Википедија

Породице грчко-цинцарског порекла у Лесковцу

Грчко-цинцарске породице у Лесковцу имале су великог удела у стварању грађанског сталежа Лесковца, најпре као преносници робе, а затим и као самостални трговци.[1] Поуздани подаци о њима у Лесковцу потичу из 19. века мада су сигурно били присутни ту и раније.[1] Тефтер Нишке митрополије показује да се у првој половини XVI века спомињу у Нишу што значи да је градски живаљ грчко-цинцарског порекла на југу Србије доста стара појава.[2]

У 21. веку највећи број грчко-цинцарских породица лесковачке чаршије потпуно се србизирао. Данас постоје само њихови последњи остаци, цинцарске породице Дочић, Кражић Ђорђевић и грчке породице Ристић и Хараламовић.[2]

Списак породица

уреди

Према Сергију Димитријевићу по мушкој линији грчко-цинцарско порекло имале су следеће лесковачке породице:

  1. Тeокаревићи, „Тукини“, индустријалци - цинцарско порекло;
  2. Тодоровић Чеда, шнајдер, син Мише Кражића, кафеџије из Бојника - цинцарско порекло;
  3. Наумовићи, кафеџије (кафана Македонија) - цинцарско порекло;
  4. Тодоровнћ Тодор, вунар, син Димитрија Кражића кафеџије из Манојловца - цинцарско порекло;
  5. Цинцар-Јанковић Јанко, сопственик млина, (подигао млин Стојиљковића) - цинцарско порекло;
  6. Кржалићи, кафеџија, деда Таса имао је брата Тому "Грчког“ који је живео у Власотинцу;
  7. Димитријевић Таса „Претседникови“ - грчко порекло;
  8. Трандафиловићи - грчко порекло;
  9. Хаџи-Костић Гира, (синови Дина, Милан и Јован) и Џоне (синови Таса и Пера) - грчко порекло;
  10. Хаџи-Костићи Миче и Горча, браћа од стрица број 9 - грчко порекло;
  11. Поповићи „Попа-Наћини“ - грчко порекло;
  12. Јоргаћевић Горча и Петар, синови Костадина терзије - грчко порекло;
  13. Цветановић Гаћа и Taћa, обућари, отац Jopгаћ - цинцарско порекло;
  14. Калуђеровић Климентије, син пoп Јанићија - грчко порекло;
  15. Јовановић Јања, кафеџија и бивши власник млина у Печењевцу - грчко порекло;
  16. Хараламовићи „Андонови“ - грчко порекло;
  17. Ристићи, кафеџије - грчко порекло;
  18. Дочић, индустријалац - цинцарско порекло;
  19. Кражићи, гвожђарска радња - цинцарско порекло;
  20. Ђорђевић Микал, гвожђари - цинацарско порекло;
  21. Паскаљевићи, кафеџије - грчко порекло;
  22. Никола Ђорђевић „Мантин“, кафеџија - грчко порекло;
  23. Божа Ђорђевић „Грче“, столар - грчко порекло;
  24. Љотић Тодор „Љота“, кафеџија - грчко порекло;
  25. Штеровић Ставра и Васил, кречари - грчко порекло;
  26. Димитријевић Коста „Дамић“ - грчко порекло;
  27. Јовановић Ванђел, пољак - грчко порекло;
  28. Панајотовићи - грчко порекло;
  29. Џибаревић Манча, стари књижар - грчко порекло;
  30. Жишић Михајло, обућар - цинцарско порекло;
  31. Костић Тодор „Костаћ“, син Костаћа - грчко порекло;
  32. Аргировић Мита, трговац - грчко порекло;
  33. Костић Митка „Грче“, содаџија - грчко порекло;
  34. Михајловић Славко „Микалаћ“ - грчко порекло;
  35. Ђуринчић Мика, извозник стоке - грчко порекло;
  36. Гичић, индустријалац - цинцарско порекло;
  37. Христодул Јовановић, трговац - грчко порекло;
  38. Јовановић Груја, пекар, досељен 1877. године - цинцарско порекло;
  39. Живковић Јосиф „Манин“, отац Петраћко, мумџија - грчко порекло;
  40. Губеровић Тане, трговац - грчко порекло;
  41. Јован Стојановић „Тукарче“, деда Теокар, терзија - грчко порекло;
  42. Енглезовићи - грчко порекло;
  43. Николић Гавра и Наћа „Стамболкини“, обућари - грчко порекло;
  44. Костић Митка „Гирчић“ - грчко порекло;
  45. Гирићи Мика, Петар, Лаза и Љуба, отац Гира - грчко порекло;
  46. Трајко Тонић, бакалин и кафеџија - грчко порекло;
  47. Мика „Џамил“, бритвар - грчко порекло.[3]

По женској линији овој групи припадају и породице: Мазнићи, Анџиски, Тонкићи, Мицанови, Хаџи-Митићи, Хаџи-Васиљкови, Бегини, Поп-Гаврини и други.[4]

Референце

уреди
  1. ^ а б Rakić, Zoran (2019). Tradicija i modernizacija: Leskovac i novi krajevi (1878-1941). Vlasotince: Grafičar N°5. стр. 94—95. ISBN 978-86-88975-06-3. 
  2. ^ а б Димитријевић, Сергије (1952). Градска привреда старог Лесковца: изглед Лесковца за време Турака - Лесковачки пашалук. Лесковац: Библиотека Градског народног музеја у Лесковцу. стр. 28. 
  3. ^ Димитријевић, Сергије (1952). Градска привреда старог Лесковца: изглед Лесковца за време Турака - Лесковачки пашалук. Лесковац: Библиотека Градског народног музеја у Лесковцу. стр. 28—32. 
  4. ^ Димитријевић, Сергије (1952). Градска привреда старог Лесковца: изглед Лесковца за време Турака - Лесковачки пашалук. Лесковац: Библиотека Градског народног музеја у Лесковцу. стр. 32. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Породице_грчко-цинцарског_порекла_у_Лесковцу&oldid=28900397”