Разговор:Историја Дубровника/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
- Dubrovnik sa Srbima nema nikakve veze. Možda bi bilo više spomena imena da je sačuvano više spisa. Ovo što je ostalo je dosta, ali tek je djelić onoga što je sveukupno bilo. Upravo su susjedni pravoslavni kršćani smatrajući Dubrovčane sunarodnjacima zapalili kancelariju konavoske knežije Dubrovačke Republike s mnoštvom spisa, spalili bezbrojne kuće i ljetnikovce, bombardirali Grad. 1806. spališe 666 kuća, a 1991. 7 757.
..I tvoju dobrotu i razum izbrani
u dugu životu višnji boga da shrani,
i da tvoj slavan glas razumnijem uresom
to više svaki čas diže k nebesom;
od koga uresa, razuma i slave
višnji Bog s nebesa razlike države
u vrijednosti napuni, da vrijednos taj teče
u vijencu i kruni po svijetu daleče,
a navlaš kud jezik hrvatski prohodi,
neumrla po vas vik tuj vrijednos da hodi....
- Mavro Vetranović: "Plemenitomu i vrijednomu gospodinu Petru Ektoroviću vlastelinu hvarskomu s velikijem priklonstvom..", 1539.
Bernardin Pavlović : "Priprauglegnie za dostoino rechi suetu missu i posli iste Boggu zahuaglegne / i zuagieno iz missala rimskoga i skupgleno, iz tomaçeno iz mnoghi ostaly devoti kniga i u' haruaski jezik pomgliuo i virno privedeno po Ozcu Fra Bernardinu Paulovichiu iz Dubrounika Reda Svetoga O. Franceska ... - U Mleczi, 1747 ."
Časti 'zbrana Niko i hvalo velika,
hrvatskoga diko i slavo jezika,
spjevaoče izvrsni, uresna kriposti,
........................
Dubrovnik grad svitli i slavan zadosti
svake Bog nadili obilno milosti,
gospodom uresi, zakonmi i pravdom,
razlicim uzvisi imanjem i blagom,
svuda ga jes puna slava, svud on slove,
hrvatskih kruna gradov se svih zove,
- Ivan Vidali, Korčula: "Poslanica Nikoli Nalješkoviću", 1564.
»Elektra tragedija. Ljubmir pripovijes pastirska. I ljubav i smrt Pirama i Tizbe, iz veće tuđijeh jezika u hrvacki izložene... Prisvijetlomu i priizvrsnomu gospodinu, Gospodinu Đurđu knezu Zrinskomu, svjetniku cesarova veličanstva, vladaocu nad blagom krune Ugarske na Dunaju, momu gospodinu vazda počtovanomu..Zato bivši tijem naslađenjem ganut, jes njekoliko godišta, i za obogatit također ovi naš jezik kojomgodi stvari ka je dostojna da se čti, prinesoh iz latinskoga pastijersku pripovijes Tassovu, pjesnivca u oni jezik toliko scijenjena, koliko mnim da svak zna; i dovedši ju na izvrsnos, koliko mi od onije nezrelijeh ljeta biješe dopušteno, dah ju na svijetlo, prikazavši ju jednomu vlastelinu od našijeh, vijećniku prvomu komu dosta bijehu ugodni ovaci trudi. Stavih se zatijem s jednakom požudom učinit Hrvaćku Grkinju Elektru Sofoklovu...«
- Dominko Zlatarić
- Dominko Zlatarić, Posveta prijevoda Tassove »Aminte«, Sofoklove »Elektre« i dijela Ovidijevih »Metamorfoza« Jurju Zrinskom, Venecija, 1597.
--89.201.187.36 (разговор) 09:24, 11. октобар 2014. (CEST)
Шта предлажеш онда?--Нимчевић разговор 18:58, 11. октобар 2014. (CEST)
- Izbacivanje laži iz članka.
--185.18.60.52 (разговор) 21:00, 11. октобар 2014. (CEST)
На шта конкретно мислиш?--Нимчевић разговор 21:07, 11. октобар 2014. (CEST)
- Ах шта рећи на још једну лаж о историји Дубровника, а та је да је 1898 у Дубровнику већини популације матерњи језик био српски, ознака за ‘Serbisch-Kroatisch’ пребачена је на ‘Srpski’,‘Böhmisch-Mährisch-Slovakisch’ на ‘Češki’
Статистички подаци у њему (календару, извору) нису били прикупљени од уредништва него је уредништво једноставно преузало податке из статистичких годишњака (Statistisches Jahrbuch) које је у Бечу редовно објављивала K. u. k. Statistische Central-Commission. У табелама Статистичке комисије подаци о језицима навођени су по утврђеном редоследу и утврђеној номенклатури. Да не бипревише улазила у детаљне поделе по лингвистичиким групама и тиме давала подстицаја једној или другој језичко-националној групи, Статистичка комисија придржавала се сталне номенклатуре. У табели су упоређени називи како их је употребила Статистичка комисија и како су они били протумачени у дубровачкоме календару:
- Statistiscehs Jahrbuch
- Deutsch - nemački
- Böhmisch-Mährisch-Slovakisch -češki
- Polnisch-poljski
- Ruthenisch-Ruski [umjesto ispravnoga “Rusinski”]
- Slovenisch-slovenski
- Serbisch-Kroatisch-srpski
- Italienisch-Ladinisch-talijanski
- Rumänisch-
- Magyarisch-mađarski
Руски језик хахахаха па ово и мала деца знају да није руски него русински, tо није исто. Ко и мало познаје као се становнишво изјашњавало према матерњем језику Аустро-Угарске зна да је ово нетачно, али што је нетачно то тек овде на срвики добија на тежини. Ајмо даље у одбрани Српског Дубровника!--Bunjevac Panonski (разговор) 20:50, 29. октобар 2014. (CET)
Руски језик хахахаха па ово и мала деца знају да није руски него русински, tо није исто.
