Племићка породица Смиљанић
Племићка породица Смиљанић била је српска племићка породица из Лике, из које се 1647. године доселила у Далмацију.[1][2]
Породично стабло
уредиНајстарији члан породице био је Петар, арамбаша рођен у Лици, који је предводио мале чете, којима је Османлијама непрестано наносио много зла.[1][3]
Петар Смиљанић (? — 28. јануар 1656)
уредиПетар Смиљанић био је савременик Јанка Митровића, са своја четири сина (Мато, Филип, Јован, Илија) преселио се у Далмацију. Као млетачки поданик истакао се у борби против Османлија, и преузимању Земуника, Новиграда, Обровца, Надина, Вране, затим током напада на Драчевац и Филип Јаков.[1] По успешним акцијама Петар је Леонарду Фасцолу, генералном провидуру у Задру, послао пет одсечених турских глава са чалмама.[4]
Петар је у августу 1647. године на челу крајишника учествовао у нападу на Грачац, и заузео га током борбених дејстава срушио је мост на реци Крки, који су нешто касније Османлије обновиле. Посебно се истакао у борбама код Пираматоваца, Островице и Брибира.[1][5]
Петар Смиљанић је у Буковици код Плавна разбио један одред Турака(600 људи).[1] Због својих ратних заслуга, провидур Фасцоло именовао га је вођом ускочких буковачких Срба, а дајући му уједно овлаштење да може пресуђивати у мањим међусобним споровима повјерених му Срба. Последњи Петров подвиг био је напад на Рибник у Лици.[1][6]
Сахрањен је у цркви Свете Стошије у Задру, 29. јануара 1656. године.[1]
Сердар Смољан Смиљанић
уредиДо сердара Смољана породица је била православне вере, а после њега је прешла у католичанство.[1]
Илија Смиљанић (? — 1654)
уредиЈедна од најзначајнијих личности у породици Смиљанић био је и Илија Смиљанић, који се истакао у борбама против Турака у Кандијском рату. Током 1651. године Илија је остварио велику победу савладавши 5 000 Османлија код Корлата (Бенковац), а 1652. године остварио је још један успех када је поразио османлије код Островице. Наредне 1653. године однео је победу над Османлијама поразивши их у бици код Удбине и Ливна.[7]
Његовом смрћу на Велебиту, током напада на Лику 1654. године, породица Смиљанић је ишчезла.[7]
Извори
уреди- ^ а б в г д ђ е ж Марко П. Атлагић, Племство и грбови у делим Богумила Храбака, с посебним освртом на на породице Брњаковић и Смиљанић, У Живот и дело Богумила Храбака, стр. 64 УДК: 929.6 (497.11)”04/14”
- ^ Kuzmanović, Ante. „Smiljanići”, Narodni list, br. 5 (1876):1.; br. 6 (1876):1.
- ^ Марко Атлагић, Српско племство и грбови у Дубровнику, Далмацији, Хрватској и Славонији, 148.
- ^ Ante Kuzmanić, Smiljanići, Narodni list, br. 5 – od 15. siečnja; br. 6 – od 19. siečnja(1876): 1.
- ^ Богумил Храбак, Смиљанићи од Задра соколи (Београд: Просвета, 1953), 26.
- ^ Stipan Banović, „Osvrt na 300-godišnjicu smrti kotarskog serdara Iliju Smiljanića”, Zadarska revija, br. 3 (1956): 170.
- ^ а б Марко П. Атлагић, Племство и грбови у делим Богумила Храбака, с посебним освртом на на породице Брњаковић и Смиљанић, У Живот и дело Богумила Храбака, стр. 65 УДК: 929.6 (497.11)”04/14”
Литература
уреди- Antoljak, Stjepan. „Izumiranje i nestanak hrvatskog plemstva u okolici Zadra”, Radovi Instituta JAZU u Zadru, sv. IX, (1962): 55–115.
- Duišin, Antun Viktor. Kodex des Adels Croatien, Slavonien, Dalmatien, Bos-nien-Herzegovina, Dubrovnik, Kotor und Vojvodina, I, II Zagreb: Autorovoizdanje, 1938, 1939.
- Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb: Leksikografski zavod, 1956.