Радослав Братић

Радослав Братић
Радослав Братић
	Радослав Братић
Лични подаци
Пуно име	Радослав Братић
Датум рођења	28. јун 1948.
Место рођења	Брестице, Билећа, ФНРЈ
Датум смрти	2. јун 2016. (67 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Радослав Братић (Брестице код Билеће, 28. јун 1948 — Београд, 2. јун 2016)^[1] био је српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године.

Његова заоставштина налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Биографија

Фотографија Радослава Братића и патријарха Павла, део његовог легата у Адлигату

Радослав Братић са пријатељима

Библиотека Радослава Братића, део његове заоставштине у Адлигату

Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа "Знак", часописа "Књижевност", листа "Књижевна реч", и главни уредник часописа "Реласион".

Радио је као секретар и потпредсједник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући "БИГЗ", гдје је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дјела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла.

Братић је сачинио више избора из књижевности и уредио неколико тематских блокова у листовима и часописима, између осталих из књижевности Кине, Индије, Лужичких Срба, америчких црнаца.

Приповијетке су му увршћене у више зборника и антологија у Југославији и свијету, а превођене су на енглески, хинди, њемачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски, руски и италијански језик. На сва ова наведена мјеста Братић је пропутовао и успоставио сарадњу са значајним људима. Као резултат те сарадње настало је низ дијела на енглеском, хинду и другим језицима.

За дописног члана АНУРС-а изван радног састава изабран је 4. децембра 2015. године.^[2]

Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима, припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности.

Добио је бројне важне награде: листа Младост, Исидора Секулић, Андрићеву, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Борбина, Кочићева награда 1999, плакета Милош Црњански, Златна повеља Цар Душан, Светозар Ћоровић и друге.

Живио и радио у Београду. Умро је 2. јуна 2016. године у насељу Кумодраж, у Београду, у свом стану након дугу и тешке болести.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[3]^[4]

Дјела

Гусле из колекција легата Радослава Братића, Адлигат

Романи

Смрт спаситеља „Просвета”, Београд 1973; „Народна књига”, Београд 2003;

Ново издање 2006. године изашло је под насловом Смрт спасиоца;
Сумња у биографију („Просвета”, Београд 1980, 1981. и џепно издање 1993);
Трг соли („Народна књига”, Београд 2002)

Приповјетке

Књиге приповједака Слика без оца („Просвета”, Београд 1985, 1986. и џепно издање БИГЗ, 1992)
Страх од звона (СКЗ, Коло број 84, Београд 1991, 1992, 1993. и БИГЗ, 2000),
Зима у Херцеговини (СКЗ, Београд 1995. и 2001), књигу из поетике читања Шехерезадин љубавник („Прометеј”, Нови Сад 1996)
Књигу есеја и приказа Писац и документ („Рашка школа”, Београд 2000).

Антологије и избори које је приредио Радослав Братић

Кинеска књижевност (заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић), «Градац», Чачак, 1975
Књижевност лужичких Срба («Кораци», Крагујевац, 1984)
Антологија приповедака америчких црнаца (заједно са Габријелом Арц, «Светлост», Крагујевац, 1984)
Антологија кратке приче Индије (заједно са Габријелом Арц, «Багдала», Крушевац, 1987)

Антологије у којима су објављене Братићеве приче

The Serbian Short Story 1950-1982, (саставио Радивоје Микић, издање Relations, Удружење књижевника Србије, Београд, 1983)
Најлепше приче 1989. (приредили Давид Албахари и Михајло Пантић, «Дечје новине», Београд, 1989)
Најлепше српске приче (приредио Мирољуб Јоковић, «Рашка школа», 1990)
Антологија српске приповетке 1945-1995 (саставио Михајло Пантић, «Завод за уџбенике и наставна средства», Београд, 1997)
Прича и причање – антологија прича награђених Андрићевом наградом (приредила Жанета Ђукић-Перишић, «Глас српски», Бања Лука 2001)
Vargas omhet (Serbisk samtida prosa i urval och oversatting av Jon Milos), („Symposion Bokforlag", Stockholm/Stehag, 1989)
Das schwarze Licht (Serbische Erzahler der Gegennjart) (приредио Мило Дор, „OBV Publikumverlag/Wissenschaftsverlag“, Wien, „Просвета“, Београд, 1989)
The Prince of Fire (An Anthology of Contemporary Serbian Short Stories) (edited by Radmila J. Gorup and Nadezda Obradovic, with a Foreword by Charles Simic, «University of Pittsburgh Press», Pittsburgh, 1998)

