Удараљке
Удараљке су по грађи најпримитивнији род музичких инструмената. Од прадавних времена па до данас оне су се јављале у различитим облицима и врстама у народној и уметничкој музици. Звук се добија ударом по звучном извору. Удара се руком (тамбурин), разним врстама палица (тимпани, гонг, звона, ксилофон и други), металном шипком (тријангл) или једном површином о другу (чинели, кастањете), ређе помоћу механизма (челеста). Према врсти звука које производ, удараљке се деле на оне које дају звук одређене висине - мелодијске и оне са неодређеном висином тона. Улога удараљки је да подвуку карактеристичан ритам и дају динамичку подлогу и звучну боју целом оркестру.
Искључујући зоомузиколошке инструменте и људски глас, верује се да породица удараљки укључује најстарије музичке инструменте.[1] И поред тога што је веома уобичајен термин за означавање инструмената и њихово повезивање са њиховим свирачима, ударачима, удараљке нису систематска класификациона категорија инструмената, како је то описује научна област органологије. У наставку је приказано да удараљке могу припадати органолошким класама идеофона,[2][3] мембранофона,[4][5] аерофона и кордофона.
Ударачки инструменти се најчешће деле у две класе: удараљке са високим тоном, који производе ноте са препознатљивом тоном, и ударачки инструменте без тона, који производе ноте или звукове у неодређеном тону.[6][7]
Функција
уредиУдарачки инструменти могу свирати не само ритам, већ и мелодију и хармонију.
Удараљке се обично називају „кичма” или „откуцаји срца” музичког ансамбла, често делујући у блиској сарадњи са бас инструментима, када су присутни. У џез и другим ансамблима популарне музике, пијаниста, басиста, бубњар и понекад гитариста се називају ритам секцијом. Већина класичних комада написаних за комплетан оркестар још од времена Хајдна и Моцарта је оркестрирана тако да се нагласак стави на гудаче, дрвене дуваче и лимене дуваче. Међутим, често је укључен бар један пар тимпана, иако ретко свирају непрекидно. Уместо тога, они служе да дају додатне акценте када је то потребно. У 18. и 19. веку, други ударачки инструменти (попут троугла или чинела) коришћени су, опет углавном ретко. Употреба удараљки постала је све чешћа у класичној музици 20. века.
У скоро сваком музичком стилу, удараљке играју кључну улогу.[8] У војним и гусларским оркестрима, ритам бас бубња држи војнике у кораку и редовном брзином, а чинилац је који даје тај оштар, одлучујући тон у складу са мелодијом пука. У класичном џезу, човек скоро одмах помисли на препознатљив ритам хај-хата[9][10] или рајд чинела. У новијој популарно-музичкој култури, готово је немогуће навести три или четири рок, хип-хоп, реп, фанк или чак соул листе или песме које немају неку врсту ударачког ритма који одржава мелодију у времену.
Класификација
уредиУдарачки инструменти се класификују по различитим критеријумима понекад у зависности од њихове конструкције, етничког порекла, функције у оквиру музичке теорије и оркестрације, или њихове релативне преваленције у опште познатом.[11][12]
Реч percussion потиче од латинског глагола percussio ударати, ударити у музичком смислу и именице percussus, батина. Као именицу у савременом енглеском, Викиречник је описује као судар два тела да би се произвео звук. Термин није јединствен само за музику, већ има примену у медицини и оружју, као у ударачкој капи. Међутим, сматра се да све познате употребе речи percussion деле сличну линију почевши од оригиналног латинског percussus. Дакле, у музичком контексту, назив удараљке је можда првобитно скован да опишу породицу музичких инструмената укључујући бубњеве, звечке, металне плоче или блокове које музичари ударају да би произвели звук.
Хорнбостел-Заксов систем нема секцију високог нивоа за удараљке.[13][14] Већина ударачких инструмената, како се тај термин обично разуме, класификовани су као идиофони и мембранофони. Међутим, термин удараљке се уместо тога користи на нижим нивоима Хорнбостел-Заксове хијерархије, укључујући и идентификацију инструмената који се ударају било руком, штапом, ударачем или о незвучни предмет, људско тело, тло. Ово је супротно од потреса, који се односи на инструменте са два или више комплементарних звучних делова који ударају један о други и других значења.
Удараљке са одређеном висином тона
уредиОвде спадају мелодијске удараљке на којима се може произвести један или више тонова одређене висине. То су тимпани, гонг, челеста, вибрафон, звона, звончићи, ксилофон, и други.
Удараљке са неодређеном висином тона
уредиУ ову групу спадају бројне и разноврсне удараљке: велики и мали бубањ, тамбурин, чинели, даире, штапићи, триангл, кастањете и други. Како ове удараљке производе звук неодређене висине, то је њихов значај првенствено ритмички, динамички и колористички.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ The Oxford Companion to Music, 10th edition, p.775, ISBN 0-19-866212-2
- ^ "Idiophones", The Most Comprehensive Music Technology Glossary. Архивирано 2009-12-17 на сајту Wayback Machine
- ^ United States. Patent and Trademark Office (1995). Official Gazette of the United States Patent and Trademark Office: Trademarks, Volume 1176, Issue 1, p.288. U.S. Department of Commerce, Patent and Trademark Office. [1] and [2].
