Прчањ

насеље у општини Котор у Црној Гори

Прчањ је градско насеље у општини Котор, у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1244 становника (према попису из 1991. било је 1213 становника).

Прчањ
Центар Прчања
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаКотор
Становништво
 — 2011.1.244
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 11″ С; 18° 44′ 55″ И / 42.45295° С; 18.748667° И / 42.45295; 18.748667
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина989 m
Прчањ на карти Црне Горе
Прчањ
Прчањ
Прчањ на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85335
Позивни број032
Регистарска ознакаKO

Географија

уреди

Прчањ се налази на обали Бококоторског залива, у општини Котор у Црној Гори. У документима которског архива помиње се почевши од 13. века и завичај је чувених бокешких ратника, али и вештих помораца који су још у 17. веку одржавали први поштански саобраћај између Венеције и Цариграда.

Клима

уреди

Због повољног географског положаја Прчањ има веома пријатну климу. Због тога је још 1920. године донет званичан краљевски указ којим је Прчањ проглашен природним климатским лечилиштем.[1]

Знаменитости

уреди

Данас је Прчањ туристичко место и ризница културно-историјских споменика који задивљују посетиоце. Међу њима је посебно доминантна жупна црква Рођења Блажене Дјевице Марије на падини Врмца, иначе и највећа у Боки которској. Изграђена је у периоду од 1789. до 1913. године по пројекту венецијанског архитекте Бернадина Макаруција. Уз цркву се налазе и бисте Његоша, Андрије Змајевића, Јосипа Јураја Штросмајера, Андрије Качића Миошића, Франа Учелинија, те Јоза Ђуровића капетана и вода народног препорода у Боки, као и Ива Визина, поморца који је опловио свет.

У Прчању се налази и православна црква Св. Петра Цетињског, саграђена 1976. године.

Поред цркава у Прчању се, уз саму Јадранску магистралу, налази и палата Тре сореле (итал. Tre sorelle), око које је настала и чувена легенда о три сестре које су своју љубав поклониле једном истом мушкарцу, херцегновском капетану.[2] Легенда је заштићена као нематеријално културно наслеђе Црне Горе.[3] На основу ове легенде драмски писац Стеван Копривица написао је драму „Тре сореле”[4] која се изводи на позоришним сценама у региону.[5][6]

Историја

уреди

Лазар Томановић је записао да (католички) житељи овог места славе крсна имена, али и да су доста искварили језик под утицајем италијанског језика. Тако су многе речи скраћивали: ма (мајка), праљу (пријатељу), али су уводили и нове: бопо и боца (ђеде и баба)...[7]

Демографија

уреди

У Прчању[а] живи 957 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (36,1 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 619
1953. 965
1961. 896
1971. 1.007
1981. 1.211
1991. 1.213 1.202
2003. 1.289 1.244
Етнички састав према попису из 2003.[10]
Црногорци
  
591 47,50%
Срби
  
267 21,46%
Хрвати
  
186 14,95%
Руси
  
12 0,96%
Југословени
  
12 0,96%
Македонци
  
10 0,80%
Албанци
  
9 0,72%
Италијани
  
6 0,48%
Муслимани
  
5 0,40%
Словенци
  
3 0,24%
Бошњаци
  
3 0,24%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене

уреди
  1. ^ Према Ивану Клајну, топоним „Прчањ” мења се по падежимаПрчању, Прчања” (а не Прчњу и др)[8]

Референце

уреди
  1. ^ Blažević, Aleksandra (9. 8. 2021). „Legenda o 3 sestre koje su čekale istog mornara živi vekovima: Kuća u Prčnju je atrakcija za turiste”. Telegraf. Приступљено 1. 10. 2021. 
  2. ^ Dautović, Edita. „Legenda o “Tri Sorele”: Sestre koje su svu ljubav dale istom čovjeku”. preduzetnica.me. Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 1. 10. 2021. 
  3. ^ „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffe Montenegro. 27. 1. 2021. Приступљено 23. 9. 2021. 
  4. ^ Копривица, Стеван. „TRE SORELLE (драма)” (PDF). Пројекат Растко. Приступљено 1. 10. 2021. 
  5. ^ „Nove-stare Tre sorele u Zvezdara teatru”. SEECult. 4. 2. 2020. Приступљено 1. 10. 2021. 
  6. ^ Nela (5. 8. 2021). „Tre sorelle još jednom napunile gledalište, repriza večeras od 21 sat”. Radio Tivat. Приступљено 1. 10. 2021. 
  7. ^ Томановић 2007, стр. 62.
  8. ^ Klajn, Ivan. Rečnik jezičkih nedoumica (4. prerađeno i dopunjeno изд.). стр. 140. 
  9. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  10. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  11. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература

уреди
  • Дон Нико Луковић, Прчањ. Хисторијско-естетски приказ, Котор 1937.
  • Дон Нико Луковић, Богородичин храм на Прчању. Илустровани културно-историјски приказ, Котор 1965.
  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе

уреди