Портал:Птице/Изабрани чланак мај
Орао белорепан (лат. Haliaeetus albicilla)је највећи орао Европе. Перје је браон боје са светлијим деловима са спољашње и унутрашње стране крила. Са зрелошћу птице светлије нијансе добијају на интензитету. Потпуно бео реп је знак пуне зрелости. Дужина од репа до главе је од 70 до 90 сантиметара док распон крила варира између 2.0 до 2.4 метра. Распрострањен је од северне Европе (западна Ирска, обала Норвешке) према источној и Јужној, па преко земаља бившег Совјетског Савеза на исток до Камчатке и Јапана. До пре једне деценије био је на ивици истребљења али је интензивним мерама заштите број птица у дивљини значајно порастао и данас је његова европска популација стабилна.
Белорепан се храни најчешће птицама мочварицама (патке, гуске, лабудови, гњурци, галебови, чапље и др.), али и сисарима до величине зеца и лисице, корњачама, змијама и рибама до 8 kg тежине. Понекада су у гнездима белорепана проналажена и прасад, али се претпоставља да их је орао пронашао док су плутала у води, јер уколико је принуђен, Белорепан ће јести и лешине, најчешће угинулу рибу, а ако му се пружи прилика и друге животинје које река носи. Сатима може да једри на струји топлог ваздуха. Вршно перје на крилима је раширено, глава и врат су истегнути, а назад је кратки клинасти реп.
Плен хвата и убија палчаном канџом. Храну брзо гута и скупља у вољки, а касније је постепено вари.