Православна црква у Кулпину

Православна црква у Кулпину је посвећена Вазнесењу Господњем и налази се у центру насеља Кулпин.

Православна црква у Кулпину

Насеље Кулпин је било оснивано на четири различита места (Вињички, Пескара, Клиса и садашње место) где је на садашњем месту 10. јула1745. године четири брата Стратимировића Богић, Иван, Тома и Милош основало шести по реду Кулпин на даначњој локацији. У то време су Стратимировићи довели са собом и 200 српских породица.

Иконостас православне цркве у Кулпину- рад Јована Клајића

Стратимировићи су куће у Кулпину саградили на ободу простране пољане – зване Долина, прво мале привремене, а затим веће, господске. Једна од њих налазила се на месту где је данас словачка евангеличка црква. Из тог времена је сачуван тзв. мали дворац (друга половина 18. века) и „велики дворац“ или „каштел“, изграђен 1826. године. На другој страни долине, преко пута, саграђена је православна црква, парохијални дом, српска школа и општинска кућа. Православни храм је грађен 1809–1813. Године.

Православна црква, Храм Светог вазнесења Господњег, грађен је на темељима старе дрвене цркве која је била покривена шиндром. Почетак изградње храма је из 1809. године а завршен је 1813. године. Цркву је подигла породица Стратимировић. Нема података о томе ко је био архитекта и по чијим плановима је црква грађена али је вероватно да су је градили немачки мајстори. Црква је једобродна грађевина базиликарког типа са торњем и апсидом која је оријентисана на исток како је то карактеристично за православне цркве. Црква је грађена по западном начину еклектичног је стила са комбинацијом неколико стилова прошлих епоха од којих се највише применјује барокни стил. Посвећена је Вазнесењу Исуса Христа (празник познат у народу под називом Спасовдан). Краси га велелепни иконостас, рад познатог војвођанског сликара Јована Клајића(иконостас је осликан у периоду 1846-1862. године). Садржај иконостаса је интересантан јер су поред уобичајеног не само 12 апостола већ и 4 велика и 12 малих пророка и у томе се огледа његова оригиналност. Чланови ктиторске породице Стратимировић су добили право да се сахрањују у цркви и ту у порти их је углавном већи део сахрањен.

Извори

1. [2] музејски комплекс Кулпин
2. Црквена Архива Српске Православне цркве у Кулпину