Радич Поступовић

Радич Поступовић је био српски властелин из прве половине XV века. Прво је носио титулу челника за владавине деспота Стефана Лазаревића (кнез 1389 — 1402, деспот 1402-1427) који му је 1405. године издао две повеље на Расини и са којим је учествовао у победи над султаном Мусом 1413. године. Потом је током владавине деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456) носио титулу велики челник.

Живот

Био је непознатог порекла, жена му се наводно звала Ана, а син Мисаило. Његова баштина везује се за руднике у Новом Брду и Руднику и са градом Козником.

Прву своју задужбину, Цркву Светог Ђорђа у манастиру Враћевшница код Горњег Милановца, Радич Поступовић подигао је 1428/29.године. Црква је ана 1431.^[1]

Пре 1429/1430. подигао је цркву посвећену Благовештењу Пресвете Богородице на реци Грабовничици за коју није поуздано утврђено где се налазила. У стручној литератури као могуће локације наводе се рудничка област или околина Александровца. Радич Поступовић највероватније је био ктитор манастира Јешевац, који је од манастира Враћевшница удаљен непуних 8 километара.^[1]

По предању, Приписује му се и црква посвећена Светом Арханђелу Гаврилу у Борчу код Кнића, мада најстарији сачувани натпис датира из 1553. године.

Између 1435. и 1436. Радич је отишао у манастир Кастамонит на Светој гори, чији је био други ктитор, и тамо се замонашио, добивши име Роман. Био је жив 1441. године када је „молио кадију човек који је 1413. заповедао војском деспота Стефана и сатро неукротивог султана Мусу^[2].

Вероватно је крај живота провео у својој светогорској задужбини, било у самом манастиру, било на неком од његових имања, где је и сахрањен. Томе би у прилог ишла чињеница да је напуштајући Србију, у своју задужбину на Атосу донео своје баштинске и даровне повеље које су пронађене у Кастамониту.^[3]^[4] Највероватније је умро пре 1456. године, када су деспот Ђурађ и његов син Лазар (1456-1458) Радичеву задужбину, цркву Светог Ђорђа у Враћевшници поклонили митрополиту Венедикту.

Предање

Према народној традицији, његов отац је био војвода Милутин, који је погинуо у Косовском боју, а презивао се Поступовић. Према Стојану Новаковићу, Радич је познат у народним песмама и као Раде Облачић или Облак Радосав, па чак и као Рајко од Расине.

Види још

Референце

^ ^а ^б Златић Ивковић, Зорица (2015). Манастир Враћевшница. Горњи Милановац: Графопринт. ISBN 978-86-7432-076-1.
^ Момчило Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба”, друго издање, Београд, Бања Лука, 1999.
^ Вера С. Тошић, Велики челник Радич, Зборник Матице српске за историју 13, НовиСад 1976, 7-21.
^ Elizabeth A. Zachariadou, The Worrisome Wealth of the Čelnik Radić, in: Studies in Ottoman History in Honor of Professor V. L. Melange, Istanbul 2011, 383-397.

Литература

Вера С. Тошић, Велики челник Радич, Зборник Матице српске за историју 13, Нови Сад 1976.
Стојан Новаковић, „Велики Челник Радић или Облачић Раде 1413-1435“, „Историја и традиција“, приредио Сима Ћирковић, Београд 1982.
Момчило Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба“, друго издање, Београд, Бања Лука, 1999.
Elizabeth A. Zachariadou, The Worrisome Wealth of the Čelnik Radić, in: Studies in Ottoman History in Honor of Professor V. L. Melange, Istanbul 2011, 383-397.
Златић Ивковић, Зорица (2015). Манастир Враћевшница. Горњи Милановац: Графопринт. ISBN 978-86-7432-076-1.

Спољашње везе

„Црква у Борчу“ (www.knic.rs)^{[мртва веза]} (језик: српски)
Манастир Враћевшница — „Дом безимених монахиња“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2014) (језик: српски)

[Враћевшница-1] а ^б Златић Ивковић, Зорица (2015). Манастир Враћевшница. Горњи Милановац: Графопринт. ISBN 978-86-7432-076-1.

[2] Момчило Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба”, друго издање, Београд, Бања Лука, 1999.

[3] Вера С. Тошић, Велики челник Радич, Зборник Матице српске за историју 13, НовиСад 1976, 7-21.

[4] Elizabeth A. Zachariadou, The Worrisome Wealth of the Čelnik Radić, in: Studies in Ottoman History in Honor of Professor V. L. Melange, Istanbul 2011, 383-397.

[1]

[2]

[3]

[4]