Полиаденилација
Полиаденилација је додавање поли(А) репа на РНК транскрипт, типично информационе РНК (иРНК). Поли(А) реп састоји се од више молекула аденозин монофосфата; другим речима, то је сегмент РНК састављен искључиво из аденинских база. Код еукариотских организама, полиаденилација је део процеса којим се производи зрела иРНК ради транслације. Код многих бактерија, поли(А) реп подстиче деградацију иРНК. Стога представља део ширег процеса генске експресије.
Процес полиаденилације почиње транскрипцијом генских терминатора. Сегмент на 3′-крају новоформиране пре-иРНК је најпре подељен групом протеина; ови протеини потом синтетишу поли(А) реп на 3′ крају РНК. Код неких гена ови протеини додају поли(А) реп на једном од више могућих места. Следствено, полиаденилација може да произведе више од једног транскрипта (алтернативна полиаденилација), као у случају алтернативне прераде РНК.[1]
Поли(А) реп је од значаја за експорт иРНК из нуклеуса, њену транслацију, као и стабилност самог молекула. Током времена реп ће бити прогресивно скраћен и у тренутку када постане довољно кратак, иРНК ће бити деградирана ензимским путем.[2] Ипак, код одређених типова ћелија, молекули иРНК са кратким поли(А) реповима ће бити депоновани за накнадну активацију процесом ре-полиаденилације у цитосолу.[3] С друге стране, као процес у бактеријским ћелијама, полиаденилација подстиче деградацију РНК.[4] Ово је, такође, повремено случај код еукариотских некодирајућих РНК молекула.[5][6]
Молекули иРНК прокариота и еукариота имају полиаденилисане 3′-крајеве, с тим што су поли(А) репови код прокариота генерално краћи и мање молекула РНК је полиаденилисано.[7]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Proudfoot NJ, Furger A, Dye MJ (фебруар 2002). „Integrating mRNA processing with transcription”. Cell. 108 (4): 501—12. PMID 11909521. S2CID 478260. doi:10.1016/S0092-8674(02)00617-7
.
- ^ Guhaniyogi J, Brewer G (март 2001). „Regulation of mRNA stability in mammalian cells”. Gene. 265 (1–2): 11—23. PMC 3340483 . PMID 11255003. doi:10.1016/S0378-1119(01)00350-X.
- ^ Richter JD (јун 1999). „Cytoplasmic polyadenylation in development and beyond”. Microbiology and Molecular Biology Reviews. 63 (2): 446—56. PMC 98972 . PMID 10357857. doi:10.1128/MMBR.63.2.446-456.1999.
- ^ Steege DA (август 2000). „Emerging features of mRNA decay in bacteria”. RNA. 6 (8): 1079—90. PMC 1369983 . PMID 10943888. doi:10.1017/S1355838200001023.
- ^ Zhuang Y, Zhang H, Lin S (јун 2013). „Polyadenylation of 18S rRNA in algae(1)”. Journal of Phycology. 49 (3): 570—9. PMID 27007045. S2CID 19863143. doi:10.1111/jpy.12068.
- ^ Anderson JT (август 2005). „RNA turnover: unexpected consequences of being tailed”. Current Biology. 15 (16): R635—8. PMID 16111937. S2CID 19003617. doi:10.1016/j.cub.2005.08.002.
- ^ Sarkar N (јун 1997). „Polyadenylation of mRNA in prokaryotes”. Annual Review of Biochemistry. 66 (1): 173—97. PMID 9242905. doi:10.1146/annurev.biochem.66.1.173.
Литература
уреди- Danckwardt S, Hentze MW, Kulozik AE (фебруар 2008). „3′ end mRNA processing: molecular mechanisms and implications for health and disease”. The EMBO Journal. 27 (3): 482—98. PMC 2241648 . PMID 18256699. doi:10.1038/sj.emboj.7601932.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Полиаденилација на Викимедијиној остави
