Плес маски уз бубњеве у Драмеци (Бутан)
Плес маски уз бубњеве у Драмеци или Нгачам (нга - „бубањ“, чам - „плес маске“)[1] је свети плес који се изводи током фестивала у част Падмасамбхаве, будистичког гуруа из 8. века, у селу Драмеца на истоку Бутана. Фестивал се организује два пута годишње, петог и десетог месеца бутанског календара, у манастиу Чоелинг Огиен Тегчок Намдроел.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив
| Плес маски уз бубњеве у Драмеци | |
|---|---|
.jpg) Манастир Чоелинг Огиен Тегчок Намдроел у Драмеци | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Бутан |
| Светска баштина Унеска | |
| Унеско ознака | 00161 |
| Датум уписа | 2008 |
У изведби плеса учествује шеснаест маскираних мушких плесача и десет музичара. Плесачи носе монашке одежде и дрвене маске са цртежима животиња, како стварних, тако и митских.[2] Музичари свирају „чинеле, трубе и бубњеве, укључујући банг нга, велики цилиндрични бубањ, лаг нга, мали ручни кружни равни бубањ и нга чен, бубањ који се удара савијеним штапом“. Прво изводе молитвени плес у соелдеп чам, главном светилишту, пре него што се један по један појаве у дворишту манастира. Плес се састоји из два дела: мирног, контемплативног дела који представља мирна божанства и брзог, атлетског дела за оне љуте.
Представе плеса изводе се скоро пет векова.[3] Крајем деветнаестог века, плес је почео да се шири и на друге делове Бутана. [4] Данас се приближава томе да буде нешто попут националног плеса за земљу, и представља идентитет бутанске нације.
Плес је УНЕСКО уписао на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства 2008. године, иако је првобитно проглашен 2005.[2] У оригиналном прогласу се напомиње да се „број практичара смањује због недостатка времена за пробе, одсуства систематског механизма за обуку и почаст плесача и музичара и постепеног смањења интересовања међу младима“.Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив
Институт за језичке и културолошке студије Краљевског универзитета у Бутану координисао је и спровео пројекат за очување и промоцију плеса.[5] Пројекат је финансирао Јапански фонд за заштиту нематеријалног културног наслеђа, посредством УНЕСКО-а. [6] Укључивао је јачање капацитета за обуку манастира, састављање постојеће документације, снимање видео записа о плесу, истраживање његове историје и промотивне активности. Резултат пројекта била је књига о плесу написана на енглеском и Џонгка језику и пратећи филм. [7]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Shimizu, Yoshi. „The Mask Dance of the Drums from Drametse of Bhutan”. Yoshi Shimizu, Photographer. Приступљено 20. 3. 2016.
- ^ а б „Mask dance of the drums from Drametse - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. www.unesco.org. Приступљено 2016-03-20.
- ^ Shimizu, Yoshi. „The Mask Dance of the Drums from Drametse of Bhutan”. Yoshi Shimizu, Photographer. Приступљено 20. 3. 2016.
- ^ „The Mask Dance of the Drums from Drametse”. www.unesco.org. Приступљено 2016-03-20.
- ^ „Research at the Institute of Language and Culture Studies”. Institute of Language and Culture Studies. Архивирано из оригинала 30. 3. 2016. г. Приступљено 20. 3. 2016.
- ^ „Japan finances the project "Safeguarding of the Drametse Ngacham"”. www.unesco.emb-japan.go.jp. Архивирано из оригинала 28. 12. 2023. г. Приступљено 2016-03-20.
- ^ དགྲ་མེད་རྩེ་རྔ་འཆམ། Drametse Ngacham. Semtokha, Bhutan: Institute of Language and Culture Studies, Semtokha, Royal University of Bhutan. 2009. ISBN 978-99936-771-0-9.
Спољашње везе
уреди