Википедија

Плави патлиџан

Плави патлиџан (лат. Solanum melongena)[1] једногодишња је врста биљке из рода Solanum. Ареал распрострањења ове врсте обухвата источну Индију и Шри Ланку, али је раном доместификацијом проширен најпре на подручје источне Азије, Јужне Африке[2][3] Медитерана и Европе, а касније и на америчке континенте. Узгаја се због плодова који се користе као поврће.

Плави патлиџан
плод
The fruit developing on the plant
Припитомљен
Научна класификација
Царство:
Plantae
Класа:
Magnoliopsida
Поткласа:
Asteridae
Ред:
Solanales
Породица:
Solanaceae
Род:
Solanum
Биномно име
Solanum melongena
L. 1753.
Синоними

Solanum ovigerum Dunal
Solanum trongum Poir.

Најчешће љубичасто, сунђерасто, упијајуће воће се користи у неколико кухиња. Обично се користи као поврће у кувању. Патлиџан је по ботаничкој дефиницији бобица. Као припадник рода Solanum, сродан је са парадајзом, љутом паприком и кромпиром, иако су они из Новог света, док је патлиџан из Старог света. Као и парадајз, његова кожа и семенке се могу јести, али се, као и кромпир, обично једу кувани. Патлиџан има нутритивно низак садржај макронутријената и микронутријената, али способност воћа да апсорбује уља и укусе у своје месо кувањем проширује његову употребу у кулинарству.

Првобитно је припитомљен од дивље врсте велебиља трна или горке јабуке, S. incanum,[4][5][6] вероватно са два независна припитомљавања: једним у Јужној Азији и једним у Источној Азији.[7] Године 2018, Кина и Индија заједно су обухватале 87% светске производње патлиџана.

Опис биљке

уреди

Плави патлиџан је једногодишња зељаста биљка висока до 70 cm, са разгранатим стаблом које понекад носи трнове. Листови су велики, са дугачким лисним дршкама, до 15 cm дуги и до 10 cm широки. Цветови се налазе у пазуху листова, појединачни су или ређе у мањим цвастима. Плод је бобица, најчешће љубичасто-плаве боје, али може бити и зелена, жута или бела.[8]

Историја

уреди
 
Дуги љубичасти патлиџани
 
Сорте Solanum melongena из јапанске Сеикеј Зусецуове пољопривредне енциклопедије

Не постоји консензус о месту порекла патлиџана; ова биљна врста је описана као пореклом из Индије, где наставља да расте у дивљини,[9] Африке[10] или Јужне Азије.[11] Од праисторије се узгаја у јужној и источној Азији. Први познати писани запис о биљци налази се у Ћимин Јаођу, древној кинеској пољопривредној расправи која је завршена 544. године.[12] Бројни арапски и северноафрички називи за њега, заједно са недостатком старогрчких и римских имена, указују на то да су га Арапи у раном средњем веку гајили широм Медитерана, који су га у 8. веку унели у Шпанију.[13] Књига о пољопривреди Ибн Ал-Авама у арапској Шпанији из 12. века описује како се узгајају патлиџани.[14] Постоје записи о каснијим средњовековним каталонским и шпанским употребама.[15]

Патлиџан није забележен у Енглеској све до 16. века. Једна енглеска књига о ботаници из 1597. описује „мади” или „бесну” јабуку:

Ова биљка расте у Египту скоро свуда... доносећи плодове величине великог краставца.... Имали смо их и у нашим лондонским баштама, где је цветавала, али зима се приближава пре времена зрења, те је биљка пропала: без обзира на то да је донела плодове величине гушчијег јајета једне изванредне умерене године... али никада до пуне зрелости.[16]

Због везе ове биљке са разним другим велебиљима, некада се веровало да је плод изузетно отрован. Цветови и листови могу бити отровни ако се конзумирају у великим количинама због присуства соланина.[17]

Патлиџан има посебно место у народном предању. По италијанском традиционалном фолклору из 13. века, патлиџан може изазвати лудило.[18] У Египту се током 19. века говорило се да је лудило „чешће и насилније“ када је патлиџан у сезони током лета.[19]

Детаљи грађе

уреди
  •  
    Хабитус
  •  
    Цвет
  •  
    Уздужни пресек плода

Назив биљке

уреди
 
Осушени плодови на пијачној тезги у Истанбулу

Назив патлиџан потиче од санскритске речи vatin-ganah, а у српски језик је дошао преко персијског (перс. badin-gan) и турског језика (тур. patlican). У српском језику патлиџаном се назива парадајз, мада се често и биљка плави патлиџан једноставно назива патлиџан.

