Википедија

Петар Бибић

Stefan Dragićević je fudbaler i najbolji drug. Ide u Srednju ekonomsku školu u Loznicu. Pravi je drug i svakog brani. Ima čisto srce i sa svima je okej. Rođen je 2 februara 2010.g. Trenirao je za FK Lozničko polje. Svako mora imati takvog tog druga

Петар Бибић (Велушић, Дрниш 3. фебруар 1893 — Београд 17. јануар 1971) био је српски сликар, вајар, графичар и графички дизајнер.

Петар Бибић
Лични подаци
Датум рођења(1893-02-03)3. фебруар 1893.
Место рођењаВелушић, Дрниш, Аустроугарска
Датум смрти17. јануар 1971.(1971-01-17) (77 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
ПољеСликарство
Вајарство
Графика
Графички дизајн

Биографија

уреди

Бибић је основну школу започео у Дрнишу и завршио у Задру. Нижу гимназију завршио је у Сплиту. На препоруку Ивана Мештровића, а са стипендијом Земаљског одбора, одлази 1913. у Праг на Школу за примењену уметност, да студира вајарство код Јозефа Драхоновског (чеш. Josef Drahoňovský). Након Првог светског рата наставља студије (1919–1922) у Прагу, на специјализацију код вајара Станислава Сухарде (чеш. Stanislav Sucharda).[1] Вајарство и курс фигуралног цртања на Академији у Паризу завршио 1923. По повратку у Сплит излагао до 1929, када је прешао у Скопље где се у наредних 10 година бавио конзервацијом и рестаурацијом фресака.[2] Извео је поставу Музеја Јужне Србије у Скопљу.[1]

Као члан Друштва ликовних уметника Вардарске бановине заједнички и самостално излагао између 1935. и 1938. Као предавач на Катедри за архитектонику, народну архитектуру и уметност Техничког факултета у Београду хонорарно радио 1939–1945. Као члан УЛУС-а редовно излагао на изложбама у земљи и иностранству.[2]

Дело

уреди

У предратној фази бавио се сликарством (пејзажи и ведуте у уљу и акварелу) и графиком (бакрописи, монокромни и у боји). Након ослобођења радио је скулптуре, плакете, медаље и скице за Орден рада, плакате, дипломе, екслибрисе. Бавио се и графичким дизајном.[1]

Аутор је више стотина графичких листова у техници бакрописа и акватинте. Као сликар, у првом реду пејзажиста, оставио је обиман и стилски уједначен опус заснован на поетици контролисаног експресионизма прожетог духом интимизма. Међу графикама најуспелије су оне настале између 1923. и 1954 (У цркви, Свети Дух, Маријанска идила, Рибарска лађа у луци, Стара Млиница, Из старог Скопља, Поглед на Кратово, Из сећања на Македонију), а међу сликама оне с мотивима из Далмације (Ентеријера Старе цркве Св. Мартина у Сплиту), Македоније, манастира Дечана и Београда.[2]

Као вајар био је претежно портретиста и аутор попрсја и биста превасходно учесника НОР-а, попут попрсја Божидара Аџије у Дрнишу, народног хероја Милице Павловић у Београду и бисте маршала Тита. Радио је прво у духу академског, а затим социјалистичког реализма, као што је споменик борцима НОР-а у Јакову (1954), споменик палим борцима и жртвама фашизма у Параћину, споменик рударима у Бору (1952), .[1][2]

Посебно место заузима његов Маузолеј Бибића у Велушићу, изведен у облику средњовековних стећака и украшен мозаицима.[2]

Изложбе

уреди

Самосталне изложбе

уреди
  • Нови Сад (1920)
  • Сплит (1921, 1923, 1924, 1926, 1929, 1930)
  • Сарајево (1927)
  • Скопље (1935 и 1938)

Групне изложбе

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „BIBIĆ, Petar - Hrvatski biografski leksikon”. hbl.lzmk.hr. Приступљено 2024-05-14. 
  2. ^ а б в г д Кусовац, Никола (2011). „Петар Бибић”. Српска енциклопедија. Приступљено 14. мај 2024. 

Додатна литература

уреди
  • Daka Popović: Izložba Petra Bibića. Zastava, 51(1920) 253, str. 3.
  • S izložbe mladog umjetnika. Novo doba (Split), 4(1921) 152, str. 2.
  • Ivo Delalle: Izložba P. Bibića i R. Tommasea. Ibid., 6(1923) 177 (28. VII) str. 2–3.
  • Bogdan Radica: P. Bibić i R. Tommaseo. Jadran, 5(1923) 41, str. 2
  • Ivo Delalle (id.): Izložba P. Bibića. Novo doba (Split), 7(1924) 295 (20. XII) str. 2.
    • Isti: Dalmatinska umjetnost. II Drvorezi i slike Petra Bibića. Ibid., 299, str. 15–16.
  • Marica Arambašin: Slikar – pjesnik starog Hvara. Država, 2(1925) br. 79.
  • Vinko Brajević: Impresije s Bibićeve izložbe. Novo doba (Split), 8(1925) 6, str. 2–3.
  • Ivo Rubić (Dir.): Petar Bibić. Jadran, 7(1925) 3, str. 2.
  • Ante Bujas (A. B.): Izložba Petra Bibića. Novo doba (Split), 9(1926) 299, str. 2–3.
  • Hamza Humo (H. H.): Grafička izložba g. P. Bibića. Gajret, 11(1927) 21, str. 331.
  • Jovan Kršić (J. A. K.): Izložba grafike Petra Bibića. Pregled, 1(1927) 40, str. 12.
  • Ćiro Čičin-Šain (Č. Š.): Peta Bibićeva izložba. Novo doba (Split), 12(1929) 243, str. 5–6.
    • Isti (n.): Izložba Bibić-Mirković. Ibid., 13(1930) 172, str. 2(14).
  • Mirko Jovanović: Slikarska izložba g. Petra Bibića. Vardar, 4(1935) 449, str. 4.
  • Todor Manević: Slikarstvo u Skoplju predstavljaju tri akademska slikara i jedan hodža-samouk. Vreme, 15(1935) 4770, str. 6.
  • Nikola Martinoski i Petar Bibić: (O potrebi raspisivanja javnih natječaja za ikonografske radove.) Vardar, 4(1935) 563, str. 2.
  • Svetozar Radojčić (R.): Izložba g. Petra Bibića. Južni pregled, 12(1938) 5, str. 227–228.
  • Umro Petar Bibić. Politika, 68(1971) 19. I, str. 12.
  • Jugoslovenska grafika 1900–1950. Beograd 1977, 243.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Петар_Бибић&oldid=28729093”