Петар Балша Херцеговић Косача

Петар Балша Херцеговић Косача (р. око 1458. - у. око 1514) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и угарски племић. Био је син херцега Владислава Косаче (у. 1489) и Ане Кантакузине, братанице српске деспотице Јерине. Петар Балша је од оца наследио право на почасни херцешки наслов, као и део прихода које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка, тако да је тим поводом у неколико наврата и лично боравио у Дубровнику. Од оца је такође наследио и породичне поседе у Краљевини Угарској, који су се највећим делом налазили око Калника и Глоговнице, на подручју Бановине Славоније. Петар Балша је 1492. године, заједно са осталим славонским племићима учествовао у прихватању нагодбе којом је решено питање наслеђа угарског престола, а 1498. године је уврштен и у ред млетачких племића. Током 1499. године, отпутовао је у Цариград. У то време, велики углед на султановом двору уживао је његов потурчени стриц Ахмед-паша Херцеговић (у. 1517). По повратку у Угарску, служио је као војни заповедник у борбама на угарско-турском ратишту око Каменграда (1500) и Книна (1501). Током наредних година, одржавао је блиске везе са Млетачком републиком. Био је ожењен Квирином, ћерком млетачког племића Франческа Квиринија, са којом је имао синове Матију и Владислава, који је служио као војни заповедник у млетачкој војсци.

Петар Балша Херцеговић Косача
Лични подаци
Датум рођења	око 1458.
Место рођења	Војводство Светог Саве
Датум смрти	око 1514.
Место смрти	Краљевина Угарска
Породица
Супружник	Квирина Квирини
Потомство	Матија, Владислав
Родитељи	Владислав Херцеговић Косача Ана Кантакузина Косача
Династија	Косаче
титуларни херцег од светог Саве

За друге употребе, погледајте страницу Балша Косача.

У првом штампаном родослову породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", били су назначени и основни подаци о угарском огранку породице, укључујући и помен Петра Балше, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).

Референце

Тврђава Велики Калник

Литература

• Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт. 
• Динић, Михаило (1935). „Дубровачки трибути: Могориш, Светодмитарски и Конавоски доходак, Провижиун браће Влатковића”. Глас Српске краљевске академије. 168: 203—257. 
• Du Fresne, Carolus (1680). Historia Byzantina duplici commentario illustrata. Lutetiae Parisiorum: Apud Ludovicum Billaine. 
• Du Fresne, Carolus (1746). Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae. Posonii: Typis Hæredum Royerianorum. 
• Ивић, Алекса (1925). „Једно питање из генеалогије Херцеговића”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 5: 146—150. 
• Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српскаy. 
• Исаиловић, Невен; Фостиков, Александра (2013). „Признаница херцега Петра Балше Косаче и његових посланика о пријему Конавоског дохотка од Дубровчана: 1509, септембар 29, Дубровник”. Грађа о прошлости Босне. 6: 131—147. 
• Laszowski, Emilij (1898). „Prilog rodopisu hercega sv. Save”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 3 (1): 25—29. 
• Радић, Радивој (2002). „Од Евдокије Анђео до Ане Кантакузине: Византијске невесте у средњовековним српским земљама”. Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 507—514. 
• Thallóczy, Ludwig (1914). Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter. München-Leipzig: Duncker & Humblot. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 14. 04. 2021. 
• Ћирковић, Сима (1982). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464. 

Спољашње везе

• Pejo Ćošković (2009): Kosače
• Dukes of Saint Sava (Kosača)
• Genealogy: The Dukes of St. Sava Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2017)