Бања (Прибој)
Бања је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 3013 становника.
Бања | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Прибој |
Становништво | |
— 2011. | 3013 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 33′ 22″ С; 19° 33′ 46″ И / 43.5561° С; 19.5628° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 717 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 31337 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | PB |
Географија
уредиБања је место извора термоминералне воде, температуре 38 °C (степени Целзијуса). У Бањи још постоје стационар са великим и три мала базена, приватни велики базен, на месту незавршеног хотела и Манастир Бања, посвећен Светом Николи. Манастир је грађен за време Немањића, отприлике кад и Манастир Милешева.
Један део бање враћен је у фебруару 2013. Српској православној цркви, епархији милешевској.[1]
Историја
уредиГодине 1154. путописац Идризи означио је на својој карти свијета мали град Бању на ријеци Лим.[2] Свети Сава је 1219. године прогласио манастир Бању за једно од првих осам епископских сједишта Српске православне цркве, установивши на подручју жупе Дабар нову Дабарску епархију.[2] Археолози Завода за заштиту споменика културе су 2012. поред манастира Бања открили остатке средњовјековног града и остатке првобитног манастира Светог Николе Дабарског.[2]
Манастир са православном црквом посвећеној Св. Николи, је задужбина српског владара Стефана Уроша III "Храпавог". Урош се опоравио ту пијући воду са лековитог топлог извора. Првобитни манастир је страдао у пожару, а обновљен је у трећој деценији 14. вијека, у доба краља Стефана Дечанског.[2] Манастир је више пута страдао и био обновљен. Последњи пут га је обновио Дионисије Вранешевић са народом. После тога 1875. године Турци су га порушили, а у спаљеној цркви без крова уселила се турска војна посада. Поред цркве је и даље лековита топла вода, на чијем току се у другој половини 19. века окретао воденички точак.[3]
Образовање
уредиОсновна школа Никола Тесла је једина школа на Бањи. Она потиче још из 1853. године.
Демографија
уредиУ насељу Бања живи 1676 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 707 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
м | ж |
|||
? | 21 | 14 | ||
80+ | 8 | 22 | ||
75—79 | 16 | 30 | ||
70—74 | 41 | 60 | ||
65—69 | 50 | 66 | ||
60—64 | 44 | 59 | ||
55—59 | 54 | 59 | ||
50—54 | 71 | 74 | ||
45—49 | 95 | 92 | ||
40—44 | 97 | 76 | ||
35—39 | 91 | 87 | ||
30—34 | 54 | 55 | ||
25—29 | 63 | 59 | ||
20—24 | 76 | 75 | ||
15—19 | 97 | 81 | ||
10—14 | 92 | 74 | ||
5—9 | 60 | 45 | ||
0—4 | 53 | 52 | ||
Просек : | 36,2 | 40,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 878 | 273 | 556 | 31 | 9 | 9 |
Женски | 909 | 190 | 563 | 144 | 8 | 4 |
УКУПНО | 1.787 | 463 | 1.119 | 175 | 17 | 13 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 392 | 37 | 0 | 0 | 120 |
Женски | 196 | 40 | 0 | 0 | 31 |
УКУПНО | 588 | 77 | 0 | 0 | 151 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 11 | 85 | 24 | 14 | 33 |
Женски | 4 | 2 | 18 | 12 | 4 |
УКУПНО | 15 | 87 | 42 | 26 | 37 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 4 | 18 | 11 | 18 |
Женски | 2 | 2 | 5 | 22 | 51 |
УКУПНО | 4 | 6 | 23 | 33 | 69 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 7 | 0 | 0 | 8 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | |
УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 11 |
Референце
уреди- ^ Црква обнавља Прибојску бању („Вечерње новости“, 2. септембар 2013)
- ^ а б в г „Прибој: Откривени остаци града из XII вијека”. Радио-телевизија Републике Српске. 02. 07. 2012. Приступљено 03. 07. 2012.
- ^ "Застава", Нови Сад 1883. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.