Подоршки рејон
Подоршки рејон (рус. Поддорский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у југозападном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
| Подоршки рејон Поддорский район | |
|---|---|
.svg) | |
.jpg) | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект |  Новгородска област |
| Админ. центар | Подорје |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1927. |
| Површина | 2.954,02 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 4.365 |
| — густина ст. | 1,48 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 53 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Административни центар рејона је село Подорје. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 4.365 становника или у просеку око 1,5 ст/км².
Географија
уреди.svg)
Подоршки рејон смештен је у југозападном делу Новгородске области, на подручју где ниска и мочварна Прииљмењска низија постепено прелази ка брежуљкастом Валдајском побрђу. Обухвата територију површине 2.594,02 km² и по том параметру налази се на 8. месту међу 21 рејоном унутар области. Граничи се са Волотовским рејоном на северу, на североистоку и истоку је Староруски, док су на југоистоку и југу Марјовски и Холмски рејон. На западу је територија Псковске области.
Готово целокупна речна мрежа унутар рејона припада сливу реке Ловат, односно језера Иљмењ. Ловат протиче преко јужних делова рејона, а његова најважнија притока Полист преко северних. Значајнији водотоци су још и Порусја (десна притока Полиста) и Редја (лева притока Ловата).
На крајњем југозападу рејона је Рдејски резерват природе, заштићено подручје површине 36.922 хектара (основан 1994. године). Ово мочварно подручје које је станиште птица мочварица налази се на Рамсарској листи.
Историја
уредиПодоршки рејон успостављен је 1927. године на територији некадашње Подоршке парохије Староруског округа, у саставу Новгородске губерније. Након оснивања постаје другостепеном административном јединицом тадашњег Новгородског округа Лењинградске области.
У границама Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године. Седиште рејона се једно кратко време од маја 1945. до децембра 1949. налазило у селу Перегино, да би потом поново било враћено у Подорје.
Подоршки рејон је у периоду од 1963. до 1965. био привремено расформиран, а његова територија присаједињена суседном Холмском рејону.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 4.645 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 4.365 становника, или у просеку 1,5 ст/км².[2] По броју становника Подоршки рејон се налази на убедљивом последњем месту у области.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 6.820[3] | 5.610[4] | 4.645[1] | 4.365* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоји укупно 155 насеља, а рејонска територија је подељена на 3 другостепене сеоске општине. Административни центар рејона је село Подорје.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди
