Википедија

Предраг Старчевић

Предраг Старчевић је учитељ Основне школе „Јован Јовановић Змај” Панчево,[1] аутор и писац Буквара за први разред основне школе[2] и књиге „Мостови пријатељства”,[3] истраживач, психотерапеут[4][5] и хуманитарац.

Предраг Старчевић
Предраг Старчевић
Место рођењаУжице, СФР Југославија
ЗанимањеУчитељ • Писац
Активни период1987—данас
Значајни радовиБуквар за први разред основне школе • Књига „Мостови пријатељства” • Акција „Учитељи у болнице”
НаградеПовеља „Про Футуро” • „Најбољи едукатор Србије 2020.”

Добитник је бројних признања, међу којима су повеља „Про Футуро”[6] и „Најбољи едукатор Србије 2020”.[7]

Биографија

уреди

Рођен је у радничкој породици у Ужицу.[8] Дипломирао је на Учитељском факултету Универзитета у Београду. Завршио је разне обуке међу којима су „Језик саосећања”,[8] „Challenge of intimacy”, „Чувари осмеха”, „Речи су прозори или зидови” и „Играти, певати, стварати плесом” и предавање „Студије о холокаусту” 2014. чиме је постао међународни тренер за холокауст. Од 1987. године ради са децом, првобитно у Панчеву, а затим и у Грчкој где је основао допунске школе у Солуну, Катеринију и Лептокарији.[7][9] У Неа Аполонији је седам месеци предавао и старао се о деци која су избегла са ратних подручја из Босне и Херцеговине и Хрватске и био је део тима психолога и психијатара Грчке у истраживању „Измењена психологија детета у рату”.[7][9][10] Предавао је српски језик у Центру за демократију и помирење земаља Југоисточне Европе у Солуну 2003—2004. Радио је у Комисији за одобравање програма за семинаре за стручно усавршавање наставника, васпитача, стручних сарадника и директора у Заводу за унапређење образовања и васпитања Београд 2014. Данас ради у Основној школи „Јован Јовановић Змај” Панчево као учитељ.[1] Одржао је на стотине часова психолошких радионица деци од предшколског до факултетског узраста, а родитељима својих ученика више од двадесет година повремено држи „Школу родитељства”.[10]

Учешћа и иницијативе

уреди
 
Предраг Старчевић

Учествовао је у „округлом столу” са професорима психологије београдског и америчког универзитета са темом „Језик саосећања” у организацији Фестивала интернационалног студентског театра Факултета драмских уметности у Београду 2018, у пројектима „Пипи Дуга Чарапа и њен осмодеценијски утицај на децу и многе генерације” под покровитељством Амбасаде Краљевине Шведске и „Очување имена и дела Бранка Ћопића” у организацији Мировног покрета „Јелена Шантић” 2021, у научно–истраживачким пројектима „Бајка у земљи медија”, „Дете са три листа: Породица, школа, медији” и „Кобојаги медијски кувар” са проф. др Светланом Безданов Гостимир и у панел дискусији „Шта је добро образовање у Србији?” које је организовала Лабораторија образовних стратегија ИФДТ и Удружење „Живојин Мишић”.[11] Спровео је разна истраживања из области психологије („Психолошки проблеми деце из ратних подручја”, „Ликовни рад као израз емоција ученика”),[4][5] педагогије („Часови српског језика у природи, као савремени извори знања”), естетике („Оплемењавање учионичког простора”), мас–медија („Савремена бајка у мас–медијима”, „ТВ звезде су непобедиве”) и методике („Методички приступ у реализацији задатака у избору садржаја наставе ликовне културе”, „Методички приступ у настави природе и друштва”).[7]

Аутор је каталога и отварач изложбе Иконописачке школе „Свети Лука”, која је радила при Успенској цркви у Панчеву, и самосталних изложби Николе Комосара и Бојана Савића. Одржао је радионицу „Волим све народе овог света” 2017.[6] и угледне часове „Развијамо српско–холандско пријатељство” 2017. на којем је присуствовала представница Краљевине Холандије,[12] „Данска” 2017. уз присуство амбасадора Краљевине Данске Андерс Кристијан Хаугорд, „Израел – модерна држава и уметност холокауста” 2019. уз присуство амбасадорке Израела Алона Фишер-Кам и представника Јеврејске општине Панчево и „Немачка” 2023. уз присуство амбасадорке Савезне Републике Немачке Анка Конрад, аташеа за културу и представника Гете института.[13] У децембру 2020. и јануару 2021. је реализовао образовни и васпитни пројекат „Мој слатки едукативни распуст”.[14] У августу 2021. је реализовао финансијски део пројекта под геслом „Пружимо руку саосећања пријатељства и љубави деци Етиопије”, а 2022. је са децом, родитељима и пријатељима из Србије, Словеније и Хрватске реализовао помоћ у храни деци избеглој из рата у Етиопију и деци избеглој из рата из других земаља која су избегла у Етиопију.[14] Организовао је и две врсте посебних часова за своје ученике: „Уметношћу, науком, спортом и хуманошћу против короне” на које је позвао преко четрдесет јавних личности међу којима су Јасминка Петровић, Софија Јуричан, Бојан Савић и Душан Борковић[8] и „Љубављу против короне – школе преко граница” на којима је држао заједничке часове са децом и наставницима из Грчке, Италије, Словеније, Хрватске,[7] Швајцарске и Напуља.[8] Године 2023. је осмислио групне радионице за стицање функционалних знања бонтона у разним животним ситуацијама које се реализују у простору „La festa” у Панчеву.

