Обрада текста
Процесор текста (енгл. word/document processor) је електронска направа или рачунарска софтверска апликација која, на команду корисника, врши обраду текста: слагање, уређивање, форматирање и понекад штампање било које врсте писаног материјала.[1][2] Обрада текста може такође да се односи на напредне стенографске технике, понекад коришћене у специјалном контексту, са специјално подешеном писаћом машином. Термин је скован у IBM-овој лабораторији у Беблингену, у Западној Немачкој, током 1960-их. Стандардне карактеристике текст процесора обухватају фонт апликацију, проверу правописа, проверу граматике, уграђени лексикон синонима, аутоматско исправљање текста, Веб интегрисање и извоз HTML-а, између осталог. Најједноставније речено, текст процесор је мало више од велике скупе писаће машине, а притом је исправљање грешака једноставно.[3][4]
Текст процесор се појавио као самостална машина током 1970-их и 1980-их, комбинујући уношење текста преко тастатуре и функцију штампања електричне писаће машине са компјутерским процесором намењеним за обраду текста.[5] Иако су карактеристике и дизајн варирале у зависности од произвођача и модела, и нове карактеристике су додаване услед напретка технологије, текст процесори су обично садржали једнобојан приказ и могућност да се сачувају документа на меморијску картицу или дискету. Каснији модели су представили новитете, као што су програми за проверу правописа, унапређене опције за формате и матрично штампање. Како су прилагодљиве комбинације личних рачунара и штампача постале уобичајене, и компјутерске софтверске апликације за уређивање текста постале популарне, већина компанија је престала да производи текст процесор машине. У 2009. постојале су само две компаније у САД, Classic и AlphaSmart, које су их и даље производиле.[6] Међутим, многе старије машине су и даље у употреби. Од 2009. Sentinel је понудио машину описану као „текст процесор”, али, прецизније, у питању је високоспецијализовани микрокомпјутер коришћен за рачуноводство и објављивање.[7]
Текст процесори су потомци ранијих алата за форматирање текста. Обрада текста је једна од најраније насталих апликација за лични рачунар у канцеларијске сврхе.
Иако су ранији текст процесори користили tag-засновани језик за означавање за форматирање документа, већина модерних текст процесора користи предност графичког корисничког интерфејса обезбеђујући неку форму what-you-see-is-what-you-get обраде. Већина њих су моћни системи који се састоје од једног или више програма који могу да произведу произвољну комбинацију слика, графика и текста, којима се касније рукује.
Microsoft Word је најраспрострањенији текст процесорски софтвер, по уграђеном систему за праћење корисника, који није уграђен у LibreOffice, AbiWord, KWord, и LyX. Microsoft процењује да преко 500.000.000 људи користи Microsoft Office пакет,[8] који обухвата Word. Постоје и многе друге апликације за обраду текста, укључујући WordPerfect[9][10][11] (који је доминирао тржиштем од средине 1980-их до раних 1990-их, на компјутерима са инсталираним Microsoft-овим MS-DOS оперативним системом) и апликације са отвореним кодом OpenOffice.org Writer,[12][13][14] LibreOffice Writer, AbiWord, KWord, и LyX. Web-засновани текст процесори, као што су Office Web Apps или Google Docs, представљају релативно нову категорију.
Залеђина
уредиНа самом почетку, процесори текста нису се развили из рачунарске технологије. Напротив, они су еволуирали из потреба писаца, а тек касније су се спојили са компјутерским пољем.[15] Историја обраде текста је прича о постепеној аутоматизацији физичких аспеката писања и уређивања, а затим усавршавања технологије како би била доступна корпорацијама и појединцима.
Појам обрада текста у америчким уредима почетком 1970-их био је усредоточен на идеји реорганизације дактилографа, али је значење термина убрзо проширено да обухвата аутоматско уређивање текста. У почетку, дизајнери система за обраду текста су комбиновали постојеће технологије са онима у настајању ради развоја самосталне опреме, чиме је створена нова пословна област различита од личних рачунара који су и сами били у процесу настанка. Концепт обраде текста произашао је из општије обраде података, која се од 1950-их бавила применом рачунара на пословну администрацију.[16]
Кроз историју, постојала су три типа процесора текста: механички, електронски и софтверски.
