Разговор:Камило Голђи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Голџи/Голђи

Можда да ипак остане као Голџи, јер је устаљени облик?—Филип Кнежић (разговор) 11:32, 19. децембар 2007. (CET)

Dete, aj' se ti dogovori sam sa sobom šta 'oćeš pa onda kreni da ispravljaš!:)—Тснена (разговор) 11:41, 19. децембар 2007. (CET)

Па питам, немој да се љитиш одма`—Филип Кнежић (разговор) 11:44, 19. децембар 2007. (CET)

—Тснена (разговор) 12:00, 19. децембар 2007. (CET)

Zašto je ovo promenjeno na nepravilno transkribovani oblik kada ga je Delija već jednom prebacio na pravilni? --Јагода испеци па реци 12:30, 19. децембар 2007. (CET)

Zato što je u stručnim krugovima kod nas Goldži, Goldžijev aparat i Goldžijeva metoda... [1] - [2] - [3], itd....—-Славен Косановић- {разговор} 13:15, 19. децембар 2007. (CET)

Ja ne znam gdje ste vi odlučili da Goldži nije pravilan, kada sav akademski svijet u Srbiji i bivšoj SFRJ, koristi Goldži, već godinama. Koji vam je vrag? —-Славен Косановић- {разговор} 13:18, 19. децембар 2007. (CET)

Па и Хенле је Хенле (Friedrich Gustav Jakob Henle) а не Хенлеј, па се петља зове Хенлејева петља (погрешно). Свака част научницима, нека остану експерти у својим струкама, а у лингвистици нека слушају оне који су у тој области стручни. Италијанско Г се увек транскрибује као Ђ, и чини ми се да Голђи није наведен као изузетак. Једини изузетак који наводи правопис је Борџија. --Јагода испеци па реци 13:22, 19. децембар 2007. (CET)

Нисмо МИ одлучили, него су одлучили они који су састављали Правопис. Транскрипција са италијанског. Даулоудуј и лепо прочитај. --Јагода испеци па реци 13:24, 19. децембар 2007. (CET)

To što nije naveden kao izuzetak u Pravopisu ne znači ništa. U Pravopisu nisu navedeni svi mogući izuzeci, nego samo poneki. Ako se neko ime decenijama prenosi na određeni način i još postoje izvedeni stručni termini kao što su goldžijev aparat i metoda, onda to ima neku težinu i treba poštovati. To što vi ovdje na Vikipediji insitirate na nekom obliku ne znači da će se zbog toga promijeniti u svoj stručnoj literaturi na temu. Opet kažem u Pravopisu nikada nisu navedeni svi mogući izuzeci!!!—-Славен Косановић- {разговор} 13:29, 19. децембар 2007. (CET)

Жао ми је што морам да те разочарам, али јесте тако. Ако га Правопис не наводи као изузетак, онда НИЈЕ изузетак. Одакле теби уопште идеја да се не могу навести сви могући изузеци? Па било би мало неозбиљно од људи који одређују ШТА ће бити изузеци а шта не да их не наведу у јединој званичној књизи која регулише правопис српског језика... А да ли ће се променити у стручним круговима или неће... То уопште није битно нити је тема овог разговора. Свако има право да говори како хоће. Али Енциклопедија треба да се пише у складу са правописним правилима. Ниси ли се и ти негде већ једном сложио с тим? Не терај ме да тражим по старим изменама и да ти доказујем нешто што ти већ и сам знаш...--Јагода испеци па реци 13:33, 19. децембар 2007. (CET)

Daj mi izvor na tekst u Pravopisu, ili citat, gdje piše da su navedeni svi mogući izuzeci za sve oblasti! —-Славен Косановић- {разговор} 13:35, 19. децембар 2007. (CET)

Славене, баш си тежак смор... Стварно није у реду да прихваташ правпис само онда кад ти се наврне... --Јагода испеци па реци 14:01, 19. децембар 2007. (CET)

Ајде се усуди да вратиш још једном, без аргумента који сам ти тражио и послије него што ја вратим. —-Славен Косановић- {разговор} 14:03, 19. децембар 2007. (CET)

