Радован Ждрале
Радован Ждрале (Баљци, Билећа, 1929) српски је прозаиста, драмски писац, есејиста и вајар.[1]
Радован Ждрале | |
---|---|
Датум рођења | 1929. |
Место рођења | Баљци, Билећа, Краљевина Југославија |
Биографија
уредиРођен је у Херцеговини, али је са четири године пресељен у Војводину. Дипломирао је на групи за југословенске књижевности Филолошког факултета у Београду.
Био је запослен као професор гимназије и Више педагошке школе у Суботици. Био је главни уредник књижевног часописа Руковет, као и директор и главни и одговорни уредник Издавачког предузећа Матице српске.
У прози се често бавио научном и другом фантастиком, затим Херцеговачким устанком и Херцеговином уопште, Логором смрти Јасеновцем и другим злочинима усташа, али и Николом Теслом, Гаврилом Принципом и другим мотивима српске културе. Написао је и књигу Здрави 100 година, о препорученом начину живота и здравој вегетаријанској исхрани.
Бави се и вајарством, најчешће у полудрагом камену. Његов вајарски опус чини око 3.000 радова који се, између осталог налазе и у Поклон-збирци Каменов свет у Музеју Херцеговине у Требињу, у поклон-збирци Фрушка гора – камен и облици, и у збирци радова у Меморијалу Никола Тесла у Електровојводини Нови Сад – ликови Николе Тесле.
Живи у Новом Саду.
Библиографија
уреди- Романи
- Источна распуклина,
- Месечева берба,
- Глинене кочије,
- Руководећи мозак,
- Земља среских галебова,
- Вучја сен,
- „Трилогија Теслијанум”
- Господар муња,
- Детињство господара муња,
- Мит о господару муња,
- А онда је дошао рат,
- Водич за покорне,
- Дневник младог Адолфа Хитлера,
- Херцеговачка рапсодија,
- Принцип.
- Књиге приповедака
- Немирни
- Крилати бик.
- Драме
- Лептиров лет,
- Лажна представа,
- Логор (радио-драма),
- Двојица против Тауриде (радио-драма).
- Начин живота
- Здрави 100 година
Референце
уреди- ^ Ждрале Радован (биографија), Друштво књижевника Војводине
Спољашње везе
уреди- „Ждрале: Херцеговачки устанак и њен вођа Лука Вукаловић могли би се у историјској науци слободно назвати Трећим српским устанком”, портал Слободна Херцеговина, 25. март 2015.