Разговор:Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори
Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
Српски језик се говори и ван Србије. Овај чланак је писан ијекавским изговором српског језика (нпр. вријеме, сјећање, дио). Ијекавица се традиционално говори и у Србији, али чешће ван територије Србије. На Википедији је ијекавица потпуно равноправна са екавицом. Немојте пребацивати текст на екавски изговор уколико не чините значајну допуну чланка. Проста пребацивања у други изговор биће поништена. |
Terminologija
уредиЗасједањем је предсједавао блаженопочивши патријарх српски Павле
,
Ovo je pre svega SVETOVNA enciklopedija i rečima tipa blaženopočivši ovde nema mesta. Pokojni srpski patrijarh Pavle je osoba kao i svaka druga i nema potrebe da joj se ukazuje na ovoj enciklopediji neko veće poštovanje nego drugima. Nazvati ga pokojnim sasvim je dovoljno da se odredi njegovo trenutno stanje. --Јагода испеци па реци 21:31, 15. септембар 2010. (CEST)
Опсег наслова и садржаја
уредиПрема садшњем стању, 90 % садржаја овог чланка се односи на Епископски савјет, али чланак носи општи тематски наслов "Православна црква у Црној Гори", што кориснике наводи на помисао да ће под тим насловом затећи свеобухватан тематски чланак о Православној цркви у Црној Гори, тако да се поставља питање, да ли би садржај чланка требало проширити у складу са пуним опсегом садашњег наслова, или би наслов требало прилагодити тренутном садржају чланка? Сорабино (разговор) 02:18, 16. јун 2019. (CEST)
- Ако мислиш на тему православље у Црној Гори онда је довољно направити преусмјерење ка Митрополији црногорско-приморској (зетској) гдје је то све садржано. Овдје се управо мисли на епископски савјет као један вид координације епархија СПЦ у држави. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:44, 16. јун 2019. (CEST) с. р.
- Да, садржај чланка није уопште споран, али евентуално преусмерење "Православље у Црној Гори" не би требало сводити на само једну епархију, пошто их у Црној Гори има две, које јој припадају у целини, а ту су још и делови оних других двају епархија. Да ствар буде још сложенија, наслов "Православље у Црној Гори" се по тематској класификацији садржаја у најширем смислу односи не само на канонско Православље, већ и на оно друго - неканонско "православље" у Црној Гори, тако да би требало размислити о евентуалном прављењу општег чланка о Православљу у Црној Гори, са два концизна одељка о канонском Православљу и неканонском "православљу", с тим што би сваки одељак упућивао на главне чланке за прву, односно другу тему. Сорабино (разговор) 21:11, 22. јун 2019. (CEST)
- Ја уопште не видим потребу да се „неканонско православље” третира на Википедији као равноправно православљу па да буде неки предмет упоређивања са вишевјековном црквеном организацијом. Све што се има рећи о вјерској заједници ЦПЦ може у њеном чланку, а ићи толико далеко па удружење изједначавати са епархијама за мене је апсолутно спорно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:01, 22. јун 2019. (CEST) с. р.
- Слажем се у потпуности, зато сам неканонско "православље" и ставио под знаке навода, али ено гледам какав је хаос у разним чланцима на страним википедијама, пошто се тамо све то третира "равноправно" у смислу припадања истој широј категорији у коју се поред канонског Православља сврставају и све неканонске групе, почевши од старокалендараца, односно тзв. "истинске православне цркве" па све до расколничких организација као што су "ЦПЦ" и "МПЦ". Другим речима, сви чланци по моделу "Православље у (назив државе)" су скројени тако да обухватају преглед свих врста православља у тој држави. Сорабино (разговор) 22:52, 22. јун 2019. (CEST)
- Ја уопште не видим потребу да се „неканонско православље” третира на Википедији као равноправно православљу па да буде неки предмет упоређивања са вишевјековном црквеном организацијом. Све што се има рећи о вјерској заједници ЦПЦ може у њеном чланку, а ићи толико далеко па удружење изједначавати са епархијама за мене је апсолутно спорно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:01, 22. јун 2019. (CEST) с. р.