'Ел ти то мени као претиш? Уф ала си опасан... Ма ради шта хоћеш. Ти не тражиш арегумент, него изговор да тераш по своме. Ја сам своје рекла. Знаш како се каже... Паметнији попушта.... --Јагода испеци па реци 14:14, 19. децембар 2007. (CET)

---

Славене, колико значења може имати реченица: „Слово X преноси се као Y осим: тад, тад и тад“? Дакле, тако се преноси, а ако је нешто изузетак, наведено је иза двотачке. Шта би ти хтео — да пише „осим: тад, тад и тад, и свим осталим примерима који се не свиђају аутору текста“?

Но, како си почео да претиш администраторском батином (пази, ти можеш да ратујеш изменама, али ако се неко други усуди, одмах следе претње), одустајем.

Поздрав,

Bbasic (разговор) 18:03, 19. децембар 2007. (CET)

П. С. Тврдња да „сав академски свијет“ пише тако бесмислена је колико и твоји аргументи (осим, наравно, батине, која је вазда била аргумент над свим аргументима), јер посред Просветине енциклопедије уредно стоји Голђи.

Пази постоје два изведена термина Голџијев апарат и Голџијева метода и то искључиво на тај начин у нашој стручној литератури. Сарадница која је поставила чланак, тврди да нигдје у нашој стручној штампаној литератури није нашла облик Голђи. А може јој се вјеровати јер годинама предаје биологију. Студенти на биолошком, медицинском и другим сродним факултетима такође уче Голџи, Голџијев апарат и Голџијева метода и полажу испите користећи тај облик, а не Голђи... Дакле, ово је жив примјер дисхорније између језичке и струче праксе и ја се не бих усудио да кажем да је онај који се деценијама корисити у нашој стручној литератури погрешан. Дакле, ако треба тражити неки компромис, онда би требало чути овдје и мишљење оних који користе свакодневно презиме овог научника у стручним терминима. —-Славен Косановић- {разговор} 18:33, 19. децембар 2007. (CET)

А сад пази ти, Славене. Зашто би биологичари, физичари или хемичари требало да се питају, а на пример, хиспанисти не? Сви хиспанисти кажу Теотиуакан и науатл, па смо ипак ставили Теотивакан и наватл. Хоћеђ да кажеш да су природне науке важније/боље/озбиљније од друштвених, и да у случају дисхроније, ако се ради о физичарима или биологичарима ТРЕБА их консултовати, а ако се ради о хиспанистима онда не? Правопис подједнако важи и за једне и за друге. Само, ови први имају Славена са батином, а ови други су ипак одлучили да поштују правопис, свидело се то њима или не. --Јагода испеци па реци 18:48, 19. децембар 2007. (CET)

Шта ћу ти ја када си се родила као женско па немаш ”батину”... :) Ајде бре опусти се мало и сачекај да чујемо мишљење оних који свакодневно користе ово презиме, на факултетима, у научно-истраживачком раду и сл. Не знам који је разлог што су ово презиме тако транскрибовали са италијанског, зато бих и волио да чујем неко релевантно и аргументовано мишљење о томе. Али то није разлог да сад ладно игноришемо да је ово презиме тако транскрибовано и ушло у стручни језик са два изведена појма, као што су голџијев апарат и голџијева метода... —-Славен Косановић- {разговор} 18:55, 19. децембар 2007. (CET)

---

Приликом уношења измене у одредницу Голђи, ја сам ономад навео (негде, али сад не знам где) да у Просветиној енциклопедији стоји Голђи, а да се у Новој енциклопедији у боји Вук Караџић-Ларус из 1974. у одредници Голђи помиње и Голђијев апарат. Дакле, у две компетентне опште ћириличне енциклопедије на српском језику стоји Голђи а не Голџи. Ја не сумњам у Ненине наводе по којима ботаничари већ дуже време баратају варијантама Голџи и Голџијев апарат, али постављам питање: зашто би стручни текстови и стручна литература били меродавнији у решавању правописно-језичких питања од, рецимо, две мериторне опште енциклопедије? Плус одредница у Правопису по којој се свако италијанско GI преноси као "ђи"? Али, изгледа да је преовладало мишљење да у спорним правописно-језичким случајевима пресуђује уско стручна (нејезичка) литература што, по мени, није добро. Ја предлажем да остане Голџи, али са преусмерењем на правилан (и забележен) облик Голђи, што ће све оне који при претрази укуцају Голџи усмерити на Голђи.

