Прчањ

Прчањ
Прчањ;
	Центар Прчања
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Котор
Становништво
— 2011.	1.244
Географске карактеристике
Координате	42° 27′ 11″ С; 18° 44′ 55″ И / 42.45295° С; 18.748667° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	989 m
	Прчањ Прчањ на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85335
Позивни број	032
Регистарска ознака	KO

Прчањ је градско насеље у општини Котор, у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1244 становника (према попису из 1991. било је 1213 становника).

Географија

Прчањ се налази на обали Бококоторског залива, у општини Котор у Црној Гори. У документима которског архива помиње се почевши од 13. века и завичај је чувених бокешких ратника, али и вештих помораца који су још у 17. веку одржавали први поштански саобраћај између Венеције и Цариграда.

Клима

Због повољног географског положаја Прчањ има веома пријатну климу. Због тога је још 1920. године донет званичан краљевски указ којим је Прчањ проглашен природним климатским лечилиштем.^[1]

Знаменитости

Данас је Прчањ туристичко место и ризница културно-историјских споменика који задивљују посетиоце. Међу њима је посебно доминантна жупна црква Рођења Блажене Дјевице Марије на падини Врмца, иначе и највећа у Боки которској. Изграђена је у периоду од 1789. до 1913. године по пројекту венецијанског архитекте Бернадина Макаруција. Уз цркву се налазе и бисте Његоша, Андрије Змајевића, Јосипа Јураја Штросмајера, Андрије Качића Миошића, Франа Учелинија, те Јоза Ђуровића капетана и вода народног препорода у Боки, као и Ива Визина, поморца који је опловио свет.

У Прчању се налази и православна црква Св. Петра Цетињског, саграђена 1976. године.

Поред цркава у Прчању се, уз саму Јадранску магистралу, налази и палата Тре сореле (итал. Tre sorelle), око које је настала и чувена легенда о три сестре које су своју љубав поклониле једном истом мушкарцу, херцегновском капетану.^[2] Легенда је заштићена као нематеријално културно наслеђе Црне Горе.^[3] На основу ове легенде драмски писац Стеван Копривица написао је драму „Тре сореле”^[4] која се изводи на позоришним сценама у региону.^[5]^[6]

Палата Тре сореле

Историја

Лазар Томановић је записао да (католички) житељи овог места славе крсна имена, али и да су доста искварили језик под утицајем италијанског језика. Тако су многе речи скраћивали: ма (мајка), праљу (пријатељу), али су уводили и нове: бопо и боца (ђеде и баба)...^[7]

Демографија

У Прчању^[а] живи 957 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (36,1 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[9]
Година	Становника




1948.	619
1953.	965
1961.	896
1971.	1.007
1981.	1.211
1991.	1.213	1.202
2003.	1.289	1.244

Етнички састав према попису из 2003.^[10]‍

Црногорци	591	47,50%
Срби	267	21,46%
Хрвати	186	14,95%
Руси	12	0,96%
Југословени	12	0,96%
Македонци	10	0,80%
Албанци	9	0,72%
Италијани	6	0,48%
Муслимани	5	0,40%
Словенци	3	0,24%
Бошњаци	3	0,24%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[11]


	м	ж
?	4	3
80+	10	18
75—79	15	23
70—74	22	34
65—69	29	27
60—64	21	33
55—59	32	22
50—54	48	50
45—49	49	49
40—44	50	53
35—39	24	41
30—34	33	38
25—29	39	42
20—24	58	49
15—19	49	51
10—14	64	33
5—9	44	31
0—4	26	30
Просек :	38	3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	188	252	271	299	361	363	418

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	415	90	87	69	97	53	15	3	0	1	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	483	177	275	15	15	1
Женски	533	133	291	92	16	1
УКУПНО	1.016	310	566	107	31	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	155	4	0	0	11
Женски	146	1	0	0	10
УКУПНО	301	5	0	0	21
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	10	35	10	28
Женски	1	1	34	11	7
УКУПНО	2	11	69	21	35
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	21	8	12
Женски	3	3	12	15	44
УКУПНО	3	5	33	23	56
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	3
Женски	2	0	0	2
УКУПНО	12	0	0	5

Напомене

^ Према Ивану Клајну, топоним „Прчањ” мења се по падежима „Прчању, Прчања” (а не Прчњу и др)^[8]

Референце

^ Blažević, Aleksandra (9. 8. 2021). „Legenda o 3 sestre koje su čekale istog mornara živi vekovima: Kuća u Prčnju je atrakcija za turiste”. Telegraf. Приступљено 1. 10. 2021.
^ Dautović, Edita. „Legenda o “Tri Sorele”: Sestre koje su svu ljubav dale istom čovjeku”. preduzetnica.me. Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 1. 10. 2021.
^ „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffe Montenegro. 27. 1. 2021. Приступљено 23. 9. 2021.
^ Копривица, Стеван. „TRE SORELLE (драма)” (PDF). Пројекат Растко. Приступљено 1. 10. 2021.
^ „Nove-stare Tre sorele u Zvezdara teatru”. SEECult. 4. 2. 2020. Приступљено 1. 10. 2021.
^ Nela (5. 8. 2021). „Tre sorelle još jednom napunile gledalište, repriza večeras od 21 sat”. Radio Tivat. Приступљено 1. 10. 2021.
^ Томановић 2007, стр. 62.
^ Klajn, Ivan. Rečnik jezičkih nedoumica (4. prerađeno i dopunjeno изд.). стр. 140.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Литература

Дон Нико Луковић, Прчањ. Хисторијско-естетски приказ, Котор 1937.
Дон Нико Луковић, Богородичин храм на Прчању. Илустровани културно-историјски приказ, Котор 1965.
Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.

Спољашње везе

[9] Према Ивану Клајну, топоним „Прчањ” мења се по падежима „Прчању, Прчања” (а не Прчњу и др)^[8]

[1] Blažević, Aleksandra (9. 8. 2021). „Legenda o 3 sestre koje su čekale istog mornara živi vekovima: Kuća u Prčnju je atrakcija za turiste”. Telegraf. Приступљено 1. 10. 2021.

[preduzetnica-2] Dautović, Edita. „Legenda o “Tri Sorele”: Sestre koje su svu ljubav dale istom čovjeku”. preduzetnica.me. Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 1. 10. 2021.

[caffemontenegro-3] „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffe Montenegro. 27. 1. 2021. Приступљено 23. 9. 2021.

[4] Копривица, Стеван. „TRE SORELLE (драма)” (PDF). Пројекат Растко. Приступљено 1. 10. 2021.

[5] „Nove-stare Tre sorele u Zvezdara teatru”. SEECult. 4. 2. 2020. Приступљено 1. 10. 2021.

[6] Nela (5. 8. 2021). „Tre sorelle još jednom napunile gledalište, repriza večeras od 21 sat”. Radio Tivat. Приступљено 1. 10. 2021.

[FOOTNOTEТомановић200762-7] Томановић 2007, стр. 62.

[8] Klajn, Ivan. Rečnik jezičkih nedoumica (4. prerađeno i dopunjeno изд.). стр. 140.

[10] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[11] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[12] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[а]

[9]

[10]

[11]

[8]