Праве чиопе
Праве чиопе (лат. Apodidae) су породица из реда чиопе (Apodiformes) у којој се налазе заједно са ћубастим чиопама (Hemiprocnidae) и колибријима (Trochilidae). Праве чиопе су птице које већи део живота проводе у ваздуху. Личе на ласте али им нису сродне, а сличност између њих последица је конвергентне еволуције.
Праве чиопе | |
---|---|
Црна чиопа (Apus apus) | |
Apus apus | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Apodiformes |
Породица: | Apodidae |
Потпородице | |
Опис
уредиМноге врсте имају кратак и рачваст реп и врло дуга српаста крила. Перје им је тамно, а кљун мали. Ноге су им веома мале и закржљале и нису у стању да ходају. Најмањи представник правих чиопа је врста пигмејска чиопица (Collocalia troglodytes) која достиже дужину од око 9 cm и тежину од око 5,4 g, а највећи је пурпурна иглорепа чиопа (Hirundapus celebensis) која достиже дужину од око 25 cm и тежину од око 184 g.[1]
Већи део живота проводе у лету, а тим шведских научника је забележио да врста црна чиопа (Apus apus) без престанка може летети и 10 месеци.[2] Црне чиопе се хране и спавају у лету. Праве чиопе су међу најбржим птицама. Забележено је да азијска чиопа (Hirundapus caudacutus) у лету достиже брзину од 169 km/h,[3] док црна чиопа (Apus apus) достиже брзину од 31 m/s (112 km/h). За годину дана црна чиопа може да прелети најмање 200,000 km.[4]
Праве чиопе из 4 рода која припадају племену Collocaliini развиле су способност ехолокације, коју користе при лету у мрачним пећинама у којима се гнезде.[1] Врста тропрста чиопица (Aerodramus papuensis) користи ову способност и ноћу ван пећине.
Размножавање
уредиГнезда лепе својом пљувачком за вертикалне површине, литице или зидове зграда. Род Aerodramus користи искључиво своју пљувачку за прављење гнезда (гнезда птица из овог рода се користе у Азији за прављење супе). Инкубација траје од 19 до 23 дана, а птићи гнездо напуштају после 6 до 8 недеља.[1]
Исхрана
уредиПраве чиопе се хране инсектима, као што су муве, биљне ваши, вилини коњици, мрави, пчеле и осе, као и пауцима.
За разлику од птица из реда птица певачица (врапчарки), које обично имају обиље хране али су им гнезда небезбедна. Правим чиопама су гнезда безбедна али се често срећу са проблемом недостатка хране.[5][6]
Распрострањеност
уредиНасељавају све континенте осим Антарктика, али их нема на далеком северу и у великим пустињама.[7] Врсте из предела са умереном климом су селице и зимују у тропима. Неке врсте могу преживети краће периоде хладног времена падањем у стање слично хибернацији.[1]
Класификација
уредиПородица правих чиопа Apodidae се дели на две потпородице, које се деле на 4 племена, која укључују већи број родова:[8][9]
- Потпородица Cypseloidinae
- Племе Cypseloidini
- Род Cypseloides
- Cypseloides cherriei
- Белобрада чиопа
(Cypseloides cryptus) - Гарава чиопа
(Cypseloides fumigatus) - Белогруда чиопа
(Cypseloides lemosi) - Ротшилдова чиопа
(Cypseloides rothschildi) - Велика мрка чиопа
(Cypseloides senex) - Cypseloides storeri
- Америчка црна чиопа
(Cypseloides niger)
- Род Streptoprocne
- Двоштитаста чиопа
(Streptoprocne biscutata) - Тепујска чиопа
(Streptoprocne phelpsi) - Белопотиљка чиопа
(Streptoprocne semicollaris) - Белоогрличаста чиопа
(Streptoprocne zonaris) - Кестењастоогрличаста чиопа
(Streptoprocne rutila)
- Двоштитаста чиопа
- Род Cypseloides
- Племе Cypseloidini
- Потпородица Apodinae
- Племе Collocaliini
- Род Collocalia
- Салангана
(Collocalia esculenta) - Пећинска чиопица
(Collocalia linchi) - Пигмејска чиопица
(Collocalia troglodytes) - Борнејска чиопица
(Collocalia dodgei)
- Салангана
