Понтон
Понтон (фр. ponton од лат. ponto) , сплав, превозни брод, скела.[1] [2]
- пловило пљоснатог дна, четвороугаоног облика, чврсте градње , покривено палубом. Користи у лукама за превоз отпадака, а у бродоградилиштима за довоз опремног материјала и као платформа при бојењу бродова;
- пљоснато, мобилно пловило, дугуљастог, правоуглог облика са палубом или без ње, које појединачно или увезано са више таквих пловила чини тзв. понтонски мост;
- војно пловило пљоснатог четвороугаоног облика наоружано са два до четири топа средњег калибра;
- пловило са пљоснатим дном које носи справе за вађење злата;
- пловило слично бурету које служи за подизање бродова.
Референце
уреди- ^ а б Вујаклија М, Речник страних речи, Просвета, Београд, 1954.г.
- ^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1961.г.
- ^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
- ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.г.
