Пударци
Пударци је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1353 становника.
Пударци | |
|---|---|
 Пударци | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Гроцка |
| Становништво | |
| — 2011. |  1353 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 22″ С; 20° 43′ 13″ И / 44.606° С; 20.720166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Пударци Пударци на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја
уредиНасељено место Пударци се налази јужно од вароши Гроцке. Северозападно од места је место које се зове Старо Село, где се и данас види по који споменик без натписа. Нема података а ни предање ништа не зна да каже о постанку овога села. У арачким списковима из првих десетина 19. века помињу се Пударци као село које је имало 1818. године 22 куће, а по попису из 1922. године село је имало 204 куће са 1126 становника.
Село су основали преци данашњих Ђорђевића и настанили су се у долини Потока, где је село било све до 1815. године. Тек после ослобођења почели су се из долине исељавати по странама и насељавати на данашња места. Старе су породице: Марковићи, Маринковићи, Маторчевићи и Пантелићи. Остале су породице досељене и то: Велићковићи (Ранковићи) из Куча, одакле је дошао њихов чукундеда: Лазаревићи, Мартиновићи и Недељковићи су старином из Корита; Стефановићи (Радојћићи, Глишићи, Илићи) старином су од Лесковца: Павловићи (Јеремићи) су из Куча; Пејићи (Ђурићи) су из „Ерске“ и Илићи из Босне. Село није имало цркву Служили се манастиром Раиновцем. Село Пударци имају своју школу од 1893. године. (подаци крајем 1921).[1] [2]
Демографија
уредиУ насељу Пударци живи 1117 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 413 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 14 | 20 | ||
| 75—79 | 15 | 40 | ||
| 70—74 | 42 | 42 | ||
| 65—69 | 41 | 52 | ||
| 60—64 | 23 | 30 | ||
| 55—59 | 33 | 40 | ||
| 50—54 | 63 | 53 | ||
| 45—49 | 56 | 67 | ||
| 40—44 | 44 | 46 | ||
| 35—39 | 45 | 40 | ||
| 30—34 | 45 | 44 | ||
| 25—29 | 49 | 48 | ||
| 20—24 | 47 | 41 | ||
| 15—19 | 46 | 44 | ||
| 10—14 | 51 | 41 | ||
| 5—9 | 37 | 39 | ||
| 0—4 | 40 | 30 | ||
| Просек : | 38,6 | 42,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 564 | 158 | 354 | 43 | 9 | 0 |
| Женски | 608 | 97 | 361 | 133 | 17 | 0 |
| УКУПНО | 1.172 | 255 | 715 | 176 | 26 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 356 | 168 | 0 | 0 | 70 |
| Женски | 228 | 114 | 0 | 0 | 30 |
| УКУПНО | 584 | 282 | 0 | 0 | 100 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 13 | 24 | 2 | 40 |
| Женски | 0 | 3 | 25 | 3 | 8 |
| УКУПНО | 7 | 16 | 49 | 5 | 48 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 10 | 14 | 1 | 4 |
| Женски | 2 | 1 | 2 | 9 | 29 |
| УКУПНО | 3 | 11 | 16 | 10 | 33 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 1 | 1 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 1 | 0 | 1 | |
Референце
уреди- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (Др. Б. М. Дробњаковић:Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ села Пударица, Бр.408.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
