамо чланак.--В и к и в и н д 17:32, 3. март 2012. (CET)

Био би у праву да словенско родноверје јесте којим случајем нова религија, међутим то није случај. Одељак везан за уметност илуструје поновно интересовање за словенску религију, које је и довело до настанка удружења и организација словенског родноверја. Те две друштвене појаве су међусобно неодвојиве, јер су истовремене и испреплетене. О којој „новој“ религији је писао Адам Чарноцки, почетком XIX века? Уосталом, не морамо да идемо даље од Балкана. Политички ставови Натка Нодила и Јаше Томића и ламенти Десанке Максимовић и Васка Попе су сасвим јасни у томе на шта се односе. Узгред, већина уметника који су наведени (бар они који су још увек живи) се уопште не би сложили са констатацијом да одељак у вези уметности нема везе са родноверјем. Perunova straža (разговор) 22:26, 3. март 2012. (CET)

Словенски језици

Перуне, ово би било боље да стоји уз име одговарајућег језика. Родна вера, Rodna vera, Rodnovery, Ridna Vira, Rodzimowierstwo, Rodzima Wiara, Родноверие, Rodnoverje, Родноверjе. Такође, требало би проверити да ли се у свим тим језицима то заиста и пише великим словом (али, код њихових лингвиста, не само код било ког изворног говорника, а поготову не код родновераца, јер као и у српском, припадници разноразних религија теже да име своје религије пишу великим словом, иако је то супротно правопису српског језика). --Јагода испеци па реци 11:42, 10. март 2012. (CET)

Биће сређено (само ме Википедија нешто мучи у последња два дана, стално ми пријављује да је „сесија прекинута“). Perunova straža (разговор) 15:50, 10. март 2012. (CET)

Сређено. Добро да си ми скренула пажњу на велико слово. Perunova straža (разговор) 16:43, 10. март 2012. (CET)

Пољско Święto

је свуда превођено као фестивал. То није одговарајући термин. Święto на пољском значи светковина тј. празник. --Јован Вуковић (р) 19:30, 25. март 2012. (CEST)

  Урађено Велико хвала на савету. Perunova straža (разговор) 10:55, 26. март 2012. (CEST)

Добриња Никитич

Шта Добриња Никитич ради овдје. Он је заснован на историсјкој личности намјесника новгородског који је насилно покрстиио тај град. Чак и ако се узме да је потпуно измишљен име његовог митског оца је хришћанско Никита. Елем овдје се мирне душе може обрисати више од пола чланка. Такво несистемско гомилање лабаво повезаних података није за једну енциклопедију. 109.165.248.162 (разговор) 18:10, 19. јун 2012. (CEST)Зачуђени пролазник

Богатир Добриња Никитич само историјском личношћу коју наводите дели само име и ништа више. У руским билинама се не спомињу злодела која сте навели. Слика се налази у чланку ради илустрације занимања руске уметничке елите за народно предање руског народа које потиче из прехришћанског периода, тј. из периода када је доминанта била словенска религија чија је словенско родноверје обнова. У овом случају се конкретно ради чувеном руском сликару А. Рјабушкину, чије су илустрације словенских митова доста познате. Био бих вам захвалан уколико би сте на Оставу поставили неку адекватнију слику која илуструје Добрињу Никитича, нпр. сцену када се бори против змаја. --Perunova straža (разговор) 13:08, 14. јул 2012. (CEST)

Izbrisana referenca

Uklonila sam ref. Nenad Gajić: Slovenska mitologija, a na osnovu ovog novinskog članka, u kome g. Gajić, koji je izgleda sve samo nije istoričar, dobija ozbiljne kritike od priznatih srpskih istoričara. Trebalo bi ovu knjigu staviti na crnu listu, jer je očigledno da se bavi pseudoistorijom. --Јагода испеци па реци 13:01, 22. октобар 2012. (CEST)