Плиније Млађи
Плиније Млађи (лат. Gaius Plinius Caecilius Secundus; Комо, 63. н. е. — Битинија, 113. н. е.) био је римски сенатор за време цара Домицијана, Нерве и Трајана. Био је и пријатељ најпознатијег римског историчара Тацита.
Плиније Млађи | |
|---|---|
 Статуа Плинија Млађег у Кому | |
| Датум рођења | 61. н.е. |
| Место рођења | Комо |
| Датум смрти | 113. |
| Место смрти | Битинија |
Најпознатији је по писмима објављеним у десет књига под насловом: Epistularum Libri Decem које представљју важан извор за римску друштвену историју Царства. Друго дело му је Panegyricus.
Плиније је обављао функцију империјалног магистрата под Трајановом влашћу (трајала 98—117),[1] а његова писма Трајану пружају један од неколицине преживелих записа о односу између империјалног уреда и провинцијалних гувернера.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Bennett, Julian (1997). Trajan: Optimus Princeps: A Life and Times. New York & London: Routledge. стр. 113–125.
- ^ John W. Roberts, ур. (2007). „Pliny the Younger”. The Oxford Dictionary of the Classical World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780192801463. Приступљено 18. 7. 2019. „The tenth bk. of letters contains all of Pliny's correspondence with Trajan. [...] The provincial letters are the only such dossier surviving entire, and are a major source for understanding Roman provincial government.”
Литература
уреди- Bennett, Julian (1997). Trajan: Optimus Princeps: A Life and Times. New York & London: Routledge. стр. 113–125.