- ^ Catherine Schmidt-Jones. „Classifying Musical Instruments: Membranophones”. Connexions. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- ^ „534m Membranophones”. SIL. Архивирано из оригинала 10. 7. 2006. г. Приступљено 4. 1. 2007.
- ^ „Instruments: Philharmonia Orchestra”. Philharmonia.co.uk. Архивирано из оригинала 2013-07-22. г. Приступљено 2015-03-30.
- ^ „Percussion — Musical Instruments at your Fingertips”. www.miayf.org. Архивирано из оригинала 4. 7. 2015. г.
- ^ „Drums from around the World • Elephant Drums”. Elephant Drums. 2019-03-13. Приступљено 2019-03-13.
- ^ Nichols, Geoff (1997). The Drum Book: The History of the Rock Drum Kit. London: Balafon Books. стр. 8—12. ISBN 0879304766.
- ^ „Drumming Innovators: Papa Jo Jones”. Drum!. Архивирано из оригинала 8. 10. 2015. г. Приступљено 2. 9. 2015.
- ^ http://pianoeducation.org/pnopnfaq.html retrieved 22 March 2012 The piano is really a "hybrid"--a combination of two types. It's a string instrument because the musical tones originate in the strings; and it's also a percussion instrument, because the strings are set into vibration by being struck with hammers. To be historically correct, it's classified as a "keyed zither" by musicologists.
- ^ „Is the Piano a Percussion Instrument?”. Архивирано из оригинала 2012-04-19. г. Приступљено 2012-03-22. retrieved 22 March 2012: How you class the piano depends on which of the following classification schemes you feel is most relevant: (1) By how the sound is produced. By one thing striking another (percussion), by plucking or bowing (strings), or by vibrating a column of air (wind). (2) By construction. If you can’t make the sound without the strings, then call it a stringed instrument. (3) By method of playing. If you use a keyboard, it’s a keyboard instrument; if you hit it with a stick, it’s a percussion instrument. Traditionally, the first classification scheme has held sway. Number 2 is not widely accepted. But Number 3 is gaining ground. For now, most musicologists would agree, the piano is a percussion instrument, and also a keyboard instrument.
- ^ Volume 46 (1914) of the Zeitschrift is available online in a variety of formats, as part of the digital collection of the University of Toronto. The article by Hornbostel and Sachs is to be found on pages 553–90.
- ^ Evénement. „MIMO Project – Musical Instrument Museums Online”. Mimo-international.com. Приступљено 2018-11-20.
Литература
уреди- James Blades, Percussion Instruments and Their History, (1970).
- Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256, 94 (1987).
- Schick, Steven (мај 2006). The Percussionist's Art – Same Bed, Different Dreams. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-214-3.
- Baines, Anthony (1993). Brass Instruments: Their History and Development. Dover Publications. ISBN 978-0-486-27574-1.
- Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8.
- Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2.
- Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008
- Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0.
- Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Архивирано из оригинала 16. 11. 2006. г., Приступљено 7. 2. 2009
- Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, doi:10.1086/204771
- Collinson, Francis M. (1975). The Bagpipe. Routledge. ISBN 978-0-7100-7913-8.
- de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8.
- Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris
- Kartomi, Margaret J. (1990). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42548-1.
- Marcuse, Sibyl (1975). A Survey of Musical Instruments. Harper & Row. ISBN 978-0-06-012776-3.
- Montagu, Jeremy (2007). Origins and Development of Musical Instruments. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8.
- Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40
- Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3.
- Remnant, Mary (1989). Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present. Batsford. ISBN 978-0-7134-5169-6..
- Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. Dover Publications. ISBN 978-0-486-45265-4.
- Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, doi:10.1126/science.276.5310.203g
- West, M.L. (мај 1994), „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”, Music & Letters, 75 (2): 161—179, doi:10.1093/ml/75.2.161
- Virginia Tech Department of Music. „Modern Instruments and their Families: Symphonic Classifications in Western Music”. Music Dictionary. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- Claire King. „Tuning the Water Drum”. From Cradleboard to Motherboard. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- „Drum Telegraphy”. TIME. 21. 9. 1942. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 7. 11. 2006.
Спољашње везе
уреди- Percussion instruments на сајту Curlie (језик: енглески)
- Drummer Brasil Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2010) — Website for drummers and percussionists
- Video clips of percussion instruments demonstrated
- Drum Museum, Information about antique hand drums from Africa, New Guinea and the Himalayas
- Akul Raval - Maximum Innovative Musical Instruments Created By A Percussionist honored by World Records India