—делија (разговор) 18:57, 19. децембар 2007. (CET)

Ух, овој википедији још само фали да администратори почну да машу ТОМ батином! Стварно твом простаклуку нема премца! Немамо шта да слушамо оне који користе свакодневно то име. "ТРанскрибовали" су га онако како су знали и умели, јер нису лингвисти. Да су лингвисти (а не биолози) знали би да транскрибују име, ал онда не би знали чему служи голџијев апарат. Мислим... Кад ће једном свако да гледа своја посла и да не тура нос тамо где га не зову? --Јагода испеци па реци 18:58, 19. децембар 2007. (CET)

Ево Делијо, овде си то писао. --Јагода испеци па реци 19:01, 19. децембар 2007. (CET)

Ево још један линк са републичког такмичења из биологије [4], и сад ми немојте опет рећи да људи у Министарству просвјете не знају да постоји Правопис и нису видјели ту по вама грешку, нити указали на њу.... Мислим, стварно сте немогући. —-Славен Косановић- {разговор} 19:06, 19. децембар 2007. (CET)

---

Славене, понављам:

Мала енциклопедија Просвета, издање из 1986. - Голђи

Мала енциклопедија у боји Вук Караџић-Ларус из 1974. - Голђи и Голђијев апарат.

Није ваљда да људи који су писали ове две енциклопедије не познају Правопис и нису видели ту по теби грешку, нити указали на њу. Ко је овде немогућ?

И још једном постављам питање: Зашто би ботаничка литература (и ботаничари) били (у овом случају) меродавнији код решавања овог правописно-језичког проблема од академика, књижевника, доктора наука (и лингвиста) који су писали ове две опште енциклопедије?

—делија (разговор) 19:14, 19. децембар 2007. (CET)

хаха.. Ко све не ради у Министарству просвете и како се у Србији раде ствари... Но, ок. Ти имаш батину, ти се и даље заноси да је Џ правилно... Шта да ти кажем.... --Јагода испеци па реци 19:15, 19. децембар 2007. (CET)

Чуо сам већ да је тако транскрибовано у те двије енциклопедије, насупрот свим осталим стручним изворима. И нису ботаничари, него биолози и доктори медицине исл., они који највише корите те термине. Мада то није важно сад. Глупо је да мене убијеђујеш како се транскрибује са италијанског, јер ја то могу провјерити и нема потребе да трошиш енергију на то. Оно што нама треба овдје је неко стручно мишљење из датих области, тј., да им је свеједно да се пише, Голђи, Голђијева апарат и Голђијева метода... И ако добијемо такву потврду, онда се можемо уздати у Правопис. ја за разлику од тебе, Јагода, не бих рекао да у Министарству просвјете Србије раде неписмени људи. Дакле, то је твој ПОВ. —-Славен Косановић- {разговор} 19:31, 19. децембар 2007. (CET)

---

Да питамо биологе да ли им је свеједно да ли се пише Голџи или Голђи? А можда бисмо им требали написати и молбу у којој бисмо их скрушено замолили за допуштење да ми на српској енциклопедији користимо правилну транскрипцију тог презимена, које се, успут, наводи у исправном облику у две једине опште енциклопедије на српском језику? Свашта. Јбга, онда смо требали питати историчаре уметности и музичке критичаре да ли смемо да користимо варијанту Пресли, а не Присли, а да не говоримо о филмским критичарима који нам вероватно никад неће опростити што смо без њихове дозволе и без икаквог питања Микија Рурка "прекрстили" у Рорка, а нашег драгог Ала Паћина у Ала Пачина.

И где сам ја то тебе учио како се транскрибује са италијанског?

