Пољска ћирилица
Пољска ћирилица (Цырылица польска/Цырылица пољска) је назив пројеката за прављење ћириличне азбуке за пољски језик.
![](http://up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Yus.svg/210px-Yus.svg.png)
Историја
уредиБудући да је пољски словенски језик, по мишљењу неких стручњака њему доста боље одговара ћирилично писмо које и јесте сачињено за словенске језике.
Разновидности пољске ћирилице
уредиЦарски пројекат
уредиПостоји много варијанти пољске ћирилице, како савремених, тако и историјских. Руски цар Николај I средином ХІХ века, у време таласа русификације у Пољском царству, намеревао је да ћирилизује пољски језик[1], али је претрпео неуспех. Ево примера текста[2] том ћирилицом:
- Поврóтъ Таты, пр̌езъ А. Мицкевича
- Пóйдзьце о дзятки, пóйдзьце вшистке разэм
- За място, подъ слупъ на взгóрэкъ,
- Тамъ пр̌едъ цудовнымъ кле̨книйце образэмъ,
- Побожне змóвце пацёрэкъ.
- Тато не враца ранки и вечоры
- Вэ Лзах го чекамъ и трводзэ;
- Розлялы р̌еки, пэлнэ звер̌а боры,
- И пэлно збóйцóвъ на дродзэ;-
- Слыша̨цъ то дзятки бегна̨ вшистке разэмъ
- За място подъ слупъ на взгóрэкъ,
- Тамъ пр̌едъ цудовнымъ кле̨кая̨ образемъ,
- И зачиная̨ пацёрэкъ.
- Цалуя̨ земе̨, потэмъ въ Име̨ Ойца,
- Сына и Духа све̨тэго,
- Ба̨дзь похвалёна пр̌енайсьве̨тша Трóйца
- Тэразъ и часу вшелькего.
Особености овог провописа:
- Користи се слово р̌ уместо пољског rz;
- Традиционални дореформни тврди знак (ъ) на крају већине речи;
- Пољско ó остаје неизмењено;
- Пољски «огоњек» (ogonek) чува се, и додаје се словима ћирилице;
- За пољске ć и dź користе се ць и дзь, који постоје у савременом белоруском језику.
Савремене варијанте
уредиНајвећи проблем у вези с преводом пољског на ћирилицу су гласови који постоје само у пољском: носни самогласници а̨ и е̨. У ХІХ веку реформатори су просто пренели такозвани «огоњек» на ћирилицу, направивши 4 нова слова којих до тада није било: а̨, э̨, я̨ и е̨. Међутим, црквенословенски језик је већ имао 4 одговарајућа стара слова за те гласове: ѧ, ѫ, ѩ и ѭ (јусови). Азбука која их користи зове се или Юсовица (Јусовица) (назив је дошао од јусова). У тој азбуци има укупно 46 слова.
Јусовица на основама руске азбуке
уредиОва верзија има 37 слова:
А Б В Г Д Е Ë Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ
Слово i кад се испред сугласника нађе у групи са другим самогласником (IA, IE, IO, IU, IĄ, IĘ) не означава посабан глас, већ мекоћу тог сугласника. У ћирилици се та група намењује одговарајућим јотованим самогласником (Я, Е, Ё, Ю, Ѭ, Ѩ). Такође се и групе JA, JE, JO, JU, JĄ, JĘ замењују јотованим самогласником. Умекшани сугласници C и DZ се не мењају у Ц и ДЗ него у Т и Д јер је то етимолошки правилније.
Акут над сугласником се преноси као меки знак иза њега (Ś, Ź, Ć, DŹ, Ń → СЬ, ЗЬ, ТЬ, ДЬ, НЬ). Иначе, сугласници са акутом се јављају само на крају речи или испред другог сугласника.
Слово Ł, које означава глас близак гласу Л, преноси се као тврдо Л, док се L третира као меко Л.
SZCZ се пренос као Щ.
У садашње време група RZ се изговара исто као Ж, али такође из етимолшких разлога не преноси се као Ж, већ се третира као умекшано Р.
С друге стране, слово Ó, које се изједначило са U, преноси се као У. Слово Y се преноси као Ы. Уколико се испред E не налази I или J оно се преноси као Э јер није јотовано.
Пример текста том ћирилицом:
Powrót Taty, przez A. Mickiewicza | Поврут Таты, през А. Мицкевича |
---|---|
Pójdźcie o dziatki, pójdźcie wszystkie razem Tato nie wraca ranki i wieczory Słysząc to dziatki biegną wszystkie razem Całują ziemię, potem w Imię Ojca, |
Пуйдьте о дятки, пуйдьте вшистке разэм Тато не враца ранки и вечоры Слышѫц то дятки бегнѫ вшистке разэм Цалуѭ земѩ, потэм в Имѩ Ойца, |
Извори
уреди- ^ И. Левин: Материалы и политике царизма в области письменности «инородцев» ", Культура и письменность Востока, кн. 6, Баку, 1930. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2011), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Źródło: Historia 2. Czasy nowożytne. Zakres podstawowy, Bogumiła Burda i inni, OPERON, 2003, zdjęcie na pp. 337.
Спољашње везе
уреди