Породице грчко-цинцарског порекла у Лесковцу
Грчко-цинцарске породице у Лесковцу имале су великог удела у стварању грађанског сталежа Лесковца, најпре као преносници робе, а затим и као самостални трговци.[1] Поуздани подаци о њима у Лесковцу потичу из 19. века мада су сигурно били присутни ту и раније.[1] Тефтер Нишке митрополије показује да се у првој половини XVI века спомињу у Нишу што значи да је градски живаљ грчко-цинцарског порекла на југу Србије доста стара појава.[2]
У 21. веку највећи број грчко-цинцарских породица лесковачке чаршије потпуно се србизирао. Данас постоје само њихови последњи остаци, цинцарске породице Дочић, Кражић Ђорђевић и грчке породице Ристић и Хараламовић.[2]
Списак породица
уредиПрема Сергију Димитријевићу по мушкој линији грчко-цинцарско порекло имале су следеће лесковачке породице:
- Тeокаревићи, „Тукини“, индустријалци - цинцарско порекло;
- Тодоровић Чеда, шнајдер, син Мише Кражића, кафеџије из Бојника - цинцарско порекло;
- Наумовићи, кафеџије (кафана Македонија) - цинцарско порекло;
- Тодоровнћ Тодор, вунар, син Димитрија Кражића кафеџије из Манојловца - цинцарско порекло;
- Цинцар-Јанковић Јанко, сопственик млина, (подигао млин Стојиљковића) - цинцарско порекло;
- Кржалићи, кафеџија, деда Таса имао је брата Тому "Грчког“ који је живео у Власотинцу;
- Димитријевић Таса „Претседникови“ - грчко порекло;
- Трандафиловићи - грчко порекло;
- Хаџи-Костић Гира, (синови Дина, Милан и Јован) и Џоне (синови Таса и Пера) - грчко порекло;
- Хаџи-Костићи Миче и Горча, браћа од стрица број 9 - грчко порекло;
- Поповићи „Попа-Наћини“ - грчко порекло;
- Јоргаћевић Горча и Петар, синови Костадина терзије - грчко порекло;
- Цветановић Гаћа и Taћa, обућари, отац Jopгаћ - цинцарско порекло;
- Калуђеровић Климентије, син пoп Јанићија - грчко порекло;
- Јовановић Јања, кафеџија и бивши власник млина у Печењевцу - грчко порекло;
- Хараламовићи „Андонови“ - грчко порекло;
- Ристићи, кафеџије - грчко порекло;
- Дочић, индустријалац - цинцарско порекло;
- Кражићи, гвожђарска радња - цинцарско порекло;
- Ђорђевић Микал, гвожђари - цинацарско порекло;
- Паскаљевићи, кафеџије - грчко порекло;
- Никола Ђорђевић „Мантин“, кафеџија - грчко порекло;
- Божа Ђорђевић „Грче“, столар - грчко порекло;
- Љотић Тодор „Љота“, кафеџија - грчко порекло;
- Штеровић Ставра и Васил, кречари - грчко порекло;
- Димитријевић Коста „Дамић“ - грчко порекло;
- Јовановић Ванђел, пољак - грчко порекло;
- Панајотовићи - грчко порекло;
- Џибаревић Манча, стари књижар - грчко порекло;
- Жишић Михајло, обућар - цинцарско порекло;
- Костић Тодор „Костаћ“, син Костаћа - грчко порекло;
- Аргировић Мита, трговац - грчко порекло;
- Костић Митка „Грче“, содаџија - грчко порекло;
- Михајловић Славко „Микалаћ“ - грчко порекло;
- Ђуринчић Мика, извозник стоке - грчко порекло;
- Гичић, индустријалац - цинцарско порекло;
- Христодул Јовановић, трговац - грчко порекло;
- Јовановић Груја, пекар, досељен 1877. године - цинцарско порекло;
- Живковић Јосиф „Манин“, отац Петраћко, мумџија - грчко порекло;
- Губеровић Тане, трговац - грчко порекло;
- Јован Стојановић „Тукарче“, деда Теокар, терзија - грчко порекло;
- Енглезовићи - грчко порекло;
- Николић Гавра и Наћа „Стамболкини“, обућари - грчко порекло;
- Костић Митка „Гирчић“ - грчко порекло;
- Гирићи Мика, Петар, Лаза и Љуба, отац Гира - грчко порекло;
- Трајко Тонић, бакалин и кафеџија - грчко порекло;
- Мика „Џамил“, бритвар - грчко порекло.[3]
По женској линији овој групи припадају и породице: Мазнићи, Анџиски, Тонкићи, Мицанови, Хаџи-Митићи, Хаџи-Васиљкови, Бегини, Поп-Гаврини и други.[4]
Референце
уреди- ^ а б Rakić, Zoran (2019). Tradicija i modernizacija: Leskovac i novi krajevi (1878-1941). Vlasotince: Grafičar N°5. стр. 94—95. ISBN 978-86-88975-06-3.
- ^ а б Димитријевић, Сергије (1952). Градска привреда старог Лесковца: изглед Лесковца за време Турака - Лесковачки пашалук. Лесковац: Библиотека Градског народног музеја у Лесковцу. стр. 28.
- ^ Димитријевић, Сергије (1952). Градска привреда старог Лесковца: изглед Лесковца за време Турака - Лесковачки пашалук. Лесковац: Библиотека Градског народног музеја у Лесковцу. стр. 28—32.
- ^ Димитријевић, Сергије (1952). Градска привреда старог Лесковца: изглед Лесковца за време Турака - Лесковачки пашалук. Лесковац: Библиотека Градског народног музеја у Лесковцу. стр. 32.