—делија (разговор) 19:48, 19. децембар 2007. (CET)

Да си Славене чуо приче које сам ја чула исто би мислио. Просто је невероватно шта си ти све ту напричао. Хај’ да питамо ботаничаре дал’ се слажу да поштујемо правопис. Свашта. То би исто било као да си замолио бутанероса да ти поправи утикач. Баш свашта. С тобом је уопште немогуће аргументовано разговарати. Човек ти да хиљаду и један аргумент на шта ти одговараш ничим другим до личним ставом (ПОВ, јел тако беше? ) "Ботаничари то тако кажу." То није аргумент. То је стари добри српски инат. --Јагода испеци па реци 19:56, 19. децембар 2007. (CET)

Хехехе, па ко је од тебе тражио да ти некога нешто овдје учиш? Мислим стварно си се ти уобразио момче и самопрогласио стручњаком за транскрипције. Превише ега зрачи из тебе. Ти овдје немаш нити ћеш имати никакву привилегију на тему транскрипција, то треба да ти буде јасно и свима који уз тебе крекечу. Наравно да треба да питамо стручњаке за њихове изразе, које свакодневно користе и с којима студенти на свим универзитетима у Србији полажу испите и на такмичењима добијају награде. Не ради се овдје о именима неких музичара, глумаца, порно звијезда и сл... —-Славен Косановић- {разговор} 20:05, 19. децембар 2007. (CET)

А да немаш ти проблем мешања џ и ђ? Пошто видим да мешаш ч и ћ.... Можда је у томе проблем с тобом (поред, наравно невиђене бандоглавости, ал то се ваљда, кад си ти у питању, подразумева)...--Јагода испеци па реци 20:08, 19. децембар 2007. (CET)

Хистологија, дагле, благе везе нема са ботаником. Али наши експерти за транскрипције се разумију у ту област, јер познају Правопис, па су по Правопису хистолози ботаничари... Еурека... —-Славен Косановић- {разговор} 20:26, 19. децембар 2007. (CET)

Што си тврдоглав човече?—Филип Кнежић (разговор) 20:28, 19. децембар 2007. (CET)

Е, сад мешаш бабе о жабе. Правописџије не морају да разликују хистологе од ботаничара, јер им то није професија. Њима је професија језик, а име неког научника спада под језик, а не под ботанику или хистологију. И ако они кажу да је ђ онда је ђ, свидело се то теби, хистолозима и ботаничарима или не. --Јагода испеци па реци 20:36, 19. децембар 2007. (CET)

Управо тако, сада што су ти ботаничари транскрибовали лоше, не мора да значи да тако и треба да остане, то није њихова професија и они то не морају да знају, има оних који ће то исправити!—Филип Кнежић (разговор) 20:38, 19. децембар 2007. (CET)

Доста ми је више, ради шта хоћеш, чуо си оне које си требао да чујеш, па ти види шта ћеш, ја више нећу око тога да се расправљам.—Филип Кнежић (разговор) 20:44, 19. децембар 2007. (CET)

---

Golđi je, sigurno. Neznam dal je to sad relevantno, al italijani ništa ne izgovaraju sa fonemom DŽ.--Орловић (разговор) 00:00, 20. децембар 2007. (CET)

---

Ne znam da li je relevantno, ali IPA nam kaže [kaˈmilːɔː ˈgɔldʒi]. Hajde neka nam neko ovo protumači? --Kaster (разговор) 13:50, 21. децембар 2007. (CET)

Ово је италијански а не енглески језик. Траскрипциона правила су кристално јасна.--Јагода испеци па реци 14:21, 21. децембар 2007. (CET)

Kašter, pogledaj IPA transkripciju za prezime Novaka Đokovića [ˈnɔvaːk 'ʥɔːkɔviʨ] en:Novak Đoković i biće ti jasno . Englezi ne razlikuju ovdje dva glasa kao mi i prema tome u IPA identifikuju oba, dž i đ sa [ʥ]... —-Славен Косановић- {разговор} 15:15, 21. децембар 2007. (CET)