Прогон од Кроје

Прогон је био господар Kроје и утемељитељ породице Прогони, у грчким изворима „архонт” (првак, владар), који је искористио слабљење централне власти у Цариграду и основао Kнежевину Арбанон, која се налазила у оквиру Византијског царства, али с аутономијом значајног обима. Владао је између 1190. и 1198. Прогона су наследила његова два сина, Ђин и Димитрије ^[1].

Живот

Мало се зна о његовом животу, осим да је био први владар Крује и околине, између 1190. и 1198. године ^[2]. Тврђава Круја је остала у поседу породице Прогони, а Прогона су наследили његови синови Ђин, а касније Димитрије ^[3]. Пре 1204. године Арбанон је био аутономна кнежевина Византијског царства ^[4]. Са своја два сина помиње се у натпису из манастира Свете Марије у Трифандини, Гезик, северна Албанија ^[5]. Титуле архонт и панхиперсевастос (користио и син Димитрије) су знак византијске зависности ^[6].

Током његове владавине, 1204. године се одиграва пад Цариграда, једна од највећих трагедина у културној историји света, који он, разумљиво, користи да би успоставио дефакто независни и самостални Арбанон^[7].

Извори

^ Mokyr, Joel (1992-06-25), The Middle Ages, Oxford University Press, стр. 31—56, Приступљено 2022-07-13
^ Cole, Rebel A. (2013-04-08). „What Do We Know about the Capital Structure of Privately Held US Firms? Evidence from the Surveys of Small Business Finance”. Financial Management. 42 (4): 777—813. ISSN 0046-3892. doi:10.1111/fima.12015.
^ Anamali, Skënder (1972). „Amantia”. Iliria. 2 (1): 61—133. ISSN 1727-2548. doi:10.3406/iliri.1972.1142.
^ ELLIS, J (2006), Neurolytic Blocks, Elsevier, стр. 132—134, Приступљено 2022-07-13
^ Curta, Florin; Curta, Professor of Medieval History Florin; Stephenson, Paul (2006-08-31). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250 (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.
^ Abulafia, Dr Anna Brechta Sapir; Abulafia, Anna (2013-01-11). Christians and Jews in the Twelfth-Century Renaissance. Routledge. ISBN 978-1-134-99026-9.
^ Kovačević, Antonije (2021-07-20). „KAKO SU SE VOLELI SRBI I ALBANCI: Priča o Komnini Nemanjić, snahi prvog i ženi poslednjeg kneza Arbanasa | Serbiantimes.info” (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-13.

[1] Mokyr, Joel (1992-06-25), The Middle Ages, Oxford University Press, стр. 31—56, Приступљено 2022-07-13

[2] Cole, Rebel A. (2013-04-08). „What Do We Know about the Capital Structure of Privately Held US Firms? Evidence from the Surveys of Small Business Finance”. Financial Management. 42 (4): 777—813. ISSN 0046-3892. doi:10.1111/fima.12015.

[3] Anamali, Skënder (1972). „Amantia”. Iliria. 2 (1): 61—133. ISSN 1727-2548. doi:10.3406/iliri.1972.1142.

[4] ELLIS, J (2006), Neurolytic Blocks, Elsevier, стр. 132—134, Приступљено 2022-07-13

[5] Curta, Florin; Curta, Professor of Medieval History Florin; Stephenson, Paul (2006-08-31). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250 (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.

[6] Abulafia, Dr Anna Brechta Sapir; Abulafia, Anna (2013-01-11). Christians and Jews in the Twelfth-Century Renaissance. Routledge. ISBN 978-1-134-99026-9.

[7] Kovačević, Antonije (2021-07-20). „KAKO SU SE VOLELI SRBI I ALBANCI: Priča o Komnini Nemanjić, snahi prvog i ženi poslednjeg kneza Arbanasa | Serbiantimes.info” (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-13.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]