Радаљска река
Радаљска река је десна притока Дрине. Извире испод планине Борања и настаје од Црног и Малог Радаља. Сливно подручје реке је површине од око 52km². Дужина тока је 15km, а максимална количина воде 125,22m3/s.[1]
Радаљска река | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 15 km |
Басен | 52 km2 |
Пр. проток | 125,22 m3⁄s |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | Црни Радаљ и Мали Радаљ |
Ушће | Дрина |
Коор. ушћа | 44° 24′ 51.8″ N 19° 08′ 51.4″ E / 44.414389° С; 19.147611° И |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Насеља | Радаљ |
Корито реке није регулисано. Целом дужином је засуто наносним материјалом и местимично је сужено. У горњем току, на Црном Радаљу је изграђена мини брана, од кога је формирано Радаљско језеро и изграђена мала хидроелектрана „Радаљска бања” за чије одржавање је задужена Хидроелектрана „Зворник”. Њене веће притоке су: Дејановац, Равнаја, Острешница, Мала Кладница и Велика Кладница.[1]
Река је у вировима богата пастрмком и речним раковима.
Средином 20. века на Радаљској реци и њеним притокама радило је 25 воденица. Крајем прве деценије 21. века, у Радаљу су у функцији су остале само две воденице – поточаре.[2]
Референце
уреди- ^ а б Мали Зворник 2011, стр. 20.
- ^ Павловић, Голић & Шабић 2010, стр. 193.
Литература
уреди- Локални план управљања отпадом општине Мали Зворник 2012 - 2022 (PDF). Мали Зворник: Општинска управа општине Мали Зворник. 2011. Приступљено 8. 3. 2018.
- Павловић, Мила; Голић, Рајко; Шабић, Дејан (2010). Живковић, Ненад, ур. „Утицај водних ресурса на промене простора функционалне структуре територије општине Мали Зворник и могућности изградње нових електрана”. Гласник. Београд: Српско географско друштво. 3 (XC). ISSN 2406-078X. Приступљено 7. 3. 2018.