Механички процесори текста
уредиПрви уређај за обраду текста („Машина за транскрипцију слова” којa је била слична машини за куцање) патентирао је Хенри Мил за машину која је била у стању тако јасно и прецизно пише да се припремљени текст није могао разликовати од оног произведеног штампарском машином.[17]
Више од једног века касније, још један патент се појавио у име Вилијама Остина Барта за типограф. Крајем 19. века, Кристофер Латам Шолс[18] је створио прву препознатљиву писаћу машину која је, иако је била велика, описана као „књижевни клавир”.[19]
Ови механички системи не могу да „обрађују текст” изузев што мењају позицију типа, допуњују празне просторе или скокове у нове линије. Тек деценијама касније, увођењем електричних и електронских компоненти у писаће машине оне су почеле је да помаже писцу у механичком делу. Сам термин „обрада текста” је 1950. године створио Улрих Стајнхилпер, немачки извршни директор за продају ИБМ писаћих машина. Међутим, тај термин није био устаљен литератури о канцеларинском менаџменту или рачунарству током 1960-их, иако су многе идеје, производи и технологије на које ће се касније примењивати већ били добро познати. Године 1971, Њујорк Тајмс је већ сматрао овај термин устаљеним пословном изразом.[20] Обрада текста се развијала паралелно са општијом „обрадом података” или применом рачунара у области пословне администрације.
Референце
уреди- ^ Enterprise, I. D. G. (1. 1. 1981). Computerworld. IDG Enterprise. Приступљено 1. 1. 2019 — преко Google Books.
- ^ Waterhouse, Shirley A. (1. 1. 1979). Word processing fundamentals. Canfield Press. Приступљено 1. 1. 2019 — преко Google Books.
- ^ Amanda Presley (28. 1. 2010). „What Distinguishes Desktop Publishing From Word Processing?”. Brighthub.com. Приступљено 1. 1. 2019.
- ^ „How to Use Microsoft Word as a Desktop Publishing Tool”. PCWorld. 28. 5. 2012.
- ^ "TECHNOWRITERS" Popular Mechanics, June 1989, pp. 71-73.
- ^ Mark Newhall. Farm Show.
- ^ StarLux Illumination catalog
- ^ „Microsoft Office Is Right at Home”. Microsoft. 8. 1. 2009. Архивирано из оригинала 11. 3. 2010. г. Приступљено 14. 8. 2010.
- ^ „WordPerfect Office X8”. wordperfect.com. Corel Corporation. Приступљено 10. 6. 2016.
- ^ Brand, Stewart (1989). Whole Earth Software Catalog. ISBN 9780385233019. „With all that it's capable of, I'm impressed by WORDPERFECT'S look of spareness. Sometimes it feels crippled to me, but crippled smart.”
- ^ „Almost Perfect by W. E. Pete Peterson”.
- ^ Byfield, Bruce (25. 10. 2014). „LibreOffice and OpenOffice: comparing the community health”. Linux Magazine. Архивирано из оригинала 19. 11. 2017. г. Приступљено 2016-08-05.
- ^ Newman, Jared (23. 4. 2015). „OpenOffice development is looking grim as developers flock to LibreOffice”. PC World. Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 2016-08-05.
- ^ Byfield, Bruce (27. 10. 2014). „LibreOffice vs. OpenOffice: Why LibreOffice Wins - Datamation”. Datamation. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено 2016-08-05.
- ^ Price, Jonathan, and Urban, Linda Pinneau. The Definitive Word-Processing Book. New York: Viking Penguin Inc., 1984, page xxiii.
