Нова ера
Нова ера (н. е.) и прије нове ере (п. н. е.) знаке су година за грегоријански календар (и његов претходник, јулијански календар), најраспрострањенију календарску еру на свијету. Нова ера и прије нове ере су алтернативе првобитним нотацијама љето Господње (лат. Anno Domini) и прије Христа, које се користе за исту календарску еру. Два система нотације су нумерички еквивалентна: и „2023. нове ере” и „2023. љета Господњег” описују текућу годину; „400. прије нове ере” и „400. прије Христа” су исте године.[1][2]
Израз се може пратити до 1615, када се први пут јавља у књизи Јохана Кеплера као године наше нове ере (лат. annus aerae nostrae vulgaris).[3][4] Термин „нова ера” су средином 19. вијека више користили јеврејски религијски научници. Од касног 20. вијека, нова ера и прије нове ере постали су популарни у академским и научним публикацијама, јер су религијски неутрални термини.[5][6] Користе их други који желе да буду обазриви према нехришћанима тако што се не позивају на Исуса, напосебно преко религијских термина „Христос” и „Господ” (лат. Dominus) који се користе у другим скраћеницама.[7][а][б]
Напомене
уреди- ^ Anno Domini је скраћени облик од anno Domini nostri Jesu Christi (у години нашег Господа Исуса Христа).[8]
- ^ Два друга система која такође не користе религијске наслове, астрономски систем и стандард ISO 8601, користе нулту годину. Година 1. прије нове ере (идентична години 1. прије Христа) представљена је као 0 у астрономском систему, а као 0000 у стандарду ISO 8601. Тренутно, ISO 8601 датирање захтјева коришћење грегоријанског календара за све датуме, док астрономско датирање и датирања по новој ери дозвољава коришћење или грегоријанског или јулијанског календара.
Референце
уреди- ^ „Definition of ANNO DOMINI”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ „Controversy over the use of CE and BCE to identify dates in history”. religioustolerance.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 9. 2022. г. Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ Jarus, Owen; Coolman, Robert (14. 1. 2022). „Keeping Time: The Origin of B.C. & A.D.”. livescience.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ Kepler, Johannes (1615). Joannis Keppleri mathematici Eclogae chronicae ex epistolis doctissimorum aliquot virorum, & suis mutuis, quibus examinantur tempora nobilissima 1. Herodis Herodiadumque. 2. Baptismi & ministerii christi annorum non plus 21ʹ4. 3. Passionis, mortis, et resurrectionis D. N. Iesu Christi, anno aerae nostrae vulgaris, 31. non, vt vulgo, 33. 4. Belli Iudaici, .. (на језику: латински). typis Ioannis Bringeri, impensis vero Godefridi Tampachii. OCLC 62188677. Приступљено 10. 10. 2023. „anno aerae nostrae vulgaris”
- ^ Espenak, Fred. „Year Dating Conventions”. eclipse.gsfc.nasa.gov. NASA. Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ Karve, Neha (31. 5. 2021). „BC and AD vs. BCE and CE: How to Use Correctly”. The Editor's Manual. Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ McKim, Donald K. (1. 1. 1996). Westminster Dictionary of Theological Terms (на језику: енглески). Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-25511-4. Приступљено 10. 10. 2023.
- ^ Irvin, Dale T.; Sunquist, Scott (10. 1. 2002). History of the World Christian Movement: Volume 1: Earliest Christianity To 1453 (на језику: енглески). A&C Black. стр. xi. ISBN 978-0-567-08866-6. Приступљено 10. 10. 2023. „The influence of western culture and scholarship upon the rest of the world in turn led to this system of dating becoming the most widely used one across the globe today. Many scholars in historical and religious studies in the West in recent years have sought to lessen the explicitly Christian meaning of this system without abandoning the usefulness of a single, common, global form of dating. For this reason the terms common era and before the common era, abbreviated as CE and BCE, have grown in popularity as designations. The terms are meant, in deference to non-Christians, to soften the explicit theological claims made by the older Latin terminology, while at the same time providing continuity with earlier generations of mostly western Christian historical research.”
