Поп-фолк у Србији
Поп-фолк (такође чалга) или фолк-поп, јест музички правац који се развио у Србији 2000-их, на који је највећи утицај имао турбо-фолк — доминантан музички правац деведесетих година. Поп-фолк је у ствари варијанта турбо-фолка, али са већим утицајем попа и електронске музике, као и бугарске, грчке и румунске поп-фолк музике. Настао је постепеним напуштањем турбо-фолк звука и тема, те све већим окретањем музичким токовима Запада. На албумима неких популарних певачица деведесетих (Лепа Брена, Цеца, Драгана Мирковић…), данас доминира поп звук, док се други, попут Јелене Карлеуше, окрећу електронској музици.
| поп-фолк | |
|---|---|
| Стилско порекло | турбо-фолк, поп, електропоп |
| Мејнстрим популарност | почетком 21. века |
| Регионалне сцене | |
Оснивач поп-фолка у Србији је била Индира Радић, која је за албум Змај из 2004. отпевала песме у којима се осећао велики утицај поп музике, те тако уједно и била прва која је прекинула снимање турбо-фолк песама.[1] Неке од популарних певачица данас негирају да су икада певале новокомпоновану музику,[2] док неке турбо-фолк звезде себе упорно котирају као поп-фолк певаче. Сам поп-фолк се у Србији и даље критикује и омаловажава, намерно или ненамерно категорише као турбо-фолк, а синдром мрзим народњаке постоји већ две деценије.[3][4][5][6]
С друге стране, популарност поп-фолк извођача не опада. Некада највеће звезде поп-фолка, релативно су још увек популарне. Концерти Светлане Ражнатовић су међу најпосећенијим на Балкану.[7][8] Аца Лукас успева да годинама уназад почетком новембра одржи веома посећене концерте у београдској Арени.[9][10] Лепа Брена ужива статус музичке легенде бивше Југославије,[11] док je Индира Радић, најтиражнија певачица 2004. и 2005. године, нарочито популарна у Хрватској, Бугарској и у српској дијаспори.[12][13] Контроверзна Јелена Карлеуша је често у центру медијске пажње због своје борбе против дискриминације ЛГБТ особа и сукоба са Светланом Ражнатовић.[14] Нарочито су популарни Сека Алексић, Дара Бубамара, Вики Миљковић, Стоја и Ацо Пејовић.[15] С друге стране, велика популарност некада највећих Грандових звезда Тање Савић и Славице Ћуктераш знатно је опала, док Драгана Мирковић, једна од највећих музичких звезда бивше Југославије, ужива подједнаку наклоност публике као и пре двадесет година, што је резултовало распродатим концертом у Београдској арени 2014. године.[16]
Представници поп-фолка новије генерације су Милица Павловић, Милица Тодоровић, Катарина Живковић, Катарина Грујић, Миа Борисављевић, Немања Стевановић, Милан Станковић, Рада Манојловић, Сандра Африка, група Министарке и други.
Референце
уреди- ^ „Indira Radić ::”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2014. г. Приступљено 12. 9. 2011.
- ^ „Jelena Karleuša: folk ili pop, pitanje je sad?”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „www.facebook.com”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „www.facebook.com”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „da li je pojavljivanjem turbo folka muzika u srbiji dotakla dno?”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2009. г. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „Културни додатак : Сав тај турбо-фолк : ПОЛИТИКА”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „Ceca u Prilepu prevazišla samu sebe!”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „www.bntelevizija.net”. Приступљено 7. 9. 2011.[мртва веза]
- ^ „Aca Lukas zapalio Arenu”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „Aca Lukas rasprodao Beogradsku arenu, drugi koncert 4. novembra”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „Lepa Brena odžala spektakularan koncert u Zagrebu – Story”. Архивирано из оригинала 16. 5. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „Indira Radić - Indirin menadžer Å¡titio novinare!”. Приступљено 22. 4. 2011.
- ^ „Iz novina o koncertu u Domu Sportova”. октобар 2010. Архивирано из оригинала ( ) 22. 03. 2006. г. Приступљено 22. 4. 2011.
- ^ „Jelena Karleuša organizuje gej paradu u Beogradu?! - Muzika – Region – Vesti – Svet Plus”. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „Stoja zapalila Beč! - Svet”. Приступљено 7. 9. 2011.[мртва веза]
- ^ „Dragana Mirković održala humanitarni koncert! - Tračara”. Приступљено 7. 9. 2011.[мртва веза]