Уређивачки и приређивачки пројекти

Српске војводе и војсковође (БИГЗ, Београд, 1984)
Историја Срба Владимира Ћоровића у три књиге, (БИГЗ, Београд, 1989)
Сабрана дела Слободана Јовановића у 12 књига (БИГЗ, Београд, 1991)
Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића (БИГЗ, Београд, 1991)
Сабрана дела Данила Киша у 14 књига (БИГЗ, Београд, 1995)
Библиотека Разговори с писцима, (покренуо и уређивао Радослав Братић); од 1990. године БИГЗ је објавио књиге разговора са: Данилом Кишом, Милорадом Павићем, Живојином Павловићем, Милошем Црњанским, Бориславом Пекићем, Ивом Андрићем, Радованом Самарџићем, Душаном Радовићем, Стеваном Раичковићем и Исидором Секулић.
Одмор од историје, књига есеја и чланака Борислава Пекића (текстове изабрао и приредио Р. Братић), (БИГЗ, Београд, 1993)
Молитве и молбе, књига беседа, разговора, проповеди, писама и изјава Његове светости патријарха српског Павла (текстове изабрао и приредио Р. Братић, БИГЗ, Београд, 1996)
Пекићеве клупа, награђени текстови добитника Пекићеве награде (изабрао и приредио Р. Братић , «Легат Борислава Пекића Треће београдске гимназије», Београд, 1999)
Оптужујемо, отпор НАТО злочинима, (предговор написао, текстове изабрао и приредио Р. Братић, Удружење књижевника Србије, Београд, 2000)
Зборници са Ћоровићевих сусрета писаца у Билећи и научних скупова у Гацку у 4 књиге, посвећени разговорима о српској прози данас и животу и раду знаменитих Херцеговаца: Пера и Ђока Слијепчевића; Владимира Ћоровића; Богдана, Петра и Стевана Зимоњића, и Косачама – оснивачима Херцеговине («Просвјета», Билећа и Гацко, 1998, 1999, 2000, 2002)

Предговори и поговори у књигама

Како се земља претворила у сребро – кинеске приче, предговор Радослав Братић: Остати дете, («Напредак», Београд, 1985)
Ричард Бергин: Разговори са Борхесом, поговор Радослав Братић: Књижевност заснована на самој књижевности («Дечје новине», Горњи Милановац, 1981)
Миодраг Булатовић: Јахач над јахачима, поговор Радослав Братић: Еротика као начин изругивања, (БИГЗ, Београд, 1983)

Антологија кратке приче Индије, предговор Радослав Братић: Осамљен се крећи као носорог – Индија као загонетка («Багдала», Крушевац, 1987)^[5]

Извори

^ Одлазак херцеговачког приповедача („Политика“, 4. јун 2016)
^ „Радислав Братић”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Приступљено 26. 5. 2017.
^ „Преминуо књижевник Радослав Братић”. Политика онлине. Приступљено 26. 5. 2017.
^ „Радослав Братић – писац са три Отаџбине-мајке”. Слободна Херцеговина. Приступљено 26. 5. 2017.
^ „Радослав Братић”. Пројекат Растко. Приступљено 26. 5. 2017.

Спољашње везе

[1] Одлазак херцеговачког приповедача („Политика“, 4. јун 2016)

[2] „Радислав Братић”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Приступљено 26. 5. 2017.

[3] „Преминуо књижевник Радослав Братић”. Политика онлине. Приступљено 26. 5. 2017.

[4] „Радослав Братић – писац са три Отаџбине-мајке”. Слободна Херцеговина. Приступљено 26. 5. 2017.

[5] „Радослав Братић”. Пројекат Растко. Приступљено 26. 5. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]