Прчањ
Прчањ је градско насеље у општини Котор, у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1244 становника (према попису из 1991. било је 1213 становника).
Прчањ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Котор |
Становништво | |
— 2011. | 1.244 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 27′ 11″ С; 18° 44′ 55″ И / 42.45295° С; 18.748667° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 989 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 85335 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | KO |
Географија
уредиПрчањ се налази на обали Бококоторског залива, у општини Котор у Црној Гори. У документима которског архива помиње се почевши од 13. века и завичај је чувених бокешких ратника, али и вештих помораца који су још у 17. веку одржавали први поштански саобраћај између Венеције и Цариграда.
Клима
уредиЗбог повољног географског положаја Прчањ има веома пријатну климу. Због тога је још 1920. године донет званичан краљевски указ којим је Прчањ проглашен природним климатским лечилиштем.[1]
Знаменитости
уредиДанас је Прчањ туристичко место и ризница културно-историјских споменика који задивљују посетиоце. Међу њима је посебно доминантна жупна црква Рођења Блажене Дјевице Марије на падини Врмца, иначе и највећа у Боки которској. Изграђена је у периоду од 1789. до 1913. године по пројекту венецијанског архитекте Бернадина Макаруција. Уз цркву се налазе и бисте Његоша, Андрије Змајевића, Јосипа Јураја Штросмајера, Андрије Качића Миошића, Франа Учелинија, те Јоза Ђуровића капетана и вода народног препорода у Боки, као и Ива Визина, поморца који је опловио свет.
У Прчању се налази и православна црква Св. Петра Цетињског, саграђена 1976. године.
Поред цркава у Прчању се, уз саму Јадранску магистралу, налази и палата Тре сореле (итал. Tre sorelle), око које је настала и чувена легенда о три сестре које су своју љубав поклониле једном истом мушкарцу, херцегновском капетану.[2] Легенда је заштићена као нематеријално културно наслеђе Црне Горе.[3] На основу ове легенде драмски писац Стеван Копривица написао је драму „Тре сореле”[4] која се изводи на позоришним сценама у региону.[5][6]
-
Палата Тре сореле
Историја
уредиЛазар Томановић је записао да (католички) житељи овог места славе крсна имена, али и да су доста искварили језик под утицајем италијанског језика. Тако су многе речи скраћивали: ма (мајка), праљу (пријатељу), али су уводили и нове: бопо и боца (ђеде и баба)...[7]
Демографија
уредиУ Прчању[а] живи 957 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (36,1 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 4 | 3 | ||
80+ | 10 | 18 | ||
75—79 | 15 | 23 | ||
70—74 | 22 | 34 | ||
65—69 | 29 | 27 | ||
60—64 | 21 | 33 | ||
55—59 | 32 | 22 | ||
50—54 | 48 | 50 | ||
45—49 | 49 | 49 | ||
40—44 | 50 | 53 | ||
35—39 | 24 | 41 | ||
30—34 | 33 | 38 | ||
25—29 | 39 | 42 | ||
20—24 | 58 | 49 | ||
15—19 | 49 | 51 | ||
10—14 | 64 | 33 | ||
5—9 | 44 | 31 | ||
0—4 | 26 | 30 | ||
Просек : | 38 | 3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 483 | 177 | 275 | 15 | 15 | 1 |
Женски | 533 | 133 | 291 | 92 | 16 | 1 |
УКУПНО | 1.016 | 310 | 566 | 107 | 31 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 155 | 4 | 0 | 0 | 11 |
Женски | 146 | 1 | 0 | 0 | 10 |
УКУПНО | 301 | 5 | 0 | 0 | 21 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 10 | 35 | 10 | 28 |
Женски | 1 | 1 | 34 | 11 | 7 |
УКУПНО | 2 | 11 | 69 | 21 | 35 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 2 | 21 | 8 | 12 |
Женски | 3 | 3 | 12 | 15 | 44 |
УКУПНО | 3 | 5 | 33 | 23 | 56 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 10 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 12 | 0 | 0 | 5 |
Напомене
уреди- ^ Према Ивану Клајну, топоним „Прчањ” мења се по падежима „Прчању, Прчања” (а не Прчњу и др)[8]
Референце
уреди- ^ Blažević, Aleksandra (9. 8. 2021). „Legenda o 3 sestre koje su čekale istog mornara živi vekovima: Kuća u Prčnju je atrakcija za turiste”. Telegraf. Приступљено 1. 10. 2021.
- ^ Dautović, Edita. „Legenda o “Tri Sorele”: Sestre koje su svu ljubav dale istom čovjeku”. preduzetnica.me. Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 1. 10. 2021.
- ^ „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffe Montenegro. 27. 1. 2021. Приступљено 23. 9. 2021.
- ^ Копривица, Стеван. „TRE SORELLE (драма)” (PDF). Пројекат Растко. Приступљено 1. 10. 2021.
- ^ „Nove-stare Tre sorele u Zvezdara teatru”. SEECult. 4. 2. 2020. Приступљено 1. 10. 2021.
- ^ Nela (5. 8. 2021). „Tre sorelle još jednom napunile gledalište, repriza večeras od 21 sat”. Radio Tivat. Приступљено 1. 10. 2021.
- ^ Томановић 2007, стр. 62.
- ^ Klajn, Ivan. Rečnik jezičkih nedoumica (4. prerađeno i dopunjeno изд.). стр. 140.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература
уреди- Дон Нико Луковић, Прчањ. Хисторијско-естетски приказ, Котор 1937.
- Дон Нико Луковић, Богородичин храм на Прчању. Илустровани културно-историјски приказ, Котор 1965.
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.