Портал:Информатика/Биографија
Изабране биографије
уреди
Јануар
уреди.jpg)
Џон Винсент Атанасов (енгл. John Vincent Atanasoff) (Хамилтон, Њујорк, 4. октобар 1903. — Фредерик, Мериленд, 15. јун 1995) је био амерички физичар бугарског порекла. У 1973. години, одлуком суда у патентној парници „Ханивел против Спери Ренда” (енгл. Honeywell v. Sperry Rand), он је проглашен за проналазача првог аутоматског дигиталног рачунара, машине са специјалном наменом која је названа Атанасов-Бери рачунар (енгл. Atanasoff–Berry Computer, ABC).
Фебруар
уреди
Стивен Пол Џобс (енгл. Steven Paul Jobs, (рођен 24. фебруара, 1955. године) је један од оснивача и главни руководиоц Епла (енгл. Apple). Такође је био једно време руководилац, Пиксара (енгл. Pixar) све док није био продат Дизнију. Такође је један од највећих деоничара Дизнија и члан Дизнијеве управе. Сматран је једном од водећих личности у индустрији рачунара и забаве.
Џобсова пословна биографија је доста допринела миту о усамљеним, предузетничким особењацима Силицијумске долине, наглашавајући његово схватање значаја естетике и дизајна у јавности. Његов рад на производима који су били фунционални и привлачни створио му је култни статус.
Заједно са суоснивачем Епла Стивеном Вознијаком допринео је ширењу популарности личних рачунара у касним 1970им годинама. У раним осамдесетим годинама прошлог века Џобс је први уочио комерцијални потенцијал графичког корисничког интерфејса и миша. Након што је изгубио контролу у управи Епла 1985, Џобс је основао фирму Некст (енгл. NeXT), која се бавила рачунарским платформама специјализованим за високо образовање и пословну примену. Када је 1997. Епл купио Некст, Џобс се вратио у предузеће које је суосновао и од тада је на положају главног извршног руководиоца.
Март
уреди
Сергеј Михајлович Брин (рус. Сергей Михайлович Брин; рођен 21. августа 1973) је амерички предузимач. Рођен у Русији, Брин је студирао рачунарство и математику пре него што је Ларијем Пејџом основао Гугл (енгл. Google). Брин је технолошки директор у Гуглу и процењује се да располаже са отприлике 16,6 милијарди америчких долара, што га чини 26. најбогатијом особом на свету. А заједно са Ларијем Пејџом је 9. најбогатија особа у САД.
Април
уреди
Џон фон Нојман (мађ. Margittai Neumann Janos Lajos; рођен 28. децембра 1903. године у Будимпешти (тадашња Аустроугарска), а умро је 8. фебруара 1957. године у Вашингтону). је био мађарско-амерички математичар и научник који је дао допринос квантној физици, функционалној анализи, теорији скупова, топологији, информатици, економији, нумеричкој анализи, хидродинамици, статици и многим другим математичким пољима као један од историјски истакнутих математичара.
Мај
уреди
Ејда Бајрон, грофица од Лавлејса, (често се у литератури неправилно наводи као Ада, енгл. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. децембар 1815.-27. новембар 1852.) рођена је као ћерка енглеског песника лорда Бајрона и Анабеле Милбанк. Бавила се математиком и заинтересовала се за пројекат аналитичке машине. Помагала је у документовању рада ове машине као и у раду на њој - и финансијски и својим предлозима, од којих је најзначајнији био пренос контроле и рад са циклусима, тако да наредбе програма не би морале да се извршавају редоследом којим су дате већ у зависности од тока програма. Предвиђала је и могућност ове машине и за општије ствари (компоновање музике, графику) али и за шире научне примене. Предложила је да се помоћу аналитичке машине израчунају Бернулијеви бројеви. Овај план се уједно сматра и првим програмом, а Ејда Лавлејс првим програмером. У њену част један програмски језик добио је њено име.
Јун
уреди
Чарлс Бебиџ (енгл. Charles Babbage 26. децембар 1791. у Лондон - 18. октобар 1871. Лондон) је био енглески математичар, аналитички филозоф, машински инжењер, научник, изумитељ првог рачунара који је могао да се програмира и професор математике на Кембриџу. Оставио је трага и у историји рачунарства. Због утицаја која су његова размишљања оставила на каснији развој науке, називају га „оцем“ рачунарства. Делови његових недовршених машина налазе се у Лондонском музеју. Године 1991. по његовим нацртима реконструисан је диференцијални мотор. Девет година касније, пошто је направљен реконструисан „Бебиџов дизајн“, откривена је за оно време запањујућа сложеност машине. Имао је жену Џорџијану и доста деце од којих је само троје доживело старост.
