Народни посланик

Народни посланик је термин који у демократским друштвима означава особу која представља целокупно становништво одређене области, коју бирају грађани те области. Они га бирају као свог опуномоћеника, да расправља у њихово име са са посланицима из других области земље о вођењу друштва и државе. Титула посланика се добија општим гласањем. Дужност посланика је да озбиљно проучава сва постављена питања и сва предложена решења. Када је понуђено решење у складу са његовим убеђењем, он треба да гласа за њега, а ако га, с друге стране, његово убеђење осуђује, треба да гласа против. Ако прихвата налоге других, он издаје своју пуномоћ.

Власништво мандата

По својевременој одлуци Уставног суда Србије да мандат народног посланика после конституисања скупштине не припада више дотичној странци, већ самом посланику^{[тражи се извор]}. То се у пракси често показује као лош потез у демократском друштву, јер се тај мандат може и недемократски куповати и продавати на слободном тржишту променљивих политичких интереса, за шта СРС оптужује свог бившег посланика Лекића који је прешао у Карићев ПСС.^{[тражи се извор]}

Одборник

Одборник је непосредно изабрани представник грађана у скупштини општине. Начин избора, број одборника, њихова права и обавезе, прописани су законом.^[1]

За разлику од народног посланика, одборник нема правни имунитет и не прима плату за свој рад.

Референце

^ https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_izboru_narodnih_poslanika.html. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература

Др Рудолф Арчибалд Рајс, „Чујте Срби“
Богдан Тирнанић, Бувља пијаца (НИН 26.5.2005; званична интернет страна)

[1] ttps://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_izboru_narodnih_poslanika.html. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]