Платан

Род цветних биљака који чине породицу Platanaceae

Платан (Platanus) је род дикотиледоних скривеносеменица из истоимене фамилије. Обухвата 10 врста. Биљке платани су листопадно дрвеће висине до 40 метара. Веома омиљено дрво у урбаним срединама. Многи булевари светских метропола дугују део свог шарма овом прелепом дрвећу.

Платан
Временски распон: доња Креда — данас
Велико стабло источног платана,
Platanus orientalis L., у Битољу
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Ред: Proteales
Породица: Platanaceae
Род: Platanus
подродови и врсте
подрод Castaneophyllum
Platanus kerrii
подрод Platanus
Platanus chiapensis
Platanus gentryi
Platanus × hispanica
   (syn. P. × acerifolia)
Platanus mexicana
Platanus oaxacana
Platanus occidentalis
Platanus orientalis
Platanus racemosa
Platanus rzedowskii
Platanus wrightii

Сви зрели припадници рода Platanus су високи и достижу висину од 30—50 m (98—164 стопа). Сви осим P. kerrii су листопадни, а већина се налази у приобалним или другим мочварним стаништима у дивљини, иако се показује отпорним на сушу у узгоју. Хибридни лондонски платан (Platanus × acerifolia) показао се посебно толерантним на урбане услове, и био је широко засађен у Лондону и другде у Уједињеном Краљевству.

На енглеском су често познати као planes или plane дрвеће. Раније коришћено име које је сада ретко је plantain дрво (што не треба мешати са другим, неповезаним врстама тим именом).[1] Неке северноамеричке врсте се зову sycamores (посебно Platanus occidentalis),[2] иако се тај израз користи и за неколико неповезаних врста дрвећа. Име рода Platanus потиче од старогрчког πλάτανος, што се односио на Platanus orientalis.[3]

Ботаника

уреди
 
Стабло старог платана, у Трстену, код Дубровника, Хрватска
 
Зрели плод платана

Цветови су редуковани и формирани у виду куглица (кугласте главице); 3–7 длакавих чашица може бити срасло у основи, а 3-7 латице су облика лопатица. Мушки и женски цветови су одвојени, али се налазе на истој биљци (једнодомни). Број главица у једном грозду (цвасти) је индикативан за врсту (погледајте табелу испод). Мушки цвет има 3–8 прашника; женка има горњи јајник са 3–7 плодова. Платани се опрашују ветром. Мушке цветне главице отпадају након одбацивања полена.

Након опрашивања, женски цветови постају семенке које формирају агрегатну лопту. Плод је вишеструки ахенес (биљна систематика, Симпсон М. Г, 2006). Обично је језгро лопте пречника 1 cm и прекривено је мрежом од 1 mm, која се може огулити. Лопта је пречника 2,5–4 cm и садржи неколико стотина семенки, од којих свака има једну семенку и купаста је, са врхом причвршћеним надоле за мрежу на површини лопте. Ту је и чуперак многих танких, чврстих влакана жуто-зелених чекиња причвршћених за основу сваке семенке. Ове чекиње помажу у растурању плодова ветром као код маслачка.

Листови су једноставни и наизменични. У подроду Platanus имају дланасти обрис. Основа лисне дршке (петељке) је увећана и потпуно обавија млади пупољак стабљике у свом пазуху. Аксиларни пупољак се открива тек након што лист опадне.

Зрела кора се лако љушти или пили у виду мрља неправилног облика, стварајући ишаран, љускав изглед. На старим деблима могуће је да се кора неће љуштити, већ се згушњава и пуца.

Филогенија

уреди

Постоје два подрода, подрод Castaneophyllum који садржи аномалну P. kerrii, и подрод Platanus, са свим осталим врстама; недавне студије у Мексику[4] повећале су број прихваћених врста у овом подроду. Унутар подрода Platanus, генетски докази сугеришу да је P. racemosa ближи роду P. orientalis него другим северноамеричким врстама.[5] Фосилни запис листова и плодова који се могу идентификовати као Plantanus почиње у палеоцену.[6] Упркос географској раздвојености између Северне Америке и Старог света, врсте са ових континената се могу лако укрштати, што резултира плодним хибридима као што је лондонска сорта.

Врсте

уреди

Признате врсте платана су:

Ботанички назив Уобичајени називи Дистрибуција Цветне главе Белешке
Platanus × acerifolia
(P. occidentalis × P. orientalis;
syn. P. × hispanica, P. × hybrida)
лондонски сој, хибридни сој култивационо порекло 1–6 Подрод Platanus
Platanus chiapensis чијапаски обични југоисточни Мексико ? Подрод Platanus
Platanus gentryi џентријски обични западни Мексико ? Подрод Platanus
Platanus kerrii керов обични Лаос, Вијетнам 10–12 Подрод Castaneophyllum
Platanus mexicana мексички платан, мексички обични северни и централни Мексико 1–4 Подрод Platanus
Platanus oaxacana оахачки платан јужни Мексико ? Подрод Platanus
Platanus occidentalis амерички платан, амерички обични, батонвуд, западни платан, водена буква источна Северна Америка 1–2 Подрод Platanus
Platanus rzedowskii Рзедовскијев обични, Рзедовскијев платан источни Мексико 1-2 Подрод Platanus
Platanus orientalis оријентални платан југоисточна Европа, југоисточна Азија 3–6 Подрод Platanus
Platanus racemosa калифорнијски платан, западни платан, алисо Калифорнија, Доња Калифорнија 3–7 Подрод Platanus
Platanus wrightii аризонски платан југозападне Сједињене Државе (Аризона, Нови Мексико), северозападни Мексико 2–4 Подрод Platanus

