Процена ризика
Процена ризика је одређивање квантитативних и квалитативних вредности ризика који се односе на конкретну ситуацију и признато претње (назива опасност)[1]. Квантитативна процена ризика захтева прорачуне две компоненте ризика (Р):, величина потенцијалног губитка (Л), а вероватноћа (п) да ће доћи до губитка.
Објашњење
уредиПроцена ризика се састоји од објективне процене ризика у којима су претпоставке и неизвесности јасно представљене и разматране. Део тешкоћа у управљању ризиком је да је мерење и од количине у којима процена ризика у питању - потенцијални губитак и вероватноћа појаве - може бити веома тешко мерити. Могуће грешке у мерењу ова два концепта је велика. Ризик са великим потенцијалним губитком и веома малу вероватноћу дешавају се често третира другачије од оног са ниским потенцијалне губитке и са већом вероватноћом од дешавају. У теорији, обе су од скоро исти приоритет, али у пракси то може бити веома тешко управљати када се суоче са недостатком ресурса, посебно време, у коме се спроведе процес управљања ризицима. Изражено математички,
Процена ризика у смеру управљања пројеката
уредиУ смеру управљања пројектима, процена ризика је саставни део плана управљања ризика, проучавајући вероватноће и утицаје, као и ефекат сваког познатог ризика на пројекту, као и корективне мере које треба предузети да би требало да има ризик.
Процена ризика за велике пројекте
уредиВелике пројекте (понекад се назива „главни програми“) су изузетно велики инвестициони пројекти, обично коштају више од 86 милијарде динара по пројекту. Велики пројекти укључују мостове, тунеле, аутопутеве, пруге, аеродроме, луке, електране, бране, отпадне воде, приобалну одбрану од поплава, нафте и природног гаса, вађење пројекте јавних објеката, система информационих технологија, авио пројекте, и одбране. Велики пројекти су се показали као посебно ризични у смислу финансија, безбедности и утицаја на друштво и животну средину.
Процена ризика у управљању пројеката
уредиПроцена ризика је саставни део плана управљања ризика, проучавајући вероватноће и утицаје, као и ефекат сваког познатог ризика на пројекту, као и корективне мере које треба предузети да би требало да има ризик.[2].
Референце
уреди- ^ Risk Assessment Portal
- ^ „5 steps to Risk Management”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2013. г. Приступљено 03. 06. 2013.
Литература
уреди- Jean-Lou, C. M.; Dorne, George; Kass, E. N.; Bordajandi, Luisa R.; Amzal, Billy; Bertelsen, Ulla; Castoldi, Anna F.; Heppner, Claudia; Eskola, Mari; Fabiansson, Stefan; Ferrari, Pietro; Scaravelli, Elena; Dogliotti, Eugenia; Fuerst, Peter; Boobis, Alan R.; Verger, Philippe (2011). „Chapter 2. Human Risk Assessment of Heavy Metals: Principles and Applications”. Ур.: Sigel, Astrid; Sigel, Helmut; Roland K O Sigel. Metal Ions in Toxicology. RSC Publishing. стр. 27—60. doi:10.1039/9781849732116-00027.
- Mumtaz, Moiz M.; Hansen, Hugh; Pohl, Hana R. (2011). „Chapter 3. Mixtures and Their Risk Assessment in Toxicology”. Ур.: Sigel, Astrid; Sigel, Helmut; Roland K O Sigel. Metal Ions in Toxicology. RSC Publishing. стр. 61—80. doi:10.1039/9781849732116-00061.
- Committee on Risk Assessment of Hazardous Air Pollutants (1994), Science and judgment in risk assessment, Board on Environmental Studies and Toxicology, Commission on Life Sciences, National Research Council, Washington, D.C: National Academy Press, ISBN 978-0-309-04894-1, Приступљено 27. 9. 2010
- Barry Commoner. “Comparing apples to oranges: Risk of cost/benefit analysis” from Contemporary moral controversies in technology, A. P. Iannone, ed., p. 64–65.
- Hallenbeck, William H. Quantitative risk assessment for environmental and occupational health. Chelsea, Mich.: Lewis Publishers, 1986
- Harremoës, Poul, ed. Late lessons from early warnings: the precautionary principle 1896–2000.
- John M. Lachin. Biostatistical methods: the assessment of relative risks.
- Lerche, Ian; Glaesser, Walter (2006), Environmental risk assessment : quantitative measures, anthropogenic influences, human impact., Berlin: Springer, ISBN 978-3-540-26249-7, Приступљено 27. 9. 2010
- Kluger, Jeffrey (26. 11. 2006), „How Americans Are Living Dangerously”, Time, Архивирано из оригинала 3. 9. 2010. г., Приступљено 27. 9. 2010 Also published as December 4 cover title: "Why We Worry About the Wrong Things: The Psychology of Risk"
- Library of Congress (1983), A Review of risk assessment methodologies, Congressional Research Service. & United States. Congress. House. Committee on Science and Technology. Subcommittee on Science, Research, and Technology, Washington: U.S: report / prepared by the Congressional Research Service, Library of Congress for the Subcommittee on Science, Research, and Technology; transmitted to the Committee on Science and Technology, U.S. House of Representatives, Ninety-eighth Congress, first session
- Deborah G. Mayo. “Sociological versus metascientific views of technological risk assessment” in Shrader-Frechette and Westra.
- Nyholm, J, 2009 "Persistency, bioaccumulation and toxicity assessment of selected brominated flame retardants"
- O’Brien, Mary (2002), Making better environmental decisions: an alternative to risk assessment, Cambridge, Massachusetts: MIT Press, ISBN 978-0-262-65053-3, Приступљено 27. 9. 2010 Paperback.
- Shrader-Frechette, Kristin; Westra, Laura, ур. (1997), Technology and values, Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield, ISBN 978-0-8476-8631-5, Приступљено 27. 9. 2010
Спољашње везе
уреди- Risk Assessment Worksheet and Management Plan A comprehensive guide to risk assessment in project management, includes template - By John Filicetti