Паси Пољана

насеље у општини Палилула, град Ниш, Нишавски округ

Паси Пољана је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на таласастом терену зоне Бубањ, на око 4,5 км југозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2139 становника (према попису из 1991. било је 1705 становника). У насељу се налазе одвојена одељења свих разреда основне школе Краљ Петар Први.

Паси Пољана
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2022.Раст 2.948
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 35″ С; 21° 52′ 07″ И / 43.29306° С; 21.86866° И / 43.29306; 21.86866
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина289 m
Паси Пољана на карти Србије
Паси Пољана
Паси Пољана
Паси Пољана на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја

уреди

Паси Пољана је старо, већ у средњем веку формирано село, јер га турски попис 1498. године бележи под називом Паси Пола, с 21 кућом, 5 неожењених и 1 удовичком кућом и с дажбинским обавезама од 3.233 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Пасје Поље, а имало је 19 кућа, 3 удовичка домаћинства, 5 самачка домаћинства.[1] У потоњим временима село замире и повремено се своди на статус мезре.

Почетком 19. века засељавајући чифчије из разних крајева, обнавља га спахија Стабег. Турчин је поставио себи кућу (кулу) у данашњој Господарској долини, у потесу Црквиште, и настојао да око себе засели чифчије сељаке. Тако су се у Господарској долини у појединим њеним деловима заселили преци данашњих Савинаца, Кошутиних, Мрштинаца и Низиних пореклом из лесковачког краја. За овима, у 19. веку засељавају се придошлице из пиротског (Аџијини) и сврљишког краја (Денчини, Реџини и Живићи) и други. Пред ослобођење од Турака селом је, са 36 кућа, господарио Али-ага пореклом из Ђаковице. Године 1878. село је имало 36 домаћинстава и 302 становника.

У периоду Србије и међуратној Југославији, постепено губи натуралне карактеристике, оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. 1930. године има 105 домаћинстава и 720 становника.

Развој после 1945. године изазвао је, с једне стране, пресељавање или постепену дислокацију насеља према Нишу, док је близина града, с друге стране, привукла придошлице из других села. Истовремено је дошло и до значајне економско-социјалне преструктурализације становништва (1971. године је било 32 пољопривредна, 104 мешовита и 158 непољопривредних домаћинстава). На тој основи, Паси Пољана је већ шездесетих година 20. века изгубила традиционална сеоска обележја (премда не и традиционалну руралну организацију насеља), и добила најпре мешовита, а затим - од 1975/80. године и градска обележја као периферијско радничко насеље Ниша.

Демографија

уреди

У насељу Паси Пољана живи 1663 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,7 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 1168 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,52.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 891
1953. 969
1961. 1.050
1971. 1.217
1981. 1.471
1991. 1.705 1.695
2002. 2.139 2.166
2011. 2.938
2022. 2.948
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.076 97,05%
Југословени
  
9 0,42%
Црногорци
  
7 0,32%
Бугари
  
5 0,23%
Македонци
  
2 0,09%
Хрвати
  
1 0,04%
Муслимани
  
1 0,04%
непознато
  
6 0,28%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „Преглед каријере на сајту фудбалске репрезентације Југославије, СЦГ и Србије”. Приступљено 17. 4. 2013. 
  6. ^ Стевановић, Душан. „Бобан Здравковић за Дан рудара”. Aleksinac.biz. Архивирано из оригинала 3. 12. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2023. 

Литература

уреди
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 171.

Спољашње везе

уреди