Платон Димић
Платон Димић (Баваниште, 1907 — Београд, 1992) био је математичар и физичар, професор универзитета, аутор и уредник стручних публикација. Заслужан је за успостављање математике као академске дисциплине у Северној Македонији и за популаризацију математике међу младима.
| Платон Димић | |
|---|---|
 Платон Димић (стоји, са шеширом) са колегама у кањону Матка крај Скопља, 1959. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1907. |
| Место рођења | Баваниште, Аустроугарска |
| Датум смрти | октобар 1992. |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | математика |
| Институција | Универзитет у Скопљу Друштвo математичара Србије |
Биографија
уредиПлатон Димић је завршио гимназију у Панчеву и дипломирао 1929. године на математичкој групи Филозофског факултета у Београду. Наставничку каријеру је започео као суплент Панчевачке гимназије 1930. године. 1931-1933. и 1934-1936. године је предавао математику и филозофију на Ваљевској гимназији[1], а 1933-1934. је радио у Шабачкој гимназији. У Ваљевској гимназији је био надзорни наставник Подружнице феријалног савеза. 1936. године је премештен у Мушку реалну гимназију Краља Александра Првог у Београду, која је распуштена после напада Немачке на Југославију 1941. године.[2] Димић је учествовао у другом светском рату. Вратио се у Београд 1945. године и наставио рад на гимназији.
26. августа 1947. године Димић је званично изабран за доцента на новооснованом Институту за математику Филозофског факултета у Скопљу код проф. Драгослава Митриновића. 1952. године прешао је на Технички факултет, где је 1960. године постављен за ванредног професора, а од 1959. до 1963. године био продекан. После поделе Техничког факултета на неколико факултета 1965. године, Димић је до 1967. године водио Архитектонско-грађевински факултет као његов први декан.[3] Предавао је углавном алгебру и методику наставе, увео течајеве за обдарене ученике. Био је заслужан, скупа са колегама, за набавку првог компјутера у Македонији 1964. године. По одласку у пензију 1969. године вратио се у Београд где је наставио са уредничким радом све до своје смрти 1992. године.[4]
У центру његовог научног рада била је методика наставе математике. Истакао се од 1940-их година као оснивач и организатор математичких такмичења за средњошколце на републичком и југословенском нивоу. Објавио је мноштво књига и чланака, а пре свега учествовао у оснивању, издавању и уређивању редовних стручних публикација као што су „Математички лист за ученике основних школа” у издању Друштва математичара Србије чији је био главни и одговорни уредник 15 година[5][6], као и издања скопског универзитета „Математичка школа” и „Математички билтен”[7].
Занимљивости
уредиДимић је у фебруару 1925. године искључен из осмог разреда Панчевачке гимназије, због чега су ученици ступили у штрајк.[8][9] Искључен је наводно јер је на часу надмудрио професора математике.
Поред математичке делатности, Димић се бавио и књижевношћу, објављујући кратке приповетке у предратној Политици.[10] Свирао је виолу.
Одликован је 1968. године наградом „13. новембар” града Скопља за саслуге у области образовања.[11]
Платонов отац се такође звао Платон а мати Анђелка. Отац је био правник, катастарски писар и судија у Банату и по Угарској. Платонова сестра, Славка, је била преводилац руске књижевности и удата за инжењера руског порекла, Ивана Пишкина.[12][13] Платон је био ожењен Наталијом, историчарком.
Разграната породица Димић, чија је крсна слава Ђурђевдан, води порекло од Диме Путника, Цинцарина пореклом из села Блаце у Егејској Македонији, који се доселио у Ковин у време сеоба у првој половини 18. века.[14][15] Породица Димић је дала бројне научно-просветне раднике, укључујући Теофила, Аксентија, Петра, Платоновог деду Тодора, стричеве Ђуру Б., Душана и Вука Димића и тетку Емилију Димић, жену Богољуба Јовановића.[16]
Референце
уреди- ^ Глас Ваљева бр. 43/1931 и 34/1934
- ^ xgimnazija.edu.rs/o-nama/istorijat/1[мртва веза] Према наводима те гимназије, данашње Десете гимназије, Платон Димић је тамо предавао већ школске 1933/1934. године.
- ^ „gf.ukim.edu.mk”. Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра
|url=(помоћ) 05. 08. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2021. - ^ im-pmf.weebly.com/platon-dimic.html
- ^ Математички лист (1992), стр.3
- ^ Mićić 2008, стр. 1––19
- ^ Илиевски 2000, стр. 153–.
- ^ Трумић (1964)
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2019. г. Приступљено 18. 04. 2019.
- ^ John Simon (2007): сећања америчког критичара Џона Сајмона на своју младост у Београду.
- ^ „званични сајт града Скопља”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2012. г. Приступљено 18. 04. 2019.
- ^ www.worldcat.org
- ^ Енциклопедија Српског народног позоришта, „ДИМИЋ-ПИШКИН Станка” (sic!)
- ^ Поповић 1937, стр. 356–
- ^ Ердељановић 1992, стр. 34–
- ^ Српски биографски речник (2007) Књига 3, Д-З.
Литература
уреди- Ицко Ѓоргоски (ур.), 70 години Природно-математички факултет - Скопје: 1946-2016. Скопље, Бато и Дивајн, 2016. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2019)
- Ердељановић, Јован (1992). Срби у Банату. Нови Сад.
- Борко Илиевски: 50 години Математички билтен. У: Математички билтен, бр.24. Скопље, 2000.
- Математички лист бр. 27-3. Београд, 1992.
- Vladimir Mićić, Zoran Kadelburg, Branislav Popović, The Mathematical Society of Serbia—60 Years. У: The Teaching of Mathematics, 2008, Vol. XI, 1.
- Душан Ј. Поповић: О Цинцарима. Прилози питању постанка нашег грађанског друштва. 2. допуњено изд., Београд, 1937
- John Simon, „Learning to read...”. The Free Library, Foundation for Cultural Review, 2007.
- Српски биографски речник. Књига 3, Д-З. Нови Сад, Матица Српска, 2007. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2012)
- Стојан Трумић (ур.), Гимназија Урош Предић Панчево, споменица поводом стогодишњице. Панчевo, Графичко предузећe „6. октобар”, 1964. Цитирано према: Првих сто година гимназије, приредила Јелена Журић