Приморскоахтарски рејон
Приморскоахтарски рејон (рус. Приморско-Ахтарский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
Приморскоахтарски рејон Приморско-Ахтарский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Административни субјект | Краснодарски крај |
Админ. центар | град Приморско-Ахтарск |
Координате | 46° 02′ 49″ N 38° 10′ 31″ E / 46.04694° С; 38.17528° И |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 2. јун 1924. |
Површина | 2.503,6 km2 |
Становништво | 2017. |
— број ст. | 59.425 |
— густина ст. | 23,74 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
Позивни број | +7 86143 |
ОКАТО код | 03 241 000 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је град Приморско-Ахтарск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 59.425 становника или у просеку око 23,7 ст/км². По броју становника налази се на 29. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 2.504 км².
Географија
уредиПриморскоахтарски рејон се налази у западном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 2.503,6 км² и по том параметру други је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Славјанским и Калињинским рејоном на југу, на југоистоку је Тимашјовски, а на истоку Брјуховечки и Каневски рејон. На северу излази на обале Бејсушког лимана чија акваторија га раздваја од Јејског рејона на северу. На западу излази на обале Азовског мора.
Територија Приморско-ахтарског рејона обухвата најзападнији, а уједно и најнижи део Кубањско-приазовске степе и то је подручје уз обалу Азовског мора са бројним лиманским језерима (део пространије ујезерене зоне познате као Кубањски лимани). Највећи лимани су Ахтарски и Кирпиљски. Најважнији водотоци на овом подручју су река Кирпили која свој ток завршава у Кирпиљском лиману у централном делу рејона, те Протока, највећи рукавац реке Кубањ у њеној истоименој делти на југу рејона. У северном делу у Бејсушки лиман се улива река Бејсуг.
Историја
уредиПриморскоахтарски рејон је успостављен 2. јуна 1924. као административна јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно се састојао од 6 сеоских општина. Пре него што је 1937. ушао у састав данашње Краснодарске покрајине, налазио се у границама, прво Севернокавкаске, а потом Азовско-Црноморске покрајине. Краткотрајно је био расформиран у периоду 1963−1965. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 60.327 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 59.425 становника, или у просеку око 23,7 ст/км² (најређе насељен рејон у Покрајини).[2] По броју становника налази се тек на 29. месту у Покрајини.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|
47.918 | 56.234 | 55.335 | 54.795[3] | 60.913[4] | 60.327[1] | 59.425* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налази се укупно 34 насељена места административно подељена на 9 другостепених општина (једну урбану и 8 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Приморско Ахтарск са око 32.000 становника. Једино насеље са више од 5.000 становника је још и станица Брињковскаја са око 5,1 хиљада житеља.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.