Пјетро Мартире де Ангијера

Пјетро Мартире де Ангијера
Пјетро Мартире де Ангијера
Датум рођења	2. фебруар 1457
Место рођења	Арона, Миланско војводство
Датум смрти	октобар 1526
Место смрти	Гранада, Шпанија
Занимање	свештеник, учитељ, историчар, хуманиста
Активни период	1487-1526.
Значајни радови	О новом свету

Пјетро Мартире де Ангијера (итал. Pietro Martire d'Anghiera, 1457-1526), италијански писац, историчар и хуманиста, заслужан за развој хуманизма у Шпанији. Аутор најранијих описа Новог света.^[1]^[2]

Биографија

Пјетро Мартире рођен је 1457. у селу Арона код града Ангијера у северној Италији, у сиромашној племићкој породици. Његова каријера почела је на војводском двору у Милану; одатле је отишао у Рим да служи као секретар градског гувернера, Франческа де Негрија, током понтификата папе Иноћентija VIII (1484-1492).^[3] Као члан хуманистичког круга окупљеног око Римске академије, спријатељио се са моћним покровитељима као што су кардинал Асканио Сфорца и гроф Тендиља, шпански амбасадор на папском двору. Када је 1487. гроф Тендиља убедио д'Ангијеру да се пресели на шпански двор, д'Ангијера је обећао Сфорци да ће му редовно писати о догађајима у Шпанији.^[2]

Рад у Шпанији

Д'Ангијера је стигао у Шпанију 1488. Рукоположен за свештеника, постављен је за капелана и хуманисту на краљевском двору.^[2] На двору краљице Изабеле од Кастиље отворио је школу класичних језика и књижевности. Међу његовим првим ученицима била је принцеза Хуана, која је стекла солидно класично образовање пре него што је ушла у историју као Луда Хуана. Уз то, Пјетро је написао прву историју открића у Америци, 1504. године, под насловом О стварима океана и новог света (лат. De rebus oceanis et novo orbe), познатија под скраћеним насловом О новом свету (лат. De orbe novo decades). Две последње речи имале су удела у давању имена Новом свету, заједно са Веспучијевом ранијом упоредом тог израза (1502).^[1]

Године 1518. именован је за дворског саветника и постављен за члана Савета за Индију, а 1520. постављен је за дворског историографа у знак признања за књигу О новом свету. Године 1524. краљ га је именовао за опата острва Сантјаго (Јамајка). Ова опатија је основана 1515. у Новој Севиљи, првом граду који је 1509. основао Колумбов син, Дијего Колон (тада новоименовани вицекраљ Индије), на месту на коме су Колумбо и његова посада доживели бродолом. нешто више од годину дана по повратку са свог четвртог и последњег путовања. Мартире је искористио црквену десетину из своје опатије за изградњу прве камене цркве у Новој Севиљи и успео је да извуче потребна средства од цара Карла V. Мартире никада није крочио на Јамајку или у било који део Новог света о коме је писао.^[2]

Смрт

Преминуо је на шпанском двору у Гранади у октобру 1526.^[3]

Извори

^ ^а ^б Дјурант, Вил (2000). РЕФОРМАЦИЈА, Историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина: 1300-1564. Београд: Народна књига-Алфа. стр. 222—223.
^ ^а ^б ^в ^г Bedini, Silvio A., ур. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia. Basingstoke, Hants: Macmillan. стр. 22—24. ISBN 978-0-333-55899-7.
^ ^а ^б Martyr D' Anghera, Peter (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World. Превод: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. стр. 2—43.

[:2-1] а ^б Дјурант, Вил (2000). РЕФОРМАЦИЈА, Историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина: 1300-1564. Београд: Народна књига-Алфа. стр. 222—223.

[:1-2] а ^б ^в ^г Bedini, Silvio A., ур. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia. Basingstoke, Hants: Macmillan. стр. 22—24. ISBN 978-0-333-55899-7.

[:0-3] а ^б Martyr D' Anghera, Peter (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World. Превод: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. стр. 2—43.

[1]

[2]

[3]