Исхрана

уреди
Плави патлиџан,
свежи плод
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија104 kJ (25 kcal)
5,88 g
Шећери3,53 g
Прехрамбена влакна3 g
0,18 g
0,98 g
Витамини
Тиамин (Б1)
(3%)
0,039 mg
Рибофлавин (Б2)
(3%)
0,037 mg
Ниацин (Б3)
(4%)
0,649 mg
Витамин Б5
(6%)
0,281 mg
Витамин Б6
(6%)
0,084 mg
Фолат (Б9)
(6%)
22 μg
Витамин Ц
(3%)
2,2 mg
Витамин Е
(2%)
0,3 mg
Витамин К
(3%)
3,5 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
9 mg
Гвожђе
(2%)
0,23 mg
Магнезијум
(4%)
14 mg
Манган
(11%)
0,232 mg
Фосфор
(3%)
24 mg
Калијум
(5%)
229 mg
Цинк
(2%)
0,16 mg
Остали конституенти
Вода92 g
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сирови патлиџан се састоји од 92% воде, 6% угљених хидрата, 1% протеина и има занемарљиво мало масти (табела). Он обезбеђује мале количине есенцијалних хранљивих материја, при чему само манган има умерени проценат (11%) дневне вредности. Мање промене у саставу хранљивих материја се јављају у зависности од сезоне, средине узгоја (отворено поље или стакленик) и генотипа.[20]

Узгој и штеточине

уреди

У тропској и суптропској клими, патлиџан се може сејати у башти. Патлиџан који се узгаја у умереној клими боље пролази када се пресађује у башту након што прође сва опасност од мраза. Патлиџан преферира вруће време, а када се гаји у хладној клими или у областима са ниском влажношћу, биљке вену или не успевају да зацветају и дају зреле плодове.[21][22] Семе се обично почиње осам до 10 недеља пре очекиваног датума без мраза. S. melongena је уврштена на листу слабо запаљивих биљака, што указује да је погодна за гајење у зони заштите објеката.[23]

Размак треба да буде 45 до 60 cm (18 до 24 in) између биљака, у зависности од сорте, и 60 до 90 cm (24 до 35 in) између редова, у зависности од врсте опреме за култивацију која се користи. Малчирање помаже у очувању влаге и спречавању корова и гљивичних болести, а биљке имају користи од сенке током најтоплијег дела дана. Ручно опрашивање протресањем цветова побољшава сет првих цветова. Узгајивачи обично секу плодове са винове лозе непосредно изнад чашице због донекле дрвенастих стабљика. Цветови су комплетни, садрже женске и мушке структуре и могу се самоопрашити или унакрсно опрашити.[24]

Узгојне статистике

уреди

Према статистикама Министарства пољопривреде Сједињених Америчких Држава (USDA) око 93% укупне светске производње плавог патлиџана пореклом је из само седам држава. Највећи произвођачи су Кина (55%) и Индија (28%), за којима следе Египат, Турска, Јапан и Италија.[25]

Референце

уреди
  1. ^ "Aubergine", Oxford English Dictionary, undated Архивирано 2015-08-10 на сајту Wayback Machine. Retrieved: 7 August 2015.
  2. ^ „Oxford Dictionary, s.v. brinjal”. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 1. 4. 2016. г. Приступљено 4. 4. 2016. 
  3. ^ „Etymology of the Eggplant”. 21. 6. 2005. 
  4. ^ Tsao and Lo in "Vegetables: Types and Biology". Handbook of Food Science, Technology, and Engineering by Yiu H. Hui (2006). CRC Press. ISBN 1-57444-551-0.
  5. ^ Doijode, S. D. (2001). Seed storage of horticultural crops (pp 157). Haworth Press: ISBN 1-56022-901-2
  6. ^ Doganlar, Sami; Frary, Anne; Daunay, Marie-Christine; Lester, Richard N.; Tanksley, Steven D. (1. 8. 2002). „A Comparative Genetic Linkage Map of Eggplant (Solanum melongena) and Its Implications for Genome Evolution in the Solanaceae”. Genetics. 161 (4): 1697—1711. PMC 1462225  . PMID 12196412. doi:10.1093/genetics/161.4.1697. Архивирано из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 3. 8. 2012 — преко www.genetics.org. 
  7. ^ „Solanum melongena”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 20. 11. 2014. 
  8. ^ Стјепановић-Веселичић Л. 1974. Род Solanum L. 1753. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије VI. САНУ: Београд.
  9. ^ Trujilo, Linda (25. 1. 2003), „The Elegant Eggplant”, Master Gardener Journal, Архивирано из оригинала 4. 12. 2016. г., Приступљено 16. 9. 2018 
  10. ^ Matthee, Rudolph (2016-02-11). „Patterns of Food Consumption in Early Modern Iran” (на језику: енглески). ISBN 978-0-19-993536-9. doi:10.1093/oxfordhb/9780199935369.013.13. „Eggplant, which originated in Africa, first shows up in history in Southeast Asia, and it was possibly brought to Iran in the same period from India via the Turks of Central Asia.” 
  11. ^ Foundation, Encyclopaedia Iranica. „Welcome to Encyclopaedia Iranica”. iranicaonline.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-22. „The plant is native to South Asia and was domesticated in India. It was brought to the Iranian lands at a very early but indeterminable date.” 
  12. ^ Dunlop, Fuchsia (2006), Revolutionary Chinese Cookbook: Recipes from Hunan Province, Ebury Press, стр. 202 
  13. ^ Sanderson, Helen; Renfrew, Jane M. (2005). Prance, Ghillean; Nesbitt, Mark, ур. The Cultural History of Plants. Routledge. стр. 118. ISBN 0415927463. 
  14. ^ The Book of Agriculture by Ibn Al-Awwam Архивирано 2015-10-03 на сајту Wayback Machine, translated from Arabic to French by J.-J. Clément-Mullet, year 1866, volume 2 page 236.
  15. ^ The first record of Catalan albergínia = "aubergine" is in 1328 according to the Catalan dictionary Diccionari.cat Архивирано 2013-11-10 на сајту Wayback Machine. An earlier record in Catalan is known, from the 13th century, according to the French Centre National de Ressources Textuelles et Lexicales Архивирано 2013-05-14 на сајту Wayback Machine. A number of old variant spellings for the aubergine word in Romance dialects in Iberia indicate the word was borrowed from Arabic; Dictionary of Arabic and Allied Loanwords: Spanish, Portuguese, Catalan, Galician and Kindred Dialects Архивирано 2015-10-03 на сајту Wayback Machine, by Federico Corriente, year 2008 page 60.
  16. ^ The Herball, or Generall Historie of Plantes Архивирано 2014-01-02 на сајту Wayback Machine, by John Gerarde, year 1597 page 274.
  17. ^ „Is Raw Eggplant Poisonous?”. Kitchen Daily. 30. 8. 2012. Архивирано из оригинала 5. 9. 2012. г. Приступљено 5. 9. 2012. 
  18. ^ Oxford English Dictionary, 3rd edition, 2000, s.v. 'mad-apple'
  19. ^ Edward William Lane, An Account of the Manners and Customs of the Modern Egyptians, v. 1, p. 378, footnote 1.
  20. ^ San José R, Sánchez-Mata MC, Cámara M, Prohens J (2014). „Eggplant fruit composition as affected by the cultivation environment and genetic constitution” (PDF). J Sci Food Agric. 94 (13): 2774—84. PMID 25328929. doi:10.1002/jsfa.6623. hdl:10251/63156  . 
  21. ^ „How to Grow Eggplant in Cooler Climates”. Архивирано из оригинала 2017-04-11. г. Приступљено 2017-04-30. 
  22. ^ „Growing Eggplant Successfully in Cooler Climates – Garden Mentors”. 16. 8. 2012. Архивирано из оригинала 28. 8. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2017. 
  23. ^ Mark Chladil and Jennifer Sheridan. „Fire retardant garden plants for the urban fringe and rural areas” (PDF). www.fire.tas.gov.au. Tasmanian Fire Research Fund. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 3. 2015. г. Приступљено 2014-09-14. 
  24. ^ Westerfield, Robert (2008-11-14). „Pollination of Vegetable Crops” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2010-06-13. г. Приступљено 2009-07-01. 
  25. ^ FAO статистичке табеле за узгој патлиџана у 2005. години

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Плави_патлиџан&oldid=27932300”