Јул
уреди
Блез Паскал (фр. Blaise Pascal), познати француски математичар рођен је 19. јуна 1623. године у Клермону, Француска. Паскал је одмалена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину, механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању. 1650. године напушта свет науке и окреће се религији, односно како је он написао „разматрању величине и мистерије човека“. Блез Паскал је умро у Паризу 19. августа 1662. године.
Август
уреди
Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц, (Leibniz, Gottfried Wilhelm Freiherr, (baron) von Leibniz; Лајпциг, 1. јул 1646. - Хановер, 14. новембар 1716.) био је немачки филозоф, математичар, проналазач, правник, историчар, дипломата и политички саветник. Дао јe значајан допринос у оптици и механици. Сматра се последњим човеком енциклопедијског знања западне цивилизације.
Лајбниц је дао велики допринос у физици (оптици и механици) и технологији, као и, што ће се касније утврдити, биологији, медицини, геологији, теорији вероватноће, психологији, информатици. Писао је на латинском, француском и немачком и то о политици, праву, етици, теологији, историји и филологији. Иако је много писао, мало тога је објављено.
Септембар
уреди
Алан Матисон Тјуринг (енгл. Alan Mathison Turing; 23. јун 1912-7. јун 1954), је био енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства - направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе. Својим Тјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала вештачке интелигенције. Током Другог светског рата, Тјуринг је радио у Блечли парку, британском криптоаналитичком центру, и био је једно време шеф Хут-а 8, одељења задуженог за немачку морнарицу. Тјуринг је развио више техника за разбијање шифара, укључујући метод бомбе, електромеханичку машину, која је могла да открије поставке Енигме.
Октобар
уреди
Ричард Метју Сталман (енгл. Richard Matthew Stallman, често навођен као RMS) (рођен 16. марта, 1953) је оснивач покрета за слободни софтвер , пројекта ГНУ, и Задужбине за слободни софтвер. Његова главна достигнућа укључују Emacs (касније GNU Emacs), ГНУ-ову колекцију компајлера, и ГНУ-ов дебагер. Такође је аутор ГНУ-ове Опште јавне лиценце (GNU General Public License, GNU GPL или GPL), најупотребљаваније лиценце за слободни софтвер, која је започела концепт копилефта (copyleft).
Још од средине 1990-их, Сталман већину свог времена проводи у вођењу политичких кампања против софтверских патената и проширивања закона о ауторским правима, као и у заговарању слободног софтвера. Време које још увек успева да одвоји за програмирање, посвећује развоју GNU Emacs-а. Издржава се бивајући плаћен за отприлике пола предавања која одржи.
Новембар
уреди Ејда Бајрон, грофица од Лавлејса, (често се у литератури неправилно наводи као Ада, енгл. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. децембар 1815.-27. новембар 1852.) рођена је као ћерка енглеског песника лорда Бајрона и Анабеле Милбанк. Бавила се математиком и заинтересовала се за пројекат аналитичке машине. Помагала је у документовању рада ове машине као и у раду на њој - и финансијски и својим предлозима, од којих је најзначајнији био пренос контроле и рад са циклусима, тако да наредбе програма не би морале да се извршавају редоследом којим су дате већ у зависности од тока програма. Предвиђала је и могућност ове машине и за општије ствари (компоновање музике, графику) али и за шире научне примене. Предложила је да се помоћу аналитичке машине израчунају Бернулијеви бројеви. Овај план се уједно сматра и првим програмом, а Ејда Лавлејс првим програмером. У њену част један програмски језик добио је њено име.
Децембар
уредиВоја Антонић (Шабац 12. јул 1952) је српски инжењер, проналазач, новинар и писац. Такође је уредник новина, а доприносио је у бројним радијским емисијама. Међутим, најпознатији је по томе што је први на територији Југославије конструисао и реализовао Галаксију, кућни рачунар на принципу самоградње. Са Дејаном Ристановићем, новинаром часописа „Рачунари у вашој кући“ покренуо је акцију „Направите своју Галаксију“, чији је циљ био охрабривање и подучавање бројних рачунарских ентузијаста да сами направе свој рачунар. Сам Антонић је неколико својих радова предао у јавно власништво.