„Мостови пријатељства”

уреди
 
Предраг Старчевић са књигом „Мостови пријатељства”.

Део новчане награде „Најбољи едукатор Србије 2020.” који добија школа је уложио у пројекат „Мостови пријатељства” у коме је учествовало 500 ученика и 34 наставника из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније.[7] У оквиру пројекта, који је подржао Раде Шербеџија, је настала истоимена књига[3][7] коју је Маја Марковић превела на енглески језик и објављена је у Prodigy Published у Сједињеним Америчким Државама.[15] Представљена је 28. маја 2021. на Бијеналу уметничког дечјег израза,[16][17][18] чији је иначе члан стручног жирија за доделу награда,[19] и 8. јула 2022. у оквиру манифестације „Нови Сад – европска престоница културе”, у мировном блоку манифестације „Тврђава мира”.[20] Његове рецензије се налазе у двадесет и пет књига и уџбеника из различитих наставних области.[7] Аутор је бројних стручних радова и Буквара за први разред основне школе[2][10] и покретач акције „Учитељи у болнице” у оквиру које је држао психолошке радионице са болесном децом на Дечијем одељењу болнице у Панчеву и том приликом је као донацију Дечјем одељењу поклонио целокупни приход од Буквара.[4][7][5] Његов рад „Мултикултуралност или асимилација деце избеглица и миграната?” је објављен у Интернационалној академији за етику, чији је почасни члан од 18. маја 2023.[21] Члан је и Удружења оболелих од мултиплог мијелома Србије, од априла 2023. године држи радионице психолошке подршке за оболеле и чланове њихових породица.[22] Дводеценијски је волонтер Црвеног крста Србије.[7]

Награде и признања

уреди
 
Предраг Старчевић

Добитник је књижевне награде „Лазар Копривица” Удружења психолога и педагога Панчева и захвалнице Црвеног крста Панчева за изузетну сарадњу 1995, плакете удружења грчких родитеља општине Неа Аполонија за „развијање љубави између два народа и за огромну љубав према деци Србије и Грчке” и награде „Најбољи учитељ општине Панчево” Скупштине општине 1996, плакете и захвалнице „за оснивање допунске школе на српском језику у Катеринију и љубав према ученицима” од родитеља школе 2003, захвалнице Генералног конзулата СЦГ у Солуну за „изузетно залагање и неизмеран допринос у раду са децом” за три године постојања школе 2005, захвалнице родитеља Српске допунске школе у Солуну и Катеринију за „доказану љубав према школи и Српству” 2006, захвалнице „Цепте” за „изузетан допринос организовању изложбе „Буквар и букварска настава у Срба” под покровитељством Педагошког музеја Србије” 2011, захвалнице Народног музеја Панчево за „дугогодишњу и изузетну сарадњу остварену током дружења кроз креативни рад у музејским радионицама” и повеље Града Панчева „за изузетне успехе у области образовања” 2014, захвалнице Црвеног крста Панчева 2015, 2016. и 2023. за „учешће и постигнуте резултате на конкурсима”, повеље „Про Футуро” Центра In media res за „доприносе из области унапређења интеркултуралног дијалога и очувања грађанских вредности” 2017,[4][6][23] захвалнице Фестивала интернационалног студентског театра Факултета драмских уметности у Београду за „допринос и учешће у FIST–u XIII” 2018, захвалнице Културног центра Панчева и Бијенала уметничког дечијег израза за „дугогодишње учешће у организацији, жирију и учешће у програму ове међународне манифестације” 2019, признања „Најбољи едукатор Србије 2020.” Удружења за развој предузетништва „Живојин Мишић” 2020,[7] захвалнице за „донирање целокупне новчане награде „Најбољи едукатор Србије 2020.” деци која се лече од рака” 2021.[7] и дипломе за „изградњу чудесних Мостова пријатељства и за мрежу подршке малим суперхеројима” 2022. Националног удружења родитеља деце оболеле од рака, захвалнице за пројекат „Пружимо руку пријатељства, саосећања и љубави деци избеглој из рата у Етиопији и деци из рата из других земаља који живе у Етиопији и за двогодишњу помоћ у храни и одећи овој деци” Ethiopian Centre for Development (ECD) 2022, златне плакета за „богату делатност, ангажовање и сарадњу на културном пољу и уметничком деловању” и сертификата за почасног члана Интернационалног удружења, песника писаца и уметника Малме и захвалнице „за иницијативу у акцији добровољног давања крви” Удружења оболелих од Мултиплог мијелома Србије 2023. године.