Болести

уреди
 
Озбиљне инфекције антракнозом понекад могу узроковати дефолијацију великих делова америчке шуме платана током средине и касног пролећа, али дрвеће се углавном опоравља до средине лета

Платани су подложни антракнози (Apiognomonia veneta), гљивичној болести која може да дефолира дрвеће у неким годинама. Најтеже инфекције су повезане са хладним, влажним пролећним временом. P. occidentalis и друге америчке врсте су најосетљивије, док је P. orientalis најотпорнији. Хибридни лондонски платан је средње отпоран.

Ceratocystis platani, болест увенућа, постала је значајан проблем последњих година у већем делу Европе.[7] Северноамеричке врсте су углавном отпорне на болест, са којом су вероватно заједно еволуирале, док су врсте старог света веома осетљиве.

Друге болести као што је пепелница се јављају често, али су од мањег значаја.

Врсте Platanus се користе као биљке за исхрану од стране ларви неких врста Lepidoptera, укључујући Phyllonorycter platani и Xestia c-nigrum.[8]

У 21. веку болест, опште позната као масарија болест, напала је платане широм Европе. Њу узрокује гљива Splanchnonema platani, која изазива велике лезије на горњим странама грана.[9][10][11]

Употребе

уреди

Основна употреба ових стабала је као украсно дрвеће, посебно у урбаним срединама и поред путева. Лондонски платан је посебно популаран за ову сврху. Амерички платан се понекад култивише ради дрвета и вођена су истраживања о његовој употреби као усева биомасе. Оријентални платан се широко користи као украс, а такође има низ мањих медицинских употреба.

Културна историја

уреди
 
Шарена кора лондонског платана

Најзначајнији аспекти културне историје односе се на Platanus orientalis у Старом свету.[12][13] Ово дрво је важан део књижевне сценографије Платоновог дијалога Федар. Због Платона, дрво је такође играло важну улогу у сценографији Цицероновог Де Оратора. Ово дрвеће је такође пружало хлад под којим су се одржавале чувене Аристотелове и Платонове филозофске школе.[14] Хендлова опера Серсе садржи чувену арију „Ombra mai fu“, коју главни лик пева у славу свог омиљеног платана.

Платан је био чест мотив у класичној кинеској поезији као отелотворење тужних осећања због његовог јесењег осипања лишћа.

Легендарно суво дрво које је први забележио Марко Поло је вероватно био платан. Према легенди, означавао је место битке између Александра Великог и Дарија III.

Немачки маскирни образац Platanenmuster („узорак платана“), који је 1937–1942 дизајнирао Јохан Георг Ото Шик, био је први тачкасти маскирни патерн.[15]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „plantain, n.2”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ Merriam Webster.
  3. ^ πλάτανος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  4. ^ Nixon & Poole 2003.
  5. ^ Feng, Oh & Manos 2005.
  6. ^ McNair, D.M.; D.Z. Stults; B. Axsmith; M.H. Alford; J.E. Starnes (2019). „Preliminary investigation of a diverse megafossil floral assemblage from the middle Miocene of southern Mississippi, USA” (PDF). Palaeontologia Electronica. 22 (2). doi:10.26879/906 . 
  7. ^ Pathology note 7 2008.
  8. ^ Hampson, G. F. (1894). The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma: Moths Volume II. Moths - II. Taylor and Francis — преко Biodiversity Heritage Library. 
  9. ^ „Massaria disease”. Forestry Commission. Приступљено 7. 11. 2012. [мртва веза]
  10. ^ „Massaria disease of plane trees”. Treetree. Приступљено 7. 11. 2012. 
  11. ^ Robinson, Gaden S.; Ackery, Phillip R.; Kitching, Ian; Beccaloni, George W.; Hernández, Luis M. (2023). „Robinson, G. S., P. R. Ackery, I. J. Kitching, G. W. Beccaloni & L. M. Hernández, 2010. HOSTS – A Database of the World's Lepidopteran Hostplants. Natural History Museum, London.”. Natural History Museum. doi:10.5519/havt50xw. 
  12. ^ Barstow, M.; Rivers, M.C. (2017). „Platanus orientalis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T33951A68135880. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T33951A68135880.en . Приступљено 13. 11. 2021. 
  13. ^ RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. стр. 1136. ISBN 978-1405332965. 
  14. ^ Annalisa, Marzano (24. 5. 2020). „Walking, talking and showing off – a history of Roman gardens”. 
  15. ^ Beaver, Michael D.; Borsarello, J. F. (1995). Camouflage Uniforms of the Waffen-SS. Schiffer. стр. 202. ISBN 978-1-84176-854-0. 

Литература

уреди

Додатна литература

уреди
  • Sandra K. Floyd; et al. „A developmental and evolutionary analysis of embryology in Platanus (Platanaceae), a basal eudicot”. American Journal of Botany. 1999 (86): 1523—1537. .

Спољашње везе

уреди