Портал:Шах/Изабрани чланак
Фебруар
уредиПроблемски шах , односно, шаховска композиција је самостална област шаха која се бави шаховским проблемима.
Шаховски проблем је врста задатка кога чине: позиција (обично представљена шаховским дијаграмом), услов („бели игра и добија“, на пример) и решење. Примењују се уобичајена правила шаха, осим ако није посебно наглашена измена неких правила. Сваки шаховски проблем мора да задовољи основне принципе предвиђене Кодексом проблемског шаха.
Корени ове области датирају из времена настанка шаха. Проблемски шах је постао независан од средине 19. века , појавом првих специјалиста, названих проблемисти или шаховски композитори.
Шаховски проблем није шаховска позиција настала током шаховске игре, већ је вештачка композиција на шаховској плочи. Више о Проблемскoм шаху... Остали изабрани чланци
Март
уредиШколски мат (негде се још назива и шустер-мат, пацерски мат и чобански мат) је типичан пример шаховске замке. У њему бели веома рано развија своју даму која напада црног пешака, најпре изнуђујући потез црног којим он брани свог пешака. Потом бели развија свог белопољног ловца истовремено постављајући једноставну замку. Редослед потеза белог обично је овакав: 1. е4 2. Дх5 3. Лц4 4. Д:ф7#. На пример:
1. е4 е5 2. Дх5!? Сц6 црни брани пешака на е5, било својим скакачем - потезом Сц6, било потезом пешака д6 - ти потези уопште нису лоши, јер су, осим што су одбрамбени (отклањају непосредну претњу) још и развојни. 3. Лц4 бели сада развија свог белопољног ловца, истовремено постављајући замку, пошто сада бела дама прети мат на пољу ф7. Ако се сада црни полакоми, и потезом 3. ... Сф6 покуша да нападне белу даму, следи неугодно изненађење у виду мата 4. Д:ф7#... Више о школском мату...
Април
уредиТема Пикабиш сециште је проблемска тема из области проблемског шаха.
Дефиниција теме гласи: Међусобно сециште пешака и линијске фигуре (ловац) на истом пољу изазвано претњом. Теоријски је могуће сециште пешака и друге линијске фигуре (топ) и то је осамдесетих година обрађивао доајен српског проблемског шаха — Миливој С. Нешић, а то сециште у нашој терминологији носи назив „Нешићево сециште“. Више о Пикабиш сецишту
Шаховски сат се састоји од два међусобно повезана сата с једним дугметом који зауставља један сат а покреће други, тако да два повезана сата никада не могу да раде истовремено. Шаховски сатови се користе у играма с два играча. Сврха сата је да мери укупно време које је играч потрошио и да би обезбедио да ни један играч не одуговлачи игру.
Maj
уредиШаховски сат се састоји од два међусобно повезана сата с једним дугметом који зауставља један сат а покреће други, тако да два повезана сата никада не могу да раде истовремено. Шаховски сатови се користе у играма с два играча. Сврха сата је да мери укупно време које је играч потрошио и да би обезбедио да ни један играч не одуговлачи игру. Шаховски сатови су прво масовно коришћени на шаховским турнирима, али је њихова употреба проширена и на турнирима скребла, шогија, гоа и готово сваке такмичарске игре на табли са два играча. Најједноставнија временска контрола је „изненадна смрт“, у којој играчи морају да повуку унапред одређени број потеза и одређеном времену иначе ће изгубити партију. Посебно популарна варијанта у неформалној игри је брзопотезни шах, у коме сваки играч најчешће има пет минута времена да заврши партију. Више о Шаховскom сатu
Јун
уредиСамомат је врста шаховског проблема у којем је услов да бели игра први и мора да натера црног да га црни матира у предвиђеном броју потеза. Услов се обележава са s#n испод шаховског дијаграма , где је s# ознака за самомат, а n је број потеза.
Пример
уредиДати проблем је једноставнији пример. То је самомат у два потеза од Волфганга Паулија (Wolfgang Pauly)[1][2] из књиге The Theory of Pawn Promotion, 1912: Бели игра и присиљава црног да матира белог најкасније у свом другом потезу.