Референце

уреди
  1. ^ а б „Učitelj Predrag Starčević: Jako je važno da sa decom razgovaramo o njihovim osećanjima”. www.tanjug.rs. 
  2. ^ а б Starčević, Predrag (2007). Bukvar: za prvi razred osnovne škole (на језику: енглески). Draganić. ISBN 978-86-441-0772-9. 
  3. ^ а б Klinko, Boris. „МОСТОВИ ПРИЈАТЕЉСТВА :: ДОМ КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ ГРАД””. МОСТОВИ ПРИЈАТЕЉСТВА :: ДОМ КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ ГРАД” (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  4. ^ а б в г Pančevo.MOJKraj.rs/V.M. „Izabrani dobitnici Povelje „Pro futuro“ za 2017. godinu”. pancevo.mojkraj.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  5. ^ а б в Redakcija (2017-05-08). „Dobitnici povelje „Pro Futuro” za 2017. godinu”. Pančevo.city (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  6. ^ а б в Vamoš, Adrijana (2017-10-06). „Radionica u čast srpsko-holandskog prijateljstva”. Pančevo.city (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Predrag Starčević, učitelj na čije časove deca dolaze nasmejana, a posle njih kući odlaze srećna”. 24sedam.rs. Приступљено 2023-06-20. 
  8. ^ а б в г bifadmin (2021-10-29). „Predrag Starčević, učitelj i jedan od najboljih edukatora u Srbiji 2020.: Deca su najplemenitiji ljudi - Biznis i Finansije” (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  9. ^ а б Vamoš, Adrijana (2019-09-26). „Gradimo mostove među decom jer je to budućnost sveta”. Pančevo.city (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  10. ^ а б в Cvjetić, Aleksandra (2021-03-02). „Učitelj Predrag Starčević: Naredba budi u detetu pokornika ili buntovnika”. Zelena učionica (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  11. ^ „Panel diskusija: Šta je dobro obrazovanje u Srbiji?”. INSTITUT ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU (на језику: српски). 2023-06-02. Приступљено 2023-06-20. 
  12. ^ Vamoš, Adrijana (2017-10-06). „Radionica u čast srpsko-holandskog prijateljstva”. Pančevo.city (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  13. ^ dakicorama (2023-05-16). „PANČEVO: Spektakl na otvaranju jubilarnog 10. BUDI festivala”. Zdravo Pančevo (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  14. ^ а б Starcevič, Predrag (2021-09-17). „Pružimo ruku saosećanja deci Etiopije”. Živojin Mišić (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  15. ^ „Predrag Starčević-Serbia-Friendship Bridges-flipbook”. Prodigy Published (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-20. 
  16. ^ MOJKraj, Pančevo. „Knjiga „Mostovi prijateljstva“ Predraga Starčevića na BUDI festivalu 28. maja”. pancevo.mojkraj.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  17. ^ V, L. (2021-05-27). „Prestavljanje knjige „Mostovi prijateljstva“ Predraga Starčevića na BUDI festivalu u Pančevu -” (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  18. ^ admin (2021-05-30). „На БУДИ-ју представљени „Мостови пријатељства“ учитеља Предрага Старчевића ОВО НИЈЕ КРАЈ, ВЕЋ НОВИ ПОЧЕТАК”. Start013 (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  19. ^ BUDI. „Žiri odlučio kome će ići nagrade na konkursu BUDI-ja”. pancevo.mojkraj.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
  20. ^ V, J. (2022-07-08). „Промоција књиге Мостови пријатељства 9. јула у Архиву Војводине | Градске инфо”. Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  21. ^ „Multiculturalism or assimilation of refugee and migrant children? | Ethicsacademy” (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-20. 
  22. ^ „mijelom – KORAČAJMO ZAJEDNO!” (на језику: енглески). 2023-04-25. Приступљено 2023-06-20. 
  23. ^ Redakcija (2017-05-09). „Antifašizam sada, antifašizam ovde”. Pančevo.city (на језику: српски). Приступљено 2023-06-20. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Предраг_Старчевић&oldid=28734943”