Не видим шта је ту толико чудно и смешно. Ко живи у Војводини зна да Русини свој језик зову руским. Сами Русини се каткад зову и Русима. овде. Примера ради, у Војводини постоји место које се зове Руски Крстур, а насељавају га Русини.--Нимчевић разговор 10:32, 31. октобар 2014. (CET)
- Владимир Нимчевић види се да си упућен и добро збориш и други пута те молим да овако корисно судјелујес у расправама. --Bunjevac Panonski (разговор) 21:11, 10. новембар 2014. (CET)
Лошије као боље јер је моје,хаха
Радоване, који је смисао ријечи један,једне: Током старог века, овде се налазио један антички лучки град, а током средњег века град је био центар једне независне републике. Зар то није сувишно? Ако мислиш да није, објасни зашто! По мени је више него сувишно,па сам и обрисао, а ти чланак враћаш на лошије само јер си га ти започео. Зар то није субјектиност, пристрасност и расипање енергије, да лошије буде примарно јер је моје! Ето, за разлику од тебе, ја се огласим када нешто оспорим. Даље пишеш: Кроз своју прошлост био је стециште и поприште судара многих светских струјања и интереса. СТЕЦИШТЕ И ПОПРИШТЕ су ти, једно поред другог вишак, као и струјања и интереси... Идеал енциклопедијских чланака је сажетост, а не да пишеш есеј.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.60.46 (разговор • доприноси)
Дубровник у рату деведесетих година 20. века
Дубровник у последњем рату
први наслов је исправнији,јер је конкретан и непромјењив, док други мора да се мијења приликом новог рата, а и нејасно је у којем последњем рату,оном 1999 или... итд. Према томе, мораш да обушдаш сујету, и да сам видиш да ли је нешто боље, јер немогуће је да си у свему у правуи увијек,као пто је свакоме немогуће. Чак ни већинско мишљење не мора бити исправно, али твоје мишљење изостаје, док подмукле промјене и оспоравања без објашњења не изостају. Мораш да схватиш да наше дјеловање показује стање наших мисли, макар ништа и не рекли, п ако држиш до свог достојанства, овакве ствари ће ти сесве мање дешавати! Поздрав.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.60.46 (разговор • доприноси)
- Измјене сам врати јер си непријављен, а овде тврдиш да су најстарији Дубровчани и пре романизације били Словени. Наведи ми ставове званичне историје која то потвдђује и ја ћу прихватити и све друге твоје сугестије! --CarRadovan (разговор) 14:10, 25. јануар 2015. (CET)
Медији
Због овакве медијске слике, владе многих земаља оптужују Србију и Црну Гору за рат у Хрватској и захтевају хитан прекид борби око Дубровника.
Треба бити мало прецизнији. Звучи ми чудно да су медији утицали на фомирање мишљења влада појединих држава. Живимо у времену када је то обратно.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:15, 4. март 2016. (CET)
Čiste laži
Ova stranica je puna laži, namijenjenih opravdanju napada JNA i TO CG '91, npr.: "Početkom maja, hrvatska paravojska napada na jedinice JNA u susednoj Bosni i Hercegovini u Mostaru." - Ovo je čista laž. Ovakva stvar '91 nije bila moguća. U Mostaru borbe su počele '92.
"Hrvatski ZNG borbenim provokacijama, konstantno pokušavaju rat preneti i na prostor Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Tako su jedinice JNA 18. septembra 1991. napadnute i u Posušju, 20. septembra u Livnu, a 1. oktobra izvršen je napad iz sela Ravno prema Trebinju." - ZNG nije bio tako moćan da provocira, to bi bilo stvarno glupo od strane ZNG. Drugo, prenijeti rat na prostor BiH i CG nije bilo cilj ZNG niti, kasnije HV s tog područja, pogotovo ne u CG.
"su meta napada JNA uglavnom oni hoteli i objekti koje hrvatska paravojska koristi kao vojne (krovovi hotela, bolnica i drugih javnih ustanova, čak i onih u starom jezgu grada)." - Čisto opravdanje zločina. Da li su bile barke u dubrovačkoj turističkoj luci pune vojnika ZNG? Da li su bile zidine starog grada? Privatne kuće koje su opljačkane i spaljene? Stradun? Bolnica i civilna i vojna ne bora biti meta artiljerije.
"Zajedno sa vojskom iz ovog područja se povlači i nekoliko hiljada izbeglica, mahom simpatizera Republike." - Da, sigurno, a u Dubrovniku bilo je 30.000 plaćenika iz Iraka. — MareBG (разговор) 11:51, 10. новембар 2023. (CET)