Пјер Мари
Пјер Мари (фр. Pierre Marie; Париз, 9. септембар 1853 — Париз, 13. април 1940) је био француски лекар, неуролог, заслужан за откривање неколико нових клиничких ентитета, као што су; прогресивна мишићна атрофија 1886, акромегалија 1886, хипертрофична остеоартропатија 1890, хередоатаксија мозга 1893, анкилозирајући спондилитис 1898.[1] Ова открића у медицини донела су му међународни углед.[2]
| Пјер Мари | |
|---|---|
 Пјер Мари
(фотографија Eugèna Pirou из 1900). | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. септембар 1853. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Датум смрти | 13. април 1940. (86 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Пребивалиште | Француска |
| Образовање | Сорбона |
| Научни рад | |
| Поље | Медина, Неурологија |
| Институција | Сорбона |
| Познат по | Открићима неуролошких болести |
| Награде | Члан Француске медицинске академије. |
Епоними
уреди- Маријева атаксија (Marie's ataxia)
Наследна болест нервног система, са церебеларном (можданом) атаксијом.
- Мари-Фоа-Алајуанијев синдром (Marie-Foix manoeuvre and reflex)
Мождана атаксија изазвана променама у малом мозгу код старијих особа, углавном због злоупотребе алкохола. Епоним је назван заједно са неуролозима Теофилом Алајуанином (1890-1980) и Чарлсом Фоа (1882-1927).
- Маријева анартрија (Marie's anarthria)
Немогућност нормалне артикулације речима, због мождане лезије.
- Мари-Струмпелова болест (Bechterev's disease)
Познат као анкилозирајући спондилитис. Епоним је назван заједно са немачким неурологом Адолфом Струмпелом (1853-1925). Болест се назива и Бехтерева болест, по руском неурофизиолог Владимиру Бехтереву (1857—1927).
- Мари-Леријев синдром (Marie-Léri syndrome)
Деформитет руку изазван остеолизом[а] зглобних површина прстију. Епоним је назван заједно са неурологом Андром Леријем (1875—1930).
- Бамбергер-Маријева болест (Bamberger-Marie disease)
Такође позната као хипертрофична плућна остеоартропатија.
Напомене
уреди- ^ Остеолиза је нестајање, „растапање“ коштаног ткива, најчешће због губитка калцијума у кости.
Извори
уреди- ^ Marie, P. Sur la spondylose rhizomélique. Revue de médecine (Paris) 1898; 18: 285-315
- ^ Andrewes 2001, стр. 293.
Литература
уреди- Andrewes, David G. (2001). Neuropsychology: From Theory to Practice. Psychology Press. стр. 293. ISBN 978-1-84169-103-9.
Библиографија
уреди- Des formes frustes de la maladie de Basedow. Thèse de doctorat, Paris, 1883.
- Sclerose en plaques et maladies infectieuses. 1884.
- Sur deux cas d’acromégalie. 1886.
- De la déviation faciale dans l’hémiplégie hystérique.
- Sur une form particulière d'atrophie musculaire progressive; souvent familiale, débutant par les pieds et les jambes et atteignant tard les mains. With Jean Martin Charcot. Rev Méd, Paris, 1886, 6: 97
- Hystérie dans l’intoxication par le sulfure de carbone. 1888.
- Ostéoarthropathie hypertrophiante pneumique. 1890.
- Essays on Acromegaly. With bibliography and appendix of cases by other authors. London, 1891.
- Leçons sur les maladies de la moëlle épinière. Paris, 1892. Translated into German. English translation by M. Lubbock: Lectures on Diseases of the Spinal Cord. London, 1895.
- Sur l'hérédo-ataxie cérébelleuse. Semaine médicale, Paris, 1893, 13: 444.
- Leçons de clinique médicale. Hôtel-Dieu, 1894-1895.
- Sur un syndrome clinique et urologique se montrant dans le diabète lévulosurique et caractérisé par un état mélancolique avec insomnie et impuissance. With Robinson. 1897.
- L’évolution du langage considéré au point de vue de l’étude de l’Aphasie. 1897.
- Dysostose cléido-crânienne héréditaire. Paul Sainton (1868-1958). 1897.
- Spondylose rhizomélique. 1898.
- Pagetsche Knochenkrankheit. With André Léri. In Handbuch der Neurologie. Volume 4, Berlin, 1913.
- Revue neurologique, 1916, 30: 564-565.
- Neurologie. 2 volumes; Paris, 1923.
- Travaux et mémoires. Paris, 1926 and 1928.
