Плутоново срце

(преусмерено са Плутоново Срце)

Плутоново срце (енгл. Pluto's Heart) је истакнута површинска карактеристика патуљасте планете Плутон.[1][2][3] Велика светла регија ширине од око 1590 километара, добила је надимак Плутоново срце од стране различитих медија и НАСА-е.[4][5][6]

Фотографија Плутона која приказује „срце”

Регија је први пут идентификована на првим детаљним Плутоновим фотографијама. Дана 15. јула 2015. године регија је неформално названа Томбо регија (енгл. Tombaugh Regio) у част астронома који је открио Плутон, Клајда Томба.[7]

На детаљним фотографијама Плутона види се како први и други режањ „срца” нису идентични; леви режањ је светлији. Веровало се како је леви режањ у ствари кратер испуњен азотним снегом. Такође се веровало да су светле тачке у регији у ствари врхови планина. Фотографије објављене 15. јула 2015. године приказивале су планине више од 3000 метара које су направљене од леда.[8]

Референце

уреди
  1. ^ O'Kane, Sean (15. 07. 2015). „This is the first high resolution image of Plutos' surface”. The Verge. Приступљено 15. 07. 2015. 
  2. ^ Coldewey, Devin (15. 07. 2015). „Latest New Horizons Photo Shows Close-Up of Pluto's Young Mountains”. NBC News. Comcast. Приступљено 15. 07. 2015. 
  3. ^ The New York Times (15. 07. 2015). „New Horizons Reveals Ice Mountains on Pluto”. The New York Times. Приступљено 15. 07. 2015. 
  4. ^ New data reveals that Pluto's heart is broken. Washington Post. 2015-07-14. Retrieved 2015-07-15.
  5. ^ Coming today: a close-up of Pluto's heart. New York Times. 2015-07-15. Retrieved 2015-07-15.
  6. ^ New Horizons spacecraft displays Pltuo's big heart Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2015). NASA.gov. 2015-07-14. Retrieved 2015-07-15.
  7. ^ „NASA’s New Horizons: A “Heart” from Pluto as Flyby Begins”. NASA. 8. 07. 2015. Архивирано из оригинала 03. 04. 2019. г. Приступљено 15. 07. 2015. 
  8. ^ Achenbach, Joel (14. 07. 2015). „New Horizons reaches Pluto, sees complex terrain with ‘great mounds. The Washington Post. Приступљено 14. 07. 2015.