Преслап
Преслап је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. био је 91 становник.
Преслап | |
|---|---|
 Преслап | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| — 2022. |  91 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 49′ 13″ С; 22° 24′ 17″ И / 42.820166° С; 22.404833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1270 m |
.svg)  Преслап Преслап на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Положај и уређеност
уредиУ загрљају брегова планине Плане, с обе стране као кристал бистре Преспланске реке, налази се село Преслап. То је једино село ушореног типа на подручју црнотравске општине. Цело је на еруптивној стени у једној дубодолини благог нагиба. Иако лежи на самој бугарско-српској граници, и било под дуго под бугарском окупацијом, становништво је очувало етничке одлике Срба. Задржало је српску славу, а свадбени и други кућевни обичаји су као у свим другим српским крајевима. Економски, саобраћајно па и културно одвајкада су били окренути били Србији. Ово село је 1964. године имало 119 домаћинства и 132 становника, а добило је име према рељефу земљишта. Поређења ради, у месту "Преслопу" је 1879. године било 49 кућа са 296 душа.[1] Преслап је удубљење (седло) удаљено око 1,5 километара од центра села. Иако само место није економски развијено, преслапска домаћинства су била и остала веома напредна. Преслапчани су некада били чувени сточари. Многи су и „иљадили“ (по хиљаду оваца чували у једно домаћинство).
Преслап је насеље збијеног типа, оно је ипак подељено у махале:
- Махала Млађинсци (6к),
- Махала Бојишини (4к),
- Махала Цвејинска (8к),
- Махала Јешкова (9к),
- Махала Рид (16к),
- Махала Антиска (10к),
- Махала Рајина (13к),
- Махала Криви дел (16к),
- Махала Центар (6к),
- Махала Чука (7к).
И са примитивном обрадом земље у прошлости, Преслапчани су имали прву реч у планинској прозводњи кромпира и житарица. Брашно се у Преслапу ретко увози.
Историја
уредиУ Првом и Другом светском рату село је пустошила бугарска војска. У току овог рата оно је у више махова паљено, а становништво интернирано у Бугарску, злостављано и убијано, 25. октобра 1943. године, дим је као густа магла обавијао Преслап. Заменик министра Народне одбране Бугарске Славчо Трнски овако описује тај догађај:
Тога дана људи, деца, жене, готово цело становништво, плачући бежали су само да спасу своје животе. Стока у шталама је беспомоћно дречала и горела. Од овог страха и ужаса много сељака је полудело, а други су пре времена остарели…
У крвавој мартовској офанзиви Преслап је био претворен у згариште, 74 интернирца у Бугарску, злостављана су и принудно спроведена на радилишта у унутрашњости Бугарске. Шесторица из овог села су храбро положили своје животе, а становништво је узимало активно учешће у НОР.
Демографија
уредиУ насељу Преслап живи 238 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,5 година (52,9 код мушкараца и 57,8 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 7 | 8 | ||
| 75—79 | 6 | 13 | ||
| 70—74 | 9 | 10 | ||
| 65—69 | 21 | 29 | ||
| 60—64 | 14 | 15 | ||
| 55—59 | 10 | 10 | ||
| 50—54 | 3 | 7 | ||
| 45—49 | 9 | 6 | ||
| 40—44 | 7 | 10 | ||
| 35—39 | 6 | 5 | ||
| 30—34 | 6 | 5 | ||
| 25—29 | 5 | 3 | ||
| 20—24 | 8 | 3 | ||
| 15—19 | 5 | 3 | ||
| 10—14 | 4 | 2 | ||
| 5—9 | 0 | 1 | ||
| 0—4 | 0 | 1 | ||
| Просек : | 52,9 | 57,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 116 | 30 | 74 | 10 | 2 | 0 |
| Женски | 127 | 17 | 77 | 25 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 243 | 47 | 151 | 35 | 10 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 22 | 6 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 27 | 3 | 0 | 0 | 18 |
| УКУПНО | 49 | 9 | 0 | 0 | 26 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 4 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 4 | 5 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
уреди- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
