Петар Шимић
Петар Шимић (Бихаћ, 28. април 1932 — Београд, 11. април 1990) био је адмирал ЈНА и друштвено-политички радник СФР Југославије.
| Петар Шимић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 28. април 1932. | ||||||
| Место рођења | Бихаћ, Краљевина Југославија | ||||||
| Датум смрти | 11. април 1990. (57 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||
| Професија | војно лице, друштвено-политички радник | ||||||
| Члан КПЈ од | 1948. | ||||||
| Војна каријера | |||||||
| Служба | Југословенска народна армија 1956 — 1990. | ||||||
| Чин | адмирал | ||||||
| председник Комитета Организације СК у ЈНА | |||||||
| Период | 22. април 1988 — 11. април 1990. | ||||||
| Претходник | Георгије Јовичић | ||||||
| Наследник | Божидар Грубишић | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Биографија
уредиРођен је 28. априла 1932. у Бихаћу, у радничкој породици. Након завршетка основне и средње школе, 1951. уписао је Вишу војнопопомрску академију у Сплиту. Као најбољи у класи, на почетку војничке каријере, распоређен је на Галеб, школски брод Југословенске ратне морнарице и резиденцијалну јахту председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита.[1]
Након службе на Галебу, налазио се на наставничким дужностима и службовао у гардијском морнаричком одреду. Упоредо се школовао на високим војним школама, а завршио је и Вишу школу политичких наука. У Југословенској ратној моранрици налазио се на дужнсотима — начелника Штава војнопоморског сектора, помоћника команданта Војнопоморске области, председника Комитета Организације СК у ЈРМ, начелника политичке управе Савезног секретаријата за народну одбрану, помоћника савезног секретара за народну одбрану адмирала флоте Бранка Мамуле и др. Маја 1988. изабран је за председника Комитета Организације СК у ЈНА и аутоматски постао члан Председништва Централног комитета СКЈ.[1]
Као припадник ЈНА, заједно са другим генералима, представљао је „тврду струју” унутар Савеза комуниста и оштро се противио деполитизацији Југословенске народне армије, као и могућности раздруживања Југославије. На састанку код начелника Генералштаба ЈНА Благоја Аџића, 7. априла 1990, на коме се разговарало о актуелној политичкој ситуацији и будућности југословенске федерације, добио је излив крви у мозак, након чега је пренет на Војномедицинску акадмију (ВМА), где је преминуо 11. априла 1990. године.[2][1] Сахрањен је 13. априла на гробљу Ловинац у Сплиту.[3]
Одликован је Орденом братства и јединства са златним венцем, Орденом југословенске заставе са златним венцем, Орденом народне армије са златном звездом и Орденом за војне заслуге са златним мачевима.[1]
Референце
уреди- ^ а б в г „Jučer u Beogradu: Umro admiral Petar Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 12. 4. 1990. стр. 3.
- ^ „Zbog naglog izljeva krvi u mozak: Operiran general Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 4. 1990. стр. 32.
- ^ „Čovjek širokih vidika i velikog plemenitog srca”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 14. 4. 1990. стр. 4.