- Род Aerodramus
- Сејшелска чиопица
(Aerodramus elaphrus) - Маскаренска чиопица
(Aerodramus francicus) - Индијска чиопица
(Aerodramus unicolor) - Филипинска чиопица
(Aerodramus mearnsi) - Халмахерска чиопица
(Aerodramus infuscatus) - Сулавеска чиопица
(Aerodramus sororum) - Серамска чиопица
(Aerodramus ceramensis) - Планинска чиопица
(Aerodramus hirundinaceus) - Белогуза чиопица
(Aerodramus spodiopygius) - Аустралијска чиопица
(Aerodramus terraereginae) - Хималајска чиопица
(Aerodramus brevirostris) - Индокинеска чиопица
(Aerodramus rogersi) - Вулканска чиопица
(Aerodramus vulcanorum) - Вајтхедова чиопица
(Aerodramus whiteheadi) - Голонога чиопица
(Aerodramus nuditarsus) - Мајрова чиопица
(Aerodramus orientalis) - Палаванска чиопица
(Aerodramus palawanensis) - Маховиногнезда чиопица
(Aerodramus salangana) - Ваникороанска чиопица
(Aerodramus vanikorensis) - Палауанска чиопица
(Aerodramus pelewensis) - Маријанска чиопица
(Aerodramus bartschi) - Острвска чиопица
(Aerodramus inquietus) - Атиуанска чиопица
(Aerodramus sawtelli) - Тахићанска чиопица
(Aerodramus leucophaeus) - Маркижанска чиопица
(Aerodramus ocistus) - Црногнезда чиопица
(Aerodramus maximus) - Пећинска чиопа
(Aerodramus fuciphagus) - Жерменова чиопица
(Aerodramus germani) - Тропрста чиопица
(Aerodramus papuensis)
- Сејшелска чиопица
- Род Hydrochous
- Џиновска чиопица
(Hydrochous gigas)
- Џиновска чиопица
- Род Schoutedenapus
- Schoutedenapus myoptilus}-
- Схоутеденова чиопа
(Schoutedenapus schoutedeni)
- Род Collocalia
- Племе Chaeturini
- Род Mearnsia
- Филипинска бодљорепа чиопа
(Mearnsia picina) - Папуанска бодљорепа чиопа
(Mearnsia novaeguineae)
- Филипинска бодљорепа чиопа
- Род Zoonavena
- Мадагаскарска бодљорепа чиопа
(Zoonavena grandidieri) - Саотомска бодљорепа чиопа
(Zoonavena thomensis) - Белогуза бодљорепа чиопа
(Zoonavena sylvatica)
- Мадагаскарска бодљорепа чиопа
- Род Telacanthura
- Црна бодљорепа чиопа
(Telacanthura melanopygia) - Шарена бодљорепа чиопа
(Telacanthura ussheri)
- Црна бодљорепа чиопа
- Род Rhaphidura
- Сребрногуза бодљорепа чиопа
(Rhaphidura leucopygialis) - Сабинова бодљорепа чиопа
(Rhaphidura sabini)
- Сребрногуза бодљорепа чиопа
- Род Neafrapus
- Бемова бодљорепа чиопа
(Neafrapus boehmi) - Касинова бодљорепа чиопа
(Neafrapus cassini)
- Бемова бодљорепа чиопа
- Род Hirundapus
- Азијска чиопа
(Hirundapus caudacutus)[10] - Пурпурна иглорепа чиопа
(Hirundapus celebensis) - Сребрнолеђа иглорепа чиопа
(Hirundapus cochinchinensis) - Смеђолеђа иглорепа чиопа
(Hirundapus giganteus)
- Азијска чиопа
- Род Chaetura
- Пругастогуза чиопа
(Chaetura spinicauda) - Малоантилска чиопа
(Chaetura martinica) - Сивогуза чиопа
(Chaetura cinereiventris) - Бледогуза чиопа
(Chaetura egregia) - Америчка чиопа
(Chaetura pelagica)[10] - Воксова чиопа
(Chaetura vauxi) - Чепманова чиопа
(Chaetura chapmani) - Краткорепа чиопа
(Chaetura brachyura) - Пепељасторепа чиопа
(Chaetura andrei) - Сикова чиопа
(Chaetura meridionalis) - Амазонска чиопа
(Chaetura viridipennis) - Костариканска чиопа
(Chaetura fumosa)
- Пругастогуза чиопа
- Род Mearnsia
- Племе Apodini
- Род Aeronautes
- Белогрла чиопа
(Aeronautes saxatalis) - Беловрхорепа чиопа
(Aeronautes montivagus) - Андска чиопа
(Aeronautes andecolus)
- Белогрла чиопа
- Род Tachornis
- Пигмејска палмина чиопа
(Tachornis furcata) - Неотропска палмина чиопа
(Tachornis squamata) - Антилска палмина чиопа
(Tachornis phoenicobia)
- Пигмејска палмина чиопа
- Род Panyptila
- Велика ласторепа чиопа
(Panyptila sanctihieronymi) - Мала ласторепа чиопа
(Panyptila cayennensis)
- Велика ласторепа чиопа
- Род Cypsiurus
- Азијска палмина чиопа
(Cypsiurus balasiensis) - Афричка палмина чиопа
(Cypsiurus parvus)
- Азијска палмина чиопа
- Род Tachymarptis
- Бела чиопа
(Tachymarptis melba) - Шарена чиопа
(Tachymarptis aequatorialis)
- Бела чиопа
- Род Apus
- Кејпвердска чиопа
(Apus alexandri) - Црна чиопа
(Apus apus) - Канарска чиопа
(Apus unicolor) - Њанзанска чиопа
(Apus niansae) - Сива чиопа
(Apus pallidus) - Афричка црна чиопа
(Apus barbatus) - Форбс-Вотсонова чиопа
(Apus berliozi) - Бредфилдова чиопа
(Apus bradfieldi) - Мадагаскарска чиопа
(Apus balstoni) - Тихоокеанска чиопа
(Apus pacificus) - Салим Алијева чиопа
(Apus salimalii) - Блајтова чиопа
(Apus leuconyx) - Кукова чиопа
(Apus cooki) - Тамногуза чиопа
(Apus acuticauda) - Мала чиопа
(Apus affinis) - Кућна чиопа
(Apus nipalensis) - Хорусова чиопа
(Apus horus) - Афричка чиопа
(Apus caffer) - Бејтсова чиопа
(Apus batesi) - Чиопа Фернанда Поа
(Apus sladeniae)
- Кејпвердска чиопа
- Род Aeronautes
- Племе Collocaliini
Статус
уредиНи једна врста чиопе није изумрла од 1600. године,[11] мада је организација BirdLife International проценила да је гвамска чиопа угрожена врста, а врсте Aerodramus sawtelli, Apus acuticauda, Schoutedenapus schoutedeni, сејшелска и тахитска чиопа су наведене као рањиве; дванаест других врста су близо статуса грожене врсте или нема довољно података за класификацију.[12]
Референце
уреди- ^ а б в г Forshaw, Joseph; Collins, Charles T. (1991). pp. 134–136.
- ^ Птице инфо
- ^ Bourton, Jody (2. 3. 2010). „Supercharged swifts fly fastest”. BBC News.
- ^ Piper, Ross. (2007).
- ^ Lack, David; Lack, Elizabeth. (1951). pp. 501–546
- ^ Boersma, P Dee. (1982). pp. 733–750
- ^ Martins, Thais; Mead, Christopher J. (2003). pp. 346–350.
- ^ „Swifts, hummingbirds & allies”. World bird list version 3.3. International Ornithologists' Union. Архивирано из оригинала 28. 1. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2017.
- ^ Chantler, Phillip; Driessens, Gerard. (2000). pp. 19–20
- ^ а б В. Ф. Васић; Д. В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018.
- ^ del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A.; de Juana, Eduardo (ур.). „Apodidae”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 10. 9. 2013. [Претплата неопходна (помоћ)].
- ^ „Apodidae”. Species. BirdLife International. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2013.
Литература
уреди- Piper, Ross (2007). Extraordinary Animals: An Encyclopedia of Curious and Unusual Animals. Greenwood Press.
- Lack, David; Lack, Elizabeth (1951). „The breeding biology of the Swift Apus apus”. Ibis. 93 (4): 501—546. doi:10.1111/j.1474-919X.1951.tb05457.x.
- Boersma, P. Dee (1982). „Why some birds take so long to hatch”. The American Naturalist. 120 (6): 733—750. doi:10.1086/284027.
- Martins, Thais; Mead, Christopher J. (2003). „Swifts”. Ур.: Perrins, Christopher. The Firefly Encyclopedia of Birds. Firefly Books. стр. 346-350. ISBN 978-1-55297-777-4.
- Collins, Charles T. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 134—136. ISBN 978-1-85391-186-6.
- Chantler, Phillip; Driessens, Gerard (2000). Swifts: A Guide to the Swifts and Treeswifts of the World. London: Pica Press. стр. 19—20. ISBN 978-1-873403-83-9.
- Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- Walker, Mark (2016). Swift Summers. Sheffield: Sicklebrook Publishing. ISBN 978-1-329-96309-2. Online copy to download
- Kaufman, Kenn (2001). Lives of North American Birds. Oxford: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-15988-8.
Спољашње везе
уреди- Swift sounds on xeno-canto.org
- iOS Example Swift Examples