Разговор:Екатарина Велика/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

био је супер трибјут концерт ту код нас.--Орловић 15:30, 2. април 2006. (CEST)

неке напомене...

1. никако не могу да натерам тагове -{}- да раде са линковима, очигледно да систем не функционише баш онако како је предвиђено... :(
2. Милант је променио жанр са "рок" на "алтернативни рок, хард рок". Вратио сам назад на рок зато што су у принципу жанрови тотално субјективни, а нигде нисам нашао поуздане изворе који их класификују као било шта сем "рок". Иначе, по мени, оно што би их најбоље описало је en:art rock. - Ја 18:41, 27. април 2006. (CEST)

---

Албуми не могу бити живи (још би само фалило да устану и почну да скакућу около), него могу бити само уживо. Зато сам вратила на Војводину измену.--Maduixa kaži 19:12, 13. новембар 2007. (CET)

Текст са криптичног наслова „Wkv“

Непријављени корисник је оставио овај текст доле на страни „Wkv“ - та страна је обрисана, а ево га текст овде ако неко хоће да прочешља и види да ли има нешто корисно да се дода у овај чланак. --Dzordzm (разговор) 03:25, 26. март 2009. (CET)

1982-1985: Катарина II

Група је настала 1982. године у Београду, када су певач и гитариста групе Шарло Aкробата, која се недавно пре тога распала, Милан Младеновић и гитариста Драгомир Михајловић Гаги основали бенд "Катарина II". Током 1982. њима се придружују Маргита Стефановић Маги (клавијатуре) и Бојан Печар (бас гитара), а затим и бубњар Шарла акробате Иван Вдовић Вд. Почетком 1984. године група је издала свој први албум, Катарина II. Албум је био хваљен од стране критике, али није постигао велики комерцијални успех због свог комплексног, уметничког и интровертног стила. Убрзо након изласка овог албума долази до промене састава групе: Вд напушта групу, а Гаги одлази у војску. На место бубњара долази Иван Феце Фирчи, а Милан остаје једини гитариста. У овом саставу група започиње прву југословенску турнеју. Почетком 1985, одмах по повратку из војске, Гаги напушта групу. Како је он имао лиценцу на име "Катарина II", група је променила назив у "Екатарина Велика" (касније обично скраћивано на "ЕКВ").

1985-1989: Пробој и врхунац популарности

1985. године, група издаје свој други албум, Екатарина Велика. На овом албуму је присутна промена у звуку групе. Музика је постала бржа и енергичнија, али је задржала особине које ће бити карактеристика свих ЕКВ албума: суптилност и осећајност саме музике и поетичне, интроспективне стихови Милана Младеновића. Јављају се и први хитови: "Очи боје меда", "Tattoo", "Модро и зелено" и "Ходај".

Група 1986. године издаје албум С' ветром уз лице. Овај албум је био много успешнији него претходна два и донео је велики број хитова: Буди сам на улици, Ти си сав мој бол, Као да је било некад, Новац у рукама, Стваран свет око мене. По изласку албума, групу напушта Иван Феце и на његово место долази Иван Ранковић Рака. Албум је био веома брижно испродуциран, са јаким акцентом на клавијатурама и свеопштом ведром атмосфером. Уследила је успешна турнеја, овековечена на албуму EKV 19LIVE!86, издатом 1987. године.

Након ове турнеје долази до још једне промене бубњара — на место Ивана Ранковића долази Срђан - Жика Тодоровић из Дисциплине кичме, и 1987. године излази албум Љубав. Нови продуцент, Аустралијанац Теодор Јани, донео је нов, агресивнији звук са много већим акцентом на гитарама. Албум је донео прегршт хитова: "Земља", "Љубав", "7 дана". На овом албуму стихови већ почињу да одсликавају атмосферу благе узнемирености, посебно у песми "Тонемо", где су готово депресивни.

1989. година доноси албум Само пар година за нас. Албум је у почетку био оштро критикован због стилског понављања претходног албума и једноставнијих песама, што је протумачено као покушај комерцијализације. Међутим, овај албум се ипак разликује од свог претходника по знатно мрачнијој атмосфери. Доминирају теме страха, несреће и свеопштег осећања да је пропаст близу, као да је ЕКВ предосећала распад државе, грађански рат, санкције и сва друга зла 90-их. Ипак, овај период је био врхунац популарности за ЕКВ. Песме "Круг", "Пар година за нас" и "Срце" постале су хитови, а ЕКВ је проглашена за групу године по избору часописа Pop-Rock.

1990-1994: Опадање и крај

Почетком 1990. године, групу напушта Срђан Тодоровић, а на његово место долази Марко Миливојевић. Међутим, убрзо након тога група је претрпела много значајнију промену: басиста Бојан Печар, један од саставних чланова триа који је од 1982. године истрајавао уз све промене бубњара, преселио се у Лондон. Овај догађај је био шок за групу и сматра се почетком њеног краја.

1991. године група издаје албум Дум дум, најмрачније ЕКВ остварење. Бас гитару је на албуму одсвирао студијски и џез басиста Бата Божанић. Албум је настао у време распада државе у којој су чланови групе живели и стварали и свеопшта атмосфера горчине која се тих дана осећала на просторима тада већ бивше СФРЈ се рефлектовала на овој плочи. 1993. група издаје свој последњи албум Неко нас посматра са Драгишом Ускоковићем на бас гитари. Албум је представљао знатну промену у звуку, и донео је топлу, поп атмосферу.

У првој половини 1994. године ЕКВ паузира, док Милан Младеновић одлази у Бразил и тамо са својим пријатељем Митром Суботићем Субом и бразилским музичарима снима албум Angel's Breath који ће бити издат 1995. године. На лето се враћа у Србију, након чега је било планова о новом ЕКВ албуму "Поново заједно", али до тога никад није дошло. Милан је открио да је оболео од рака панкреаса и 5. новембра 1994. године је умро у Београду. ЕКВ је престао да постоји.

Након распада

1997. године се појављује албум Live '88 са снимцима са последња два концерта са турнеје 1988. у Новом Саду и Загребу. Током 1998. издавачка кућа EKV Records почиње да поново објављује оригиналне студијске албуме ЕКВ-а са бројним додатним песмама. Појављује се и компилација Као нада, као говор, као море.

1998. године у Лондону је од срчаног удара умро Бојан Печар, а 19. септембра 2002. године је у Београду умрла Маргита Стефановић. Првобитни бубњар Ивица Вдовић је умро 1992. године, и једини преживели члан првобитне поставе је Драгомир Михајловић.

ЕКВ је својом музиком значајно утицала и још увек утиче на младе бендове у Србији. Ипак, многи бендови су углавном безуспешно покушавали да просто ископирају њихов стил и квалитет.

Поштена употреба у галеријама

Овако не може. Напишите чланке о албумима и нека слике стоје тамо. -- Bojan  Razgovor  03:54, 30. децембар 2009. (CET)

Прође годину дана а ситуација се није променила...--Војвода разговор 17:43, 7. јануар 2011. (CET)