Поморјани

Поморјани,^[2] Поморанци или Поморани, или Померани, Померанци или Померјани (пољ. Pomorzanie, чеш. Pòmòrzónie, нем. Pomeranen), су назив за скупину западнословенских племена која су почевши од 6. века живела у доњем сливу реке Одре и суседним областима уз Балтичко море. Говорили су поморјанским језиком, једним од лехитских језика.

Опис и кратка историја

Карта размештаја лехитских племена на крају 9. века

Назив Помoрје долази од словенских речи море и по — „земља поред мора”.

Поморјани су се формирали након 6. века, као резултат словенских сеоба, током којих су се нека племена населила и у области раније настањене Германима, као што су Готи или Руги. До 9. века Поморјани су насељавали пределе од реке Одре на западу, до реке Висле на истоку и Нотеча на југу. Поморјани су добили име по области Поморје, које се јавља и у германизованом облику као Померанија.

У 10. веку пољски кнез Мјешко I Пјаст је освојио Померанију и присајединио је пољској држави. У 11. веку Померани су подигли устанак и ослободили се пољске власти. Током овог периода проширили су своје територије западно од Одре. На иницијативу кнеза Болеслава Померани прихватају хришћанство.

Од 1180. Померанија се дели, тако што западни делови улазе у састав Светог римског царства као Померанско кнежевство, док источни део под називом Помералија пада под утицај Пољске, а од 1309. Тевтонских витезова.

Временом, наступа процес германизације и полонизације померанског становништва, тако да постепено престају да говоре изворни језик и губе неке особености своје културе. Остатак древних Померана данас су Кашуби којих на територији Пољске и Немачке има око 300 хиљада.

Види још

Кашуби, западнословенски народ
Словинци (народ), западнословенски народ

Извори

^ Мапа је израђена на основу дела В. В. Седов-а (нпр. Славяне в раннем средневековье, 1995.) и поглавља "Славяне в раннем средневековье" и "Финно-угры и балты в эпоху средневековья" (1987) у серији Археология СССР, Книжная серия ИА АН СССР — ИА РАН. М.: 1981-2003. (језик: руски)
^ Николић, Драган. Словенски свет на размеђи племенских савеза и раних држава (PDF). Ниш: Правни факултет Универзитета у Нишу. стр. 111.

Литература

Johannes Hinz: Pommern. Lexikon. Bechtermünz Verlag, Augsburg. 1996. ISBN 978-3-86047-185-2. стр. 242. (језик: немачки)
Roderich Schmidt: Das historische Pommern. Personen - Orte - Ereignisse. Böhlau, Köln Weimar Wien. 2009. ISBN 978-3-41220436-5. стр. 101– 102. (језик: немачки)
Сергей Викторович Алексеев: Славянская Европа V-VI веков (серия Теrrа Нistorica). Издательство Вече, Москва, 2008. (језик: руски)
Седов, Валентин Васильевич: Очерки по археологии славян. Российская академия наук Институт археологии. Москва, 1994. (језик: руски)
Седов, Валентин Васильевич: Славяне в древности. Научно-производственное благотворит. о-во Фонд археологии. Москва, 1994. (језик: руски)
Седов, Валентин Васильевич: Славяне в раннем средневековье. Научно-производственное благотворит. о-во Фонд археологии. Москва, 1995. (језик: руски)
Седов, Валентин Васильевич: Славяне – Историко-археологическое исследование (серия Studia historica). Российская академия наук Институт археологии. Москва, 2002. (језик: руски)

[1] Мапа је израђена на основу дела В. В. Седов-а (нпр. Славяне в раннем средневековье, 1995.) и поглавља "Славяне в раннем средневековье" и "Финно-угры и балты в эпоху средневековья" (1987) у серији Археология СССР, Книжная серия ИА АН СССР — ИА РАН. М.: 1981-2003. (језик: руски)

[2] Николић, Драган. Словенски свет на размеђи племенских савеза и раних држава (PDF). Ниш: Правни факултет Универзитета у Нишу. стр. 111.

[2]

[1]