Пестово (Вучитрн)
Пестово (алб. Pestovë) је насељено место у општини Вучитрн, у Србији. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 842 становника.[а]
Пестово | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Вучитрн |
Становништво | |
— 2011. | 842 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 47′ 06″ С; 21° 00′ 02″ И / 42.7850° С; 21.0005° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 517 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 38214 |
Позивни број | +381 (0)28 |
Регистарска ознака | KM |
Географија
уредиСело се налази у равници, око 500 m источно од Ситнице, а на 1,5 километара ниже ушћа Самодрешке (Слаковачке) реке.[1] Пестово је насеље збијеног типа и подељено је било на више махала. Српске су махала Мишића и Дошљачка Махала, албанске Сварчалиска и Јошаничанска и циганска је Пушколска. Називи махала су по јачим или виђенијим родовима у њима. Дошљачка Махала носи још назив по роду Дошљацима који се давно иселио.[2]
Историја
уредиСело спада међу најстарија села не само у Вучитрнском крају, него и на Косову. У селу постоји старо српско гробље са старом црквом.[3] У селу се задржао један стариначки род који не памти када су њихови преци десељени у ово село. У средини села постоји раскрсница на једном истуреном брежуљку на коме су се указале старе зидине и темељи кућа. До доласка мухаџира из Топлице у овом селу живели су само Срби. По доласку мухаџира из села се иселило око 20 српских кућа у Топлицу. По завршетку Првог светског рата, Албанци су продавали своја имања Србима ради одласка у Турску. Од 1923. до 1926. године населило се 13 домова Срба из разних крајева. Из Пестова су се од 1941. до 1993. године иселило 23 домаћинстава са 111 чланова. Године 1997. у селу је живело 14 српских домаћинстава са 60 чланова, а од тога 1 старачко са 2 члана.[тражи се извор]
Порекло становништва
уредиУ Пестову су пре Другог светског рата живели родови:[4]
Српски родови
- Старинци или Милићи, две куће. Староседеоци и славе Никољдан.
- Ђукић, једна кућа. Доселили се из Злокућана код Пећи средином 19. века. Славе Никољдан.
- Јарић, три куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти.
- Шобот, четири куће. Доселили се из Бастаса код Босанског Петровца 1923. године као колонисти.
- Симић, две куће.
- Миленковић, једна кућа. Доселили се из Дољана код Косовске Митровице 1925. године као колонисти.
- Илић, једна кућа. Доселили се из Пљеваља 1926. године као колонисти.
- Бојовић, једна кућа. Доселили се из Блаца 1926. године као колонисти.
- Ускоковић, једна кућа. Доселили се из Јабланице 1926. године као колонисти.
- Ћосић, једна кућа. Доселили се из Мироча 1930. године.
Арбанашки родови
- Прештрешја (алб. Preshtreshi), пет кућа. Од фиса (племена) Гаша. Из Топлице се иселили као мухаџири и живели у Миљевцу (заселак Горње Брнице) и Суводолу, одакле су дошли 1907. године. У Топлицу су дошли из Сухогрла у Метохији, а даље им је порекло из Малесије. Старо презиме је Пеп Коља.
- Јошанац (алб. Jashanica), две куће. Од фиса (племена) Сопа, братства Маврића. По исељењу из Горње Јошанице у Топлици 1878. године живели су у Новом Рујцу и Доњој Судимљи, одакле се преселили 1914. године. У Топлицу су прешли из Речице (заселак Слатине) у Лабу, на коју су у Првом српском устанку напали српски устаници.
- Гргур, три куће. Од фиса (племена) Краснића. Мухаџири су из Гргура у Топлици.
- Сварча, две куће. Од фиса (племена) Сопа. Мухаџири су из Сварче у Топлици.
- Џини Поток, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Житног Потока у Топлици.
- Бублица, једна кућа. Од фиса (племена) Тсача. Мухаџири из Бублице у Топлици.
- Думница, две куће. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Доње Дубнице 1913. године.
- Барја, једна кућа. Од фиса (племена) Шаље. Досељени из Бара (Копаоничка Шаља) 1914. године.
- Камберовић (алб. Kamberi), једна кућа. Од фиса (племена) Краснића. Досељени из Новог Села Мађунског 1923. године
Ашкалијски родови
- Пушкол, пет кућа. Досељени за наполичаре 1909. године из Леатнца у Лабу. Међу Пушколе се убраја Албанац Реџеп Шерифовић, мухаџир из Трпеза у Топлици, јер се оженио у њиховом роду и ту настанио.
- Баталовић (алб. Batali), једна кућа. Мухаџири из Велике Плане у Топлици, досељени 1906. године.
- Трудна, две куће. Досељени из Трудне 1920. године.[2]
Учесници ослободилачких ратова 1912—1918
уреди- Бојовић Мирко, Солунски фронт
- Гајић Вукадин, Солунски фронт
- Илић Мирко, солунски добровољац
- Павловић Ђуро, солунски добровољац[тражи се извор]
У логорима и заробљеништву 1941—1945
уреди- Гајић Драгослав, Немачка
- Илић Саја, Немачка, Ревенсбриг
- Шобот Милорад, Немачка, Инзбрук[тражи се извор]
Становништво
уредиПрема попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године Срби напуштају Пестово.
- Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Број становника на пописима:
|
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Урошевић 1965, стр. 264. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)
- ^ а б Урошевић 1965, стр. 265. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)
- ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ „Stanovništvo opštine Vučitrn po prebivalištem, polovima i etničkoj pripadnosti, 2011”. askdata.rks-gov.net (на језику: српски). Agencija za statistike Kosova. 2011. Приступљено 15. 12. 2024.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Урошевић, Атанасије (1965). „Насеља и порекло становништва: Косово”. Српски етнографски зборник. 39.