- ^ W.A. Kleinschrod (1971). „The 'Gal Friday' is a Typing Specialist Now,”. Administrative Management. 32 (6): 20—27.
- ^ Hinojosa, Santiago. „The History of Word Processors”. The Tech Ninja's Dojo. The Tech Ninja. Приступљено 6. 5. 2018.
- ^ See also Samuel W. Soule and Carlos Glidden.
- ^ The Scientific American, The Type Writer, New York (August 10, 1872)
- ^ W.D. Smith, “Lag Persists for Business Equipment,” New York Times, 26 Oct. 1971, pp. 59-60.
Литература
уреди- Bergin, Thomas J. (октобар 2006). „The Origins of Word Processing Software for Personal Computers: 1976-1985”. IEEE Annals of the History of Computing. 28 (4): 32—47. ISSN 1934-1547. S2CID 18895790. doi:10.1109/MAHC.2006.76. Приступљено 29. 6. 2022.
- Bergin, Thomas J. (октобар 2006). „The Proliferation and Consolidation of Word Processing Software: 1985-1995”. IEEE Annals of the History of Computing. 28 (4): 48—63. ISSN 1934-1547. S2CID 20785663. doi:10.1109/MAHC.2006.77. Приступљено 29. 6. 2022.
- Mackenzie, Charles E. (1980). Coded Character Sets, History and Development. The Systems Programming Series (1 изд.). Addison-Wesley Publishing Company, Inc. ISBN 978-0-201-14460-4. LCCN 77-90165.
- Christine Simons (1990). Easily into WORDSTAR 2000 Release 3. стр. 9. ISBN 1349109886.
- „Software Spotlight: WordStar”. WinWorld. 18. 6. 2018.
- Pearlman, Gregg (мај 1988). „WordPerfect ST / Proving why it's the IBM PC best seller”. Antic. св. 7 бр. 1.
- „Mail Merge”. iSchool.uTexas.edu (Tutorials). Архивирано из оригинала 2013-01-27. г. Приступљено 2019-07-15.
- „Wordstar "keytop" stickers”. „in case we weren't quite sagacious enough to memorize all of WordStar's one-key Ctrl command”
- „WordPerfect 5.1”. „WordPerfect 5.1 gives you help when you press F3”
- „Reviews WordPerfect 4.1”. Atari Magazine. „type-through .. allows you to print what you type”
- „Productivity enveloping: WordPerfect”. PC Magazine. август 1986. стр. 395. „providing a type-through (typewriter emulation) mode”
- Joanna Gosling (1989). Easily into WordPerfect 5. стр. 29. ISBN 1349110175. „USING TYPE THROUGH FOR ADDRESS LABELS”
- Foster, Ed (28. 12. 2007). „How Did WordPerfect Go Wrong?”. Infoworld.
- Karsmakers, Richard (16. 2. 1988). „Word Perfect. Word Perfect?”. st-news.com.
- Peterson, W. E. "Pete" (2012). Almost perfect : how a bunch of regular guys built WordPerfect Corporation. Must Read Summaries. ISBN 9782806235107.
- Lettice, John (1. 5. 2002). „OpenOffice suite goes 1.0”. The Register. Situation Publishing. Архивирано из оригинала 9. 4. 2004. г. Приступљено 16. 10. 2013.
- „Hacking”. OpenOffice.org Wiki. Oracle Corporation. 27. 1. 2011. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2013.
- „3.4 Beta - Developer Snapshot - Release Notes”. Oracle Corporation. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 22. 9. 2013.
- „Language localization status”. OpenOffice Language Localization Project. Oracle Corporation. 12. 4. 2011. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 20. 6. 2013.
- „Home / stable / 3.3.0”. Apache OpenOffice. SourceForge.net. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 21. 9. 2013.
- „License Simplification FAQ”. Sun Microsystems. Архивирано из оригинала 29. 9. 2018. г. Приступљено 27. 2. 2010.
- „Licenses”. Apache Software Foundation. Архивирано из оригинала 25. 2. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2012.