- Да, садржај чланка није уопште споран, али евентуално преусмерење "Православље у Црној Гори" не би требало сводити на само једну епархију, пошто их у Црној Гори има две, које јој припадају у целини, а ту су још и делови оних других двају епархија. Да ствар буде још сложенија, наслов "Православље у Црној Гори" се по тематској класификацији садржаја у најширем смислу односи не само на канонско Православље, већ и на оно друго - неканонско "православље" у Црној Гори, тако да би требало размислити о евентуалном прављењу општег чланка о Православљу у Црној Гори, са два концизна одељка о канонском Православљу и неканонском "православљу", с тим што би сваки одељак упућивао на главне чланке за прву, односно другу тему. Сорабино (разговор) 21:11, 22. јун 2019. (CEST)
Пажња неканонском православљу се може поклањати тамо гдје има основа за то. Данашњи основани примјери су Украјина или Сј. Македонија. Тамо су законити митрополити и епископи, дакле прописно канонски рукоположени архијереји, отишли у раскол. И то су „прави” расколници. Они су незаконитим проглашавањем самих себе за независне, аутокефалне (а све због власти и политике тј. стављања државе/нације испред Христа) постали неканонски и „ван закона”. Али са таквим лицима постоје основи за црквени дијалог који се окончава уз њихово покајање. И то нема везе са Црном Гором. Тамо није канонски митрополит направио проблем раскола већ су неки људи почели облачити мантије и издавати се за свештенике. Скопски митрополит је био законит, отишао у раскол и умро у расколу не дочекавши да му ико призна то што је урадио. Канонски кијевски митрополит је такође отишао у раскол и прогласио се „патријархом”, није дочекао да му патријархат ико призна, ено га сада са 90 година запомаже како су га његови млађи сарадници издали и отели му цркву, изгледа умријеће као биједник без власти, напуштен од својих. То су све озбиљни примјери раскола који добро погађају православље у цјелини и тичу се већег броја вјерника повучених у раскол. У Црној Гори је то само удружење грађана које служи као привјесак државне власти, нема некада законите јерархије која је отишла у раскол. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:59, 22. јун 2019. (CEST) с. р.
Da upadnem ovako padobranski i ubacim koju žišku. ;-) Rekoh ako je Miraš Dedeić u pitanju, u članku o njemu piše tipa da je "rukopoložen...", "bio pravoslavni paroh Carigradske patrijaršije...", "proizveden u arhimandrita...". Ne deluje (meni) da je skroz "nekanonski". S druge strane Ukrajinski-Kijevski (tako nešta) patrijarhat jeste valjda nešto "pomilovan" - najavljuje se kanda neka rekognicija od strane neke "Vaseljenske", Carigradske, tako neke patrijaršije. A nešto su se valjda i ujedinjavali sa nekom "Ukrajinskom autokefalnom pravoslavnom". Eno piše i u članku Kijevski patrijarhat, pa je čak Pravoslavna crkva Ukrajine u tom nekom važnom diptihu... šta li. A navodno su i neke anateme povučene, skinute... već šta se sa njima radi... uklanjaju se, ne znam. Aj uzdravlje, --СлободанKovačevićбиблброKS 00:15, 26. јун 2019. (CEST)
Мислим да назив није требао да се мијења, јер имају двије православне цркве у Црној Гори. Ако стоји овај назив, онда треба да обухвата обје. -- Vux33 (разговор) 20:40, 29. мај 2021. (CEST)
- Такав је назив органског дијела СПЦ који је саборском одлуком основан у Црној Гори након што је постала независна држава. Такође, доле нема двије православне цркве. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:06, 29. мај 2021. (CEST) с. р.
Званично постоји и организација под називом Црногорска православна црква, како год ко гледао на њу, због тога мислим да је боље вратити стари назив, али како год ти мислиш да треба. -- Vux33 (разговор) 22:02, 29. мај 2021. (CEST)
Можда би Жељко хтјео да СПЦ у ЦГ изгуби српско име, али узалуд, то је прошлост.
уредиТо су нови подаци, са мајског Сабора 2021. и Жељко то не може да поднесе, па би да обмањује јавност да је та Амфилохијева промашена политика попуштања изродима жива и данас.— 77.243.25.204 (разговор) 00:07, 2. јун